Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Politički život

   

 

Liam McDowall

Reakcija na tekst Saše Gajića "Iskrivljeno haško ogledalo"

Poštovana gospođo Smajlović,

U izdanju Politike od 23. novembra 2006, u članku pod naslovom "Iskrivljeno haško ogledalo" koji je potpisao Saša Gajić, nalazi se mnoštvo netačnih izjava i tvrdnji u vezi sa postupanjem prema optuženom Vojislavu Šešelju u Pritvorskoj jedinici Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Verujemo da Vaši čitaoci zaslužuju tačne informacije i zato Vas molimo da u tu svrhu objavite ovo pismo.

Gospodin Šešelj je optužen za učešće u zločinima protiv hrvatskih, muslimanskih i drugih civila u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji. Među zločinima za koje je optužen nalaze se ubistva i istrebljenje, progoni, protivpravno zatvaranje u nehumanim uslovima, mučenje i seksualno zlostavljanje, deportacije i prisilno preseljenje, kao i namerno uništavanje domova. Početak suđenja zakazan je za 27. novembar 2006.

Gospodin Gajić navodi da Međunarodni sud četiri godine "odlaže" početak suđenja koliko traje i prikupljanje dokaza protiv g. Šešelja. Ono što g. Gajić ne navodi je da je 24. februara 2003., kada je g. Šešelj došao na Međunarodni sud, preko tridesetoro drugih optuženih osoba već bilo u pretpretresnom postupku, čekajući na početak suđenja. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju ima ograničen broj sudnica. Uprkos činjenici da se šest suđenja održava istovremeno i da sudnice dnevno rade znatno veći broj sati nego u većini nacionalnih sistema, događa se da nekima od optuženih pritvor pre početka suđenja traje duže. Potpuno je netačno da se početak suđenja odlaže kako bi Međunarodni sud prikupio dokaze protiv g. Šešelja – on naprosto mora sačekati da dođe na red.

Gospodin Gajić navodi da su ograničenja u pogledu poseta članova porodice g. Šešelja kršenje njegovih prava. Prvo treba istaći da Međunarodni sud nije nikad sprečavao bilo kog člana porodice g. Šešelja da ga poseti. Ograničenja su se odnosila na način nadzora tih poseta. Ta ograničenja su tražena od strane tužioca u skladu sa pravilom 64 Pravilnika o pritvoru i ona su uvedena na period od 30 dana. Taj period je istekao 20. novembra 2006, tri dana pre nego što se tekst g. Gajića pojavio u Politici , i nisu obnovljena. Ni u ovom smislu, slučaj g. Šešelja nije poseban: Pritvorska jedinica Međunarodnog suda je i ranije takva ograničenja primenjivala u vezi sa drugim optuženima. Ovakve mere se često primenjuju u nacionalnim sistemima u sličnim situacijama.

Gospodin Gajić tvrdi da je svakome ko se dobrovoljno predao Međunarodnom sudu, osim g. Šešelju, bilo odobreno privremeno puštanje na slobodu. To jednostavno nije tačno. Mnogi drugi optuženi koji su se dobrovoljno predali, uključujući i Darija Kordića, Mirjana Kupreškića, Zorana Žigića, Dragoljuba Kunarca, Paška Ljubičića i Johana Tarčulovskog, nisu privremeno pušteni na slobodu. To je zato što pored dobrovoljne predaje, sudije prilikom odlučivanja o privremenom puštanju na slobodu uzimaju u obzir razne okolnosti. Te okolnosti uključuju i eventualnu opasnost koju optuženi može predstavljati po svedoke, garancije države na čiju teritoriju bi optuženi trebao biti privremeno pušten, težinu zločina za koje se tereti itd. Gospodin Šešelj je podneo jedan zahtev za privremeno puštanje na slobodu i sudije su taj zahtev odbile. Jedna od okolnosti koja je bitno uticala na takvu odluku je činjenica da nijedna država, uključujući i Srbiju (tada Srbiju i Crnu Goru), nije za njega dala garancije.

