Boris Tadić

Dele Kosovo bez dogovora

Razgorov vodile Dušica Radeka i Dubravka Vujanović

PREDSEDNIK Srbije i lider DS Boris Tadić, u čije namere premijer Koštunica više nema poverenja kada je reč o odbrani državne celovitosti, kaže za „Novosti“ da on od državne politike prema KiM nije odustao nijednim gestom. Predsednik, međutim, tvrdi da je obrnuto - da upravo iz DSS stižu planovi drugačiji od dogovorene državne politike za južnu pokrajinu.
- Primećujem da se pravi atmosfera: dr'‘te lopova. Izmišljaju se navodne primedbe, pokreću optužbe za koje nema osnova, a u međuvremenu se lansiraju planovi koji znače promenu državne strategije o KiM. Tu, pre svega, mislim na ideju funkcionalnog razdvajanja albanskog i srpskog naroda na KiM, koju je izneo ministar Samardžić, a što u krajnjoj liniji vodi podeli Kosova - kaže predsednik Tadić u našem razgovoru.

Hoćete da kažete da premijer Koštunica nema razloga za nepoverenje u vašu politiku prema Kosovu?
- Nadam se da nećemo debatovati o navodnim ličnim utiscima političara, već o političkoj praksi koja je jedini kriterujum istine. Nema govora o promeni jedinstvene državne politike sa moje strane. Tu smo jedinstvenu državnu politiku pregovaračkog tima zajedničkim snagama kreirali, a građani su imali na izborima mogućnost da ocene ko kakvu politiku zastupa i realizuje. Rezultati poslednjih predsedničkih izbora jasno govore da građani smatraju da sam dosledno sprovodio stavove koje sam iznosio i javnosti. I, bilo bi veoma ružno kada bi državni funkcioneri svoju diskusiju sveli na iznošenje ličnih utisaka o namerama drugih. Takve se priče ionako nikada ne mogu proveriti, ali praksa može. U svakom slučaju insistiranje na nekakvom osećanju poverenja predstavlja svođenje vrlo ozbiljnih stvari na temu za bulevarsku štampu, i vrlo je neozbiljno.

Kakav je vaš stav o ideji podele Kosova?
- Ta ideja je legitimna i prisutna je u Srbiji već 40 godina. Prvi put ju je izneo Dobrica Đosić 1968. godine. Zastupao je to mišljenje i profesor Branislav Krstić, sa idejom da i Albanci i Srbi imaju svoje Kosovo. O takvom rešenju govorio je 2003. i Zoran Đinćić. Predlagao sam našem pregovaračkom timu da i tu ideju uzmemo u obzir kao legitimnu i razmislimo o njoj, isto kao što smo razmišljali i analizirali i ostale predloge sa kojima smo nastupali u pregovorima. Ali smo posle svih analiza konačno odlučili da ćemo zastupati politiku celovite Srbije s tim da ćemo ponuditi plan suštinske autonomije za KiM. Ta politika je posebno ojačana u Ustavu i rezolucijama Skupštine Srbije. Dakle, da bi se ta dogovorena i usvojena politika promenila, o tome moraju da odluče i Skupština, i Vlada, i predsednik. A, da bi se realizovala, neophodan je, na kraju, i referendum građana, jer podela u krajnjem znači promenu granica Srbije. Zbog toga je ovo opasan politički momenat, jer bez ikakve prethodne diskusije u Vladi i institucijama sistema, ministar Samardžić iznosi ideju o funkcionalnom razdvajanju srpskog i albanskog naroda, kroz plan predložen Unmiku što de fakto vodi podeli Kosova!

Da li je sama ideja problem?
- Uopšte ne kažem da se ne smeju iznositi ideje, pa i ideja o podeli, koju, vidim, zastupa i Jevgenij Primakov, ali se one ne mogu uvoditi na mala vrata, pogotovo ne od stranaka koje javno zastupaju stav o celovitosti Srbije i koje arbitriraju o tome ko je navodno iskren, a ko nije u odbrani Kosova, dok sa druge strane, kroz praktična rešenja o našem odnosu sa Unmikom, faktički idu ka podeli KiM. I na taj način ka menjanju naših granica i dovođenju u pitanje Ustava države. Odluku o podeli Kosova mogu doneti samo građani na referendumu. Nijedan organ - ni Vlada, ni Skupština, ni predsednik, nisu dovoljni da o tome odluče. Samim tim, nijedno ministarstvo nema zakonsko pravo da predlaže rešenja koja nas praktično vode ka kršenju Ustava.

