Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Prenosimo

 

Vašington tajms (Washington Times)

Majkl Polt

Vreme je za nezavisnu Srbiju

Vreme je. Vreme je da Srbija jednostrano proglasi svoju nezavisnost. Ta nezavisna država će zatim moći da na efektan način zastupa prava svih ljudi na Kosovu, a pogotovu etničkih Srba, kao i da zaštiti svoju istorijsku baštinu na tom prostoru.

Ta nezavisna Srbija će zatim moći da stavi konačnu tačku na balkanske ratove iz 1990-ih, pošto bude uhvatila Ratka Mladića i poslala ga da se s njim bave drugi umesto da mu dopusti da se krije iza širokih, ali povijenih pleća srpskog naroda.

Ta oslobođena i nezavisna Srbija će zatim otvoriti vrata visprenosti i umeću svog naroda da izgradi bogato i pravedno društvo, i postati najvažnija demokratija u regionu.

Šteta što se to neće dogoditi. Srpsko rukovodstvo odbacuje kosovsku nezavisnost, čime odbacuje i nezavisnost Srbije. A srpska ekstremna desnica odbacuje čak i takvo rukovodstvo zemlje. Srpski narod ne želi ništa više nego da ostvari istinsku nezavisnost i pobedu nad prošlošću, ali mu se govori da ''pravi'' Srbi ne žele pobedu. ''Pravi'' Srbi žele žestoku, gubitničku borbu, posle koje će uslediti viševekovna rasprava o tome šta i ko je bio uzrok poraza.

Međutim, u odsustvu kredibilnog srpskog zagovornika srpske nezavisnosti, velikom narodu ove zemlje ne servira se ništa drugo do onih starih, uvek gubitničkih uobičajenih mudrosti o srpskom istorijskom usudu.

Stoga, kao praktični Amerikanac, školovan u putevima političkog oportunizma, čak i po cenu određenog rizika, često sam se pitao zašto neki pametni srpski vođa hrabro ne ponudi narodu nezavisnost za kojom žudi? Tokom godina koje sam proveo kao naš ambasador u Beogradu, to pitanje sam zapravo često neposredno postavljao, i stalno sam dobijao jedne te iste odgovore od strane jednog dela srpskog društva: 1) narod će se radije odreći budućnosti Srbije zarad borbe za Kosovo unutar Srbije; i 2) bilo koji vođa, ma koliko popularan, koji bi podržao ili čak prihvatio nezavisnost Kosova, izvršio bi političko samoubistvo. Sličan argument se davao u vezi sa isporučivanjem Ratka Mladića, mada je taj argument sve slabiji.

Jedan broj stranih i domaćih analitičara vrlo je zabrinut ovim tvrdnjama, zajedno sa paralelnom pretnjom da će srpska nezavisnost od sopstvene prošlosti ugroziti srpsku demokratiju i regionalnu stabilnost. Lično ne očekujem da će se išta od toga desiti.

Srbija je zapravo počela da gradi svoju demokratiju nakon poraza u svojim bosanskim