Slobodan Samardžić

Ako izdrži pritisak SAD, Evrpa će biti za nastavak pregovora

Iako se konačan rasplet višegodišnje kosovske drame najavljuje za predstojeće dane i nedelje, ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić smatra da tek predstoji duga potraga za kompromisnim statusom južne pokrajine.

U razgovoru za "Novosti" Samardžić smiruje "uzavrele strasti" i najpre najavljuje sednicu SB UN 19. decembra u Njujorku na kojoj će se Srbija čvrsto založiti za nastavak pregovora. Dodaje ujedno i da je opasnost od jednostranog proglašenja nezavisnosti KiM posle te sednice - realna.

Pre zasedanja SB "trojka" treba da podnese izveštaj generalnom sekretaru UN. Šta očekujete da će da stoji u tom dokumentu?

- Pored zaključka da 120 dana pregovora nije urodilo rezultatom, "trojka" treba da iznese jasne razloge zbog čega je to tako. Činjenice su neumoljive: jedna strana, srpska, bila je krajnje aktivna i željna kompromisa. Druga, albanska, krajnje pasivna, samo je čekala da pregovori vremenski isteknu.

Ima li uopšte pomaka sa "trojkom" u odnosu na Ahtisarijevu misiju?

- Trojka se založila da se dijalog pokrene. Tema je bila status, za razliku od Ahisarijevog vremena. Ali, ni novi posrednici nisu uložili dovoljno napora da nateraju albansku stranu da razgovara o statusu. To se pre svega odnosi na Viznera i Išingera.

Zbog čega?

- Razlog je taj što je albanska strana dobila jasan znak od nekih svetskih igrača u ovoj igri, da se opet na kraju pregovora nalazi nezavisno Kosovo kao ishodište i krajnje rešenje. U takvoj situaciji Albanci nisu hteli da vode prave pregovore.

Kako onda da očekujemo nastavak pregovora na osnovu izveštaja "trojke"?

- Trojka treba da iznese u izveštaju ono što je njen član iz Rusije rekao: da bi pod jednakim i ravnopravnim pregovaračkim uslovima moglo da dođe i do pravog razgovora i do kompromisnog rešenja. Oni ne bi smeli da odustanu od pozitivnog stava prema kompromisu, jer ko odustane od toga taj ce zalaže za nasilno rešenje.

Čemu Srbija može da se nada od zasedanja u Njujorku?

- Sednica SB UN je prilika za našu stranu i mi ćemo je iskoristiti maksimalno. Izložićemo sve činjenice i upozorićemo na sve dramatične posledice evntualnih jednostranih rešenja. Posledice koje se tiču Srbije, Kosova, regiona, pa i čitavog sveta.

Prižuljekujete li neku konkretnu odluku SB UN?

- Srbiji ide u prilog svaka odluka SB UN koja bude u skladu sa Rezolucijom 1244. Ako države članice budu vodile računa o tom okviru, mogu se očekivati odgovarajuće odluke koje bi dovele do nastavka pregovora. Takav rasplet podržavaju Rusija i Kina, ali i još neke članice SB.

Šta ako se ipak ništa ne odluči već se samo konstatuje da pregovori nisu rezultirali dogovorom?

- Ako neke članice SB UN budu spremne da ruše pravni okvir Rezolucije 1244, do odluke neće doći. Tada će nastati loše posledice po Srbiju, region i ceo svet.

Raskrsnica je znači - pregovori ili pravno nasilje. Na jednoj strani je Rusija, na drugoj SAD - da li će presuditi EU?

- EU je važan igrač na svetskoj sceni, koji povodom KiM nema jedinstven stav. Podeljena je između inertne politike koja prati u korak SAD i novih vetrova koji vode računa o međunarodnom pravu i realnim posledicama. Trenutno se EU nalazi pod žestokim pritiskom SAD. Ako izdrže taj pritisak, a ima nade, sve će krenuti u smeru nastavka pregovora.

Pominje se angažovanje misije EU na Kosovu?

- To je očigledan pokušaj da se na mala vrata počne sa primenom Ahtisarijevog plana koji predviđa nezavisnost Kosova. Upravo je plan finskog diplomate predvideo misiju EU. Ta misija je za Srbiju prihvatljiva samo kao nadzor suštinske autonomije.

Da li je obavezna nova rezolucija da bi se angažovala EU u pokrajini?

- Naravno. A rezolucije nema bez statusa, a statusa nema bez kompromisa.

Albanski lideri svakodnevno izjavljuju da će u koordinaciji sa međunarodnim faktorima proglasiti nezavisnost?

- Ta opasnost postoji, ali nije stoprocentno izvesna. Mnoge države sklone su da podrže takvo proglašenje, a pre svih SAD. Mnoge, pak, nisu.

Šta ostavlja nadu da se to neće desiti?