Ministar Samardžić izjavio je da je predlog sporazuma koji je predao Unmiku rađen zajedno sa Ministarstvom spoljnih poslova, koje vodi čovek vaše stranke...
- Iz Ministarstva mi je potvrđeno da to nije istina, a i kada bi bila, ne mogu bilo koja dva ministarstva da donose takvu odluku, već Vlada i predsednik sa njima, a, na kraju, Skupština i građani. Za mene je indikativno što SRS, obično najgrlatiji u odbrani teritorijalnog integriteta zemlje, sa ideologijom proširivanja granica velike Srbije na liniju Karlovac, Karlobag, Virovitica, sada ćuti o predlogu koji direktno vodi podeli KiM.

Jeste li vi reagovali, upozorili Koštunicu i Samardžića?
- Kako da ne! Telefonski sam razgovarao sa ministrom Samardžićem, upozorio sam ga da ovo pitanje moramo da otvorimo jedino na institucionalni način. On je rekao da će razmisliti o tome i da će obavestiti premijera. Spreman sam na razgovor sa njim, sa premijerom, sa timom koji je definisao politiku o KiM koja je dobila podršku ogromne većine poslanika u parlamentu.

I Mlađan Dinkić, koji je na listi DS, takođe je govorio o nekoj vrsti razdvajanja, da u EU ne želi da „vuče“ Albance sa KiM...
- To je ista metodološka greška i o tome sam raspravljao sa Dinkićem. O pitanju dugova mora da se raspravlja u državnim institucijama. Rešenje koje nađemo za otplatu kosovskih dugova, a koje treba da plaćaju građani Srbije, mora da bude takvo da ne dovodi u pitanje integritet zemlje. To je moguće samo ako sa poveriocima sklopimo ugovor da se odlaže plaćanje dugova dok se ne definiše status KiM, nadam se kroz nastavak pregovora sa albanskom stranom. Ne smemo odbijanjem plaćanja dugova da prejudiciramo da Kosovo više nije Srbija. Kao što, s druge strane, građani Srbije ne treba da finansiraju lažnu državu Kosovo. Dobio sam uveravanja od Dinkića da njegova stranka u politici prema KiM nijednim svojim gestom neće dovoditi u pitanje integritet zemlje.

A Čanak?
- Pri pravljenju liste za izbore to pitanje sam postavio i Nenadu Čanku, i dobio uveravanje da svojim političkim ponašanjem neće dovoditi u pitanje budućnost Kosova u Srbiji. Vuka Draškovića, naravno, to nije ni trebalo da pitam.

Da li je naša šansa za odbranu Kosova u činjenici da je nevelik broj zemalja priznao nezavisnost?
- Do septembra, kada zaseda Generalna skupština UN, nastupa nova faza u našoj odbrani KiM, u kojoj moramo da imamo jasno definisanu državnu politiku i strategiju. Naša diplomatska ofanziva nije više vezana samo za zemlje „petorke“ koje su učestvovale u pregovorima o statusu, već za sve članice UN, jer se borimo za što manji broj priznanja. Usmereni smo ka svim međunarodnim forumima, Islamskoj konferenciji, nesvrstanima, OEBS-u i drugim organizacijama, da se u njima ne donese odluka o podršci nezavisnosti. Činjenica je da u tim međunarodnim organizacijama ima zemalja koje se snažno zalažu za nezavisnost KiM, ali i prema njima moramo da usmerimo diplomatsku aktivnost. To radimo u otežanim okolnostima jer smo snizili nivo diplomatske komunikacije sa zemljama koje su priznale KiM.

Mislite da je došlo vreme za povratak naših diplomata povučenih iz zemalja koje su priznale Kosovo?
- To pitanje moramo da analiziramo iz dana u dan. Ako se tako odluči, to će biti, ne samo zbog ekonomskih interesa koji su važni, već i da bismo se još snažnije borili za naše interese i vršili diplomatski uticaj braneći interes zemlje.