Gospodin Gajić navodi i to da je Međunarodni sud onemogućio g. Šešelju da angažuje pravne savetnike po sopstvenom izboru kako bi mu pomagali u pripremi odbrane. To takođe, jednostavno, nije tačno. Gospodin Šešelj ima potpunu slobodu da izabere koga god hoće da mu pomaže u pripremi odbrane. Međutim, Međunarodni sud će dodeliti privilegije samo onim osobama koje ispunjavaju kriterijume propisane pravilom 44 Pravilnika o postupku i dokazima, a koji obezbeđuju osnovnu stručnu kvalifikovanost svih onih koji zastupaju optužene pred Međunarodnim sudom. Pomenute privilegije uključuju pristup poverljivim dokumentima, uključujući podatke o zaštićenim svedocima tužilaštva, kao i komunikaciju sa g. Šešeljem u Pritvorskoj jedinici koja se odvija bez nadzora. Sekretarijat Međunarodnog suda takođe je obavestio g. Šešelja da će registrovati do tri osobe koje on imenuje kao svoje pravne savetnike. Šešelj do sada nije imenovao nikoga ko ispunjava ove uslove.

Gospodin Gajić navodi da se odlukom da se imenuju branioci u pripravnosti krše prava gospodina Šešelja. Od samog početka g. Šešelj odbija da poštuje pravila o postupku pred Međunarodnim sudom, konstantno opstruira postupak i više puta je izjavio da namerava da našteti ovoj instituciji. Kao rezultat svega toga, Pretresno veće mu je dodelilo branioce u pripravnosti kako bi, ukoliko je to potrebno, zastupali Šešeljeve interese i kako bi se zaštitio integritet postupka. Gospodin Šešelj uporno odbija da promeni svoje ponašanje i da sarađuje sa braniocima u pripravnosti.

Zbog toga je Pretresno veće 21. avgusta 2006. donelo odluku kojom mu je dodeljen branilac, utvrdivši da njegovo ponašanje u značajnoj meri i stalno opstruira valjano vođenje postupka. Primeri takvog opstrukcionizma uključuju i klevetničke izjave g. Šešelja i izraze koji su tako vulgarni da se ne mogu štampati u uglednim novinama. Prilikom donošenja ove odluke Veće je uzelo u obzir mnoge faktore, uključujući i praksu u mnogim nacionalnim sistemima - od onih koji ne dozvoljavaju da se osobe optužene za tako ozbiljna dela same brane (kao što je slučaj u Srbiji), do onih koji to dozvoljavaju.

Ipak, 20. oktobra 2006, Žalbeno veće Međunarodnog suda je poništilo odluku Pretresnog veća pošto ono nije izričito upozorilo optuženog pre nego što mu je dodelilo branioca. Ovom odlukom Žalbenog veća Šešelju je dozvoljeno da se i dalje brani sam, uz pomoć branilaca u pripravnosti, ukoliko to bude potrebno. Uprkos tome što se Šešelj do sada remetilački ponašao, njegova prava su bila u potpunosti zaštićena odredbama Pravilnika, kao što se i vidi iz ove odluke. Međutim, g. Šešelj je istovremeno upozoren na to da Pretresno veće ima ovlašćenja da mu nametne branioca ukoliko nastavi da opstruira postupak.

Uzevši u obzir sudsku praksu različitih nacionalnih sistema, sudije Međunarodnog suda su utvrdile da je pravo optuženog na samozastupanje “uslovno, a ne apsolutno pravo”. Branioci u pripravnosti učestvuju u postupku da bi se obezbedilo valjano i ekspeditivno vođenje postupka samo u slučaju da ga g. Šešelj remeti. Na g. Šešelju je da odluči da li će da poštuje pravila Međunarodnog suda i da se brani sam.

Isto tako, i odluka da odbija hranu koju mu daje osoblje Pritvorske jedinice Međunarodnog suda isključivo je njegova. Međunarodni sud neće terati g. Šešelja da menja svoju odluku, ali će se postarati da on dobije odgovarajuću zdravstvenu negu ukoliko ona bude bila potrebna. Međunarodni sud je čvrsto opredeljen da štiti prava svih optuženih, uključujući i g. Šešelja, u skladu sa svojim Statutom i Pravilnikom. Početak suđenja u ovom predmetu je zakazan za ponedeljak, a na g. Šešelju je da odluči da li želi da ostvari svoja prava.

S poštovanjem,

Liam McDowall

Viši savetnik u Sekretarijatu MKSJ

 

 

 
 
Copyright by NSPM