- Taj rasplet se može izbeći. To što Albanci najavljuju da će vući poteze u koordinaciji sa međunarodnim faktorima, nagoveštava da bi u slučaju evolucije mišljenja najpre u EU, a posledično i u SAD, oni bili sprečeni da proglase nezavisnot. Albanci to neće učiniti bez zelenog svetla iz SAD, a odluka Vašingtona izgleda kao da je definitivna, ali je praktično uslovljenja uspostavljanjem misije EU.

Deluje da će SAD teško da povuče korak u nazad?

- Ako treba i mi ćemo joj u tome pomoći. Reći ćemo im da su u svemu bili u pravu, ali da Kosovo ne može da bude nezavisno.

Kako bi Srbija odgovorila na jednostranu nezavisnost?

- Srbija nikada neće priznati Kosovo van svoje teritorije i delovaće neprekidno da povrati pravno stanje na KiM. U dužem periodu bi mnoge zemlje sve više podržavale našu državu. Srbija neće mirovati, i to ne mesec ili dva, već sve vreme dok se stvar ne vrati u međunarodnopravni kolosek. Država sprema akcioni plan za slučaj jednostranog proglašenja, kako bi u svim oblastima naši sunarodnici na Kosovu nastavili normalno da žive u okviru Srbije.

Šta je odgovor Srbije prema državama koje priznaju nezavisnost?

- Spremili smo čitavu skalu odgovora. Koji će biti upotrebljen zavisiće, od konkretne procene. Tačnije, kako se bude postavila koja država, tako će zaslužiti "stepenik reakcije" u toj skali.

Kako će Rusija da se postavi u tom slučaju?

- Neće stajati po strani. Rusija bi predvodila međunarodni pokret otpora protiv nezavisnosti Kosova i povlačila adekvatne poteze u međunarodnoj politici. U tom klubu protiv haosa i anarhije bile bi mnoge zemlje zaintersovane za mir, stabilnost i poštovanje prava. Svet bi ušao u dug period neizvesnosti. Ako neko misli da bi "košmar" trajao prvih mesec-dva, a da bi se onda sve sleglo, vrlo se vara.

Dakle, rešenja za Kosovo neće biti skoro?

- Neko finale se stalno predviđa, ali tog finala nema. Budući status ne može se brzo pronaći. Ko hoće krajnje rešenje može samo da udari sekirom po gordijevom čvoru i da ga preseče. Tu se niti raskidaju, a ono što je silom raskinuto tražiće ponovo svoje spajanje. Kosovo će biti dugoročni problem, hteo to neko ili ne. Ali, bolje u miru nego u nemiru. Svako brzo rešenje biće pod velikim znakom navoda.

MINIMALNI OPTIMIZAM

Delite li stav javnosti da kosovska kriza ulazi u dramatičnu fazu?

- To tako izgleda, ali sam lično imao i kritičnije faze. Na primer, puno je teže bilo posle izveštaja Kai Aidea, kad smo krenuli u pregovore bez ičije konkretne podrške, samo sa načelnom podrškom Rusije i još nekih zemalja.

Da li ste optimista?

- Umereni, ali veći nego 2005. godine. Sada ima bar 60 zemalja koje znaju šta se dešava na Kosovu, a bar 30 koje su protiv nezavisnosti. Tada smo ih mogli nabrojati na prstima jedne ruke.

LANAC SEPARATIZMA

Kakve posledice na međunarodnom planu može da izazove jednostrano proglašenje nezavisnosti?

- To bi bilo zeleno svetlo mnogim zajednicama, pre svega u regionu, koje nisu zadovoljne svojim državama pa zahtevaju ili nezavisnost ili priključenje matici. Kosovo zatim, može da pobudi separatističke ambicije u Baskiji, na Korzici, u Škotskoj, Belgiji.... Verovatno bi se već sutradan dogodile konkretne akcije separacija u Abhaziji, Južnoj Osetiji i Pridnjestrovlju po ugledu na Kosovo. Tu su Kašmir i Šri Lanka i ko zna koliko još sličnih slučajeva i pretenzija. To više ne bi moglo da se kontroliše.

ZAŠTITA SRBA

Kako će Srbija da zaštiti sunarodnike u pokrajini u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti?

- Ako ne bude nasilja, oni će nastaviti da žive kao do sada. Njihovi životi biće u potpunosti deo Srbije i tu ne treba da brinu. Još više ćemo ulagati kako bismo naše sunarodnike zadržali i poboljšali im život.

A ako nasilja bude?

- Tada stupaju na snagu KFOR i civilna misija UNMIK. Ali, ako bi došlo do ugrožavanja bezbednosti ljudi, aktivirali bi se i drugi scenariji u zavisnosti od stepena ugrožavanja. O tome u ovom trenutku ne bih govorio.

Predrag VASILjEVIĆ