Važna tačka sporenja prilikom pada vlade bio je Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji. Zašto je za vas neprihvatljiv predlog premijera da se pre potpisivanja tog sporazuma članice EU izjasne u kojim granicama vide Srbiju?
- Ne mogu da podržim nelogičan zahtev. I premijer veoma dobro zna da Evropa nema mehanizam po kome bi se izjasnila po pitanju granica bilo koje države na svetu, pošto svaka zemlja iz EU ima suvereno pravo da sama odluči da li će priznati neku državu ili ne.

Objašnjenje premijera je da su članice EU, koje su u međuvremenu priznale KiM, već pogazile parafirani SSP...
- Ako su neke od njih pogazile SSP, to ne znači da i mi treba da ga pogazimo, jer od njega imamo koristi. Zašto da dovodimo u pitanje već ostvareno rešenje povoljno po nas, u kom je i Evropa pozivanjem na Rezoluciju 1244 priznala integritet Srbije? Osim ako neko ne želi da provocira pojedine zemlje da spreče da taj sporazum bude u korist Srbije, pa da to bude novi izgovor zašto ne treba da idemo u EU. U takvom nelogičnom pristupu vidim samo potencijalnu štetu za našu zemlju. Pozivam, zato, sve političke činioce da se odgovorno ponašaju i da ne sprečavaju zaštitu vitalnih interesa Srbije i njenih građana, Pozivam ih da ne dovode u pitanje teritorijalni integritet Srbije u odnosu sa drugim državama koje su ga kroz parafiranje dokumenta, kakav je SSP, već jednom potvrdile.

Mislite li da je stvarna pozadina poteza pojedinih partija zapravo izbegavanje potpisivanja SSP?
- Rezolucija koju je SRS ponudila nesumnjivo je imala za cilj da spreči nastavak pregovora i, na kraju, priključenje EU. Pošto to nije htela otvoreno da kaže, jer im nije politički profitabilno, našli su drugi način. I vlada je faktički pala zbog te radikalske rezolucije, jer DS na to nije pristao. Sada će građani moći da se izjasne za jednu od politika: onu koja je za ulazak u EU, ili za onu koja ne sme da kaže da nećemo u EU, ali praktično to sprečava.

To znači da sa njima više nema kompromisa?
- Oko integracije u EU svakako nema kompromisa. Ako se DSS bude jasno izjasnila za ulazak u EU, uvek postoji mogućnost za saradnju. U suprotnom, ako DSS praktičnim koracima bude protiv EU, dogovora nema. Vidim da radikali otvoreno kažu da nema saradnje sa Haškim tribunalom, što praktično i konačno znači da nema ulaska Srbije u EU, jer je poznato da je to uslov za integraciju. Koštunica kaže da ima saradnje sa Hagom, znači, on je negde između, vaga. Videćemo ko će kakvu politiku zastupati u vremenu koje dolazi.

Ako bi se obistinile nezvanične najave da će EU 28. aprila ponuditi Srbiji na potpisivanje SSP, da li biste ga potpisali?
- Najave uopšte nema, i sada je problem oko potpisivanja SSP taj što se ne zna da li će Srbija krenuti prema Evropi, ili daleko od nje, u izolaciju. I Evropa to analizira, jer ona nema potrebu da nudi ugovore Srbiji ukoliko se Srbija politički udaljava od nje. Zato za SSP moramo ponovo da se borimo, iako smo bili na samom pragu potpisivanja. Što se mene tiče, ja bih taj sporazum odmah potpisao. Svako ko bi to odbio, direktno bi radio o glavi, ne samo današnjih, već i budućih generacija. Ako se Srbija kreće ka EU, to znači da iz zemalja Unije možemo da obezbeđujemo godišnje između tri i pet milijardi dolara investicija u nova radna mesta, a to nas direktno vodi ka prosečnoj plati od 500 evra u naredne tri godine, i smanjenju nezaposlenosti na podnošljivih 15 procenata. A ako odlučimo da nećemo prema EU, iz nje neće doći ulaganja, imaćemo pad plata na oko 200 evra i naša ekonomija, i sama zemlja, ući će u zaostajanje... Zato je ovo pitanje o kome se odlučuje na predstojećim izborima: Srbija može da bude sjajna zemlja 2011. godine, a može da liči na onu iz devedesetih, da bude izolovana sa veoma lošom ekonomskom perspektivom za sve ljude koji u njoj žive.

Sada bi vam vaši bivši partneri rekli da je priča o samoizolaciji „primitivno zastrašivanje građana“...
- Podsetimo se kako izgleda stvarni život u samoizolaciji. Miloševićeva Srbija je vodila politiku samoizolacije i njena krajnja posledica bila je čak i izbacivanje Srbije iz UN. Hajde da se podsetimo da je tada prosečna plata bila jedva 40 evra i da je u tom periodu ukupan obim naše ekonomije smanjen oko pet puta. Da su pacijenti na operacije donosili zavoje i anestetike, da su radna mesta postajala fiktivna bez uplaćenog radnog staža, da su kriminalci postajali nacionalni heroji, a ubistva bila svakodnevna pojava... A pre krize, 1990. godine, u Beogradu je poslovni prostor kupila američka „Siti banka“, jedna od tri najveće u tom momentu u svetu, švedska „Ikea“ je kupila zemljište za tržni centar, dok je paralelno proizvodila u fabrici u Staroj Pazovi i u Vranju, nemački „Folksvagen“ je počeo preuzimanje „Zastave Kragujevac“... Velike kompanije planirale su da u Srbiji otvore svoje razvojne centre za Balkan. 1991. godine svi su oni otišli iz Srbije. Dakle, loša politika i te kako može da vodi u izolaciju zemlju. Da smo devedesete izabrali dobar pravac, a ne politiku izolacije, nikada ne bismo bili isključeni iz UN, ne bismo ruinirali sopstvenu ekonomiju i ne bi se desila velika pljačka građana kroz inflaciju. Ne bismo došli do bombardovanja 1999, do Kumanovskog sporazuma, niti Rezolucije 1244, i nikome ne bi padalo na pamet da dovodi u pitanje integritet Srbije na Kosovu i Metohiji, i bila bi izbegnuta tragedija gubitka desetina hiljada ljudskih života.

Mislite da Koštunica, koji se borio protiv takve politike, može da se zalaže za povratak na takvo stanje?
- Nema nikakve dileme da bi vlada DSS i SRS direktno vodila do smanjenja stranih investicija i izolacije Srbije i unazađivanja svega što je postignuto 5. oktobra 2000. godine.

Mislite li da će vašu partiju opteretiti koalicija sa SPO, G 17 plus, da će ljudi poverovati da je LSV za očuvanje Kosova...
- Ideja ove liste je da se objedini svaki glas za evropsku Srbiju, za Srbiju koja brani i svoj integritet i svoju budućnost. Jer, ovo će biti samo drugo poluvreme referenduma započetog na predsedničkim izborima. Čanak nije nikada zastupao stav o odvajanju KiM, a ja sam mu rekao da ne delim njegov stav o Vojvodini. I svima je poznato da nemamo isti pogled na obim autonomije koji Vojvodina treba da ima. Takve razlike u stranačkim stavovima su normalne na jednoj listi, inače bismo svi bili jedna stranka. Pravila po kojima je formirana lista podrazumevaju koherentnu politiku, i ja sam njen garant. Tu politiku definiše pet poznatih principa: borba za status KiM unutar Srbije, evropske integracije, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, rast ekonomije, socijalno odgovorna politika i nastavak saradnje sa Haškim tribunalom. Dakle, neće postojati način za politiku uslovljavanja bilo koje male stranke i nema govora o bilo kakvim ucenama.

Ukoliko bi, posle izbora, računica bila takva da lista DS ne bi mogla bez SPS da formira vlast, da li bi bilo dovoljno da socijalisti prihvate ovih pet principa, ili biste ih uslovili i odricanjem od Miloševića?
- Politika pet principa je politika potpunog diskontinuiteta sa devedesetim godinama. I ona je preduslov saradnje sa bilo kojom strankom na političkoj sceni.

