Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Politički život

   

 

Saša Gajić

ISKRIVLJENO HAŠKO OGLEDALO

Pristizanje informacija o štrajku glađu Vojislava Šešelja u pritvorskoj jedinici haškog Tribunala još jednom je polarizovalo duboko podeljenu srpsku javnost. I dok su kod pristalica radikala ove vesti budile očekivane reakcije o junačkom držanju njihovog lidera, u drugom delu javnosti preovladavalo ili ignorisanje i prećutkivanje, ili pak zluradi komentari koji, zbog lične netrpeljivososti prema Šešelju, nisu krili želje da se štrajk glađu završi kobnim ishodom.

Mada za ovakve u najmanju ruku oprečne reakcije nije bilo ni osnova ni potrebe, one nam još jednom svedoče o dobokom jazu unutar naše političke stvarnosti, kao i o „sektaškom“ poimanju demokratskih vrednosti koje važe samo za „nas“, a ne za sve. Naime, bez obzira na to kakav imamo ličan stav prema Šešelju kao jednoj od dominantnih ličnosti srpske politike devedesetih godina prošlog veka, to ne bi trebalo da nas odvede u ostrašćenost koja previđa da se prema njemu krše osnovna ljudska prava, te da je njegov štrajk glađu ultima ratio (poslednje sredstvo) koje koristi da bi ta prava, koja svakom pojednicu pripadaju, odbranio.

Ovde se čak ne radi ni o političkim i pravnim kvalifikacijama rada Tribunala, već o odnosu sistema prema pojedincu lišenom ne samo slobode, već i prava koja inače pripadaju pritvorenicima. Gotovo četvorogodišnje odlaganje početka glavnog pretresa ne može se ničim opravdati, kao ni restriktivne mere prema posetama rodbine, navodno sužene da se zaštite identiteti zaštićenih svedoka te spreči opstruiranje postupka od strane optuženog. Zbilja je tužan sistem koji se plaši pojednica i njegovog opstruiranja procesa toliko da mora da mu sužava pritvorenička prava, čak i ako zanemarimo da mu je za prikupljane dokaza protiv njega bilo potrebno bezmalo četiri godine, kao i činjenicu da su svi oni koji su se dobrovoljno predali Hagu bili pušteni da pripremaju svoju odbranu sa slobode, izuzev Šešelja.

Nametanje branilaca u pripravnosti da bi se sprečilo da Šešelj “pretvori suđenje u cirkus” pretvara se u nešto daleko gore od toga – u sistematsko kršenje ne samo Pravilnika Suda, već i međunarodnog prava od strane samog Tribunala. Pošto je Šešelju prvo onemogućeno da se sam brani pred sudom, shodno članu 45 d Pravilnika, a potom da mu u pripremanju odbrane pomažu pravni savetnici koje je sam optuženi odabrao, pretresno veće Tribunala mu je nametnulo stand by branioce sa kojim okrivljeni ne želi da komunicira jer nema poverenja u njih. Time su ne samo nametnuti advokati prekršili član 5 “Kodeksa o profesionalnom ponašanju odbrane pred Tribunalom”, već su okrivljenom i teško povređena osnovna ljudska prava koje reguliše Međunarodni pakt o građanskim i ljudskim pravima, a koji u čl. 14 jemči svakom optuženom pravo “da se brani sam ili uz pomoć pravnog zastupnika po svom izboru”, a nikako pomoću nametnute odbrane.

Ovakva gruba kršenja osnovnih ljudskih prava, kao i načela humanosti i ravnopravnosti stranaka u postupku izgleda ne tangiraju ni malo one koji gaje prema Šešelju netrpeljivost iz ličnih ili ideoloških pobuda. Oni ne poimaju da se u iskrivljenom haškom ogledalu, umesto njima neomiljenog Šešeljevog lika, ovim gestom zapravo ogledaju sami sa svojim izobličenjem. Jer, prećutkivanje ili odobravanje kršenja osnovnih ljudskih prava i demokratskih vrednosti koje proklamuje moderna civilizacija pod izgovorom da “nema demokratije za (stvarne ili proglašene) neprijatelje demokratije” u svom zlokobnom ehu lako može da se pretvori samo u ono – “…nema demokratije”, pogotovo u slučaju kada se javnosti dodatno pravi gluva i slepa na njihovo očigledno kršenje.

 

 

 
 
Copyright by NSPM