Ima li pomaka od prošlih izbora kada je vaša stranka biračima nudila bolji život?
- Za deset meseci Vlade smanjen je broj nezaposlenih za 120.000. Problem nije rešen, imamo još 700.000 ljudi bez posla. Predsednik Rumunije mi je rekao da njegova zemlja nema problem nezaposlenosti otkako je u EU, a setimo se, do pre dve godine su građevinski radnici masovno dolazili iz Rumunije u Srbiju da rade. Zbog toga me zabrinjavaju sporovi oko toga kojim putem Srbija treba da ide... Od raspisivanja izbora, zabrinjavajuće su smanjeni prihodi od privatizacije, i na delu je zastoj priliva stranih investicija. Da imamo kontinuitet, da je ova vlada opstala, što je bilo korisno i moguće, nastavili bismo ekonomsku politiku koja bi na kraju rezultirala smanjenjem nezaposlenosti, barem u istom obimu kao prošle godine. Ukoliko dosledno nastavimo politiku evropskih integracija i odbrane integriteta zemlje, od druge polovine ove godine moći ćemo da nadoknadimo gubitke iz prvog dela godine. Ako se krene putem izolacije, to će ugroziti ne samo životni standard, nego i odbranu našeg Kosova, ali uveren sam da 11. maja građani to neće dozvoliti.

Antrfilei:

KOŠTUNICA I JOVANOVIĆ

POLAZEĆI od principa vaše liste, ko vam je bliži za postizbornu saradnju, Čedomir Jovanović ili Koštunica?

- Očigledno je da je Koštunica udaljio svoju poziciju od evropskih integracija, ali ostavio je mogućnost da se vrati toj politici. Jovanović nema istu politiku kao ja o KiM... Postoji mogućnost da ljudi menjaju svoju politiku, na to imaju pravo. Što se naše liste tiče, ona će ponuditi program za koji sam dobio većinsku podršku građana na predsedničkim izborima.

DINKIĆ NIJE PROTIV RUSA

VAŠ partner Mlađan Dinkić traži preispitivanje energetskog sporazuma sa Rusima. Verujete li da će ovaj sporazum dobiti ratifikaciju u novom parlamentu, da ga G 17 plus neće i dalje obarati? - G 17 plus nije nikada rekao da sporazum sa ruskim partnerom ne treba da se potpiše, već da treba da se modifikuje i da treba da se pregovara o ceni NIS -a. Pregovori o ceni su u toku, kao što se vode pregovori o nekim drugim modalitetima sporazuma. Uveren sam da će se pregovori dovršiti na najbolji mogući način, i siguran sam da će i G 17 plus prihvatiti sporazum.

PREMIJER MOŽDA NESTRANAČKI

KO je vaš kandidat za premijera?
- Ukoliko DS bude imala većinu u vladi, daće kandidata za premijera. On može biti član stranke, ali i potpuno nestranačka ličnost, a o tome ću odlučiti rukovodeći se interesima Srbije. Otvorene su mogućnosti i za darovite i čestite ljude koji državi mogu nešto da ponude, a nisu našli svoju šansu u strankama i dosadašnjoj politici.

Biće razočaranih u stranci...
- U politici osećanjima nema mesta, odgovorni smo građanima i zato moramo da ponudimo najbolje rešenje, i kada dolazi iz stranke i izvan nje.

NIKO MI NE DIKTIRA SPOLJA

PREMIJER Koštunica izjavio je da je datum predsedničkih izbora određen spolja...
- Ružno je da premijer tako nešto kaže, s obzirom na to da je svedok, kao i svako u ovoj zemlji, da sam predlagao različite datume za te izbore u poslednjih godinu dana, pokušavajući da se usaglasimo oko toga. Da podsetim, dogovorili smo se da će se na parlamentarne i predsedničke izbore ići nakon donošenja Ustava, tako da je od njegovog usvajanja do 3. februara datum za predsedničke izbore mogao da bude bilo koji dan. Trebalo je da budu u januaru, kada i parlamentarni, ja sam predlagao i tri meseca kasnije, pa opet tri meseca posle...
Ali, da li je istinito ili ne da je datum 20. januar izdiktiran spolja?
- Mogu da kažem samo ono što je moja baka govorila: budi bog s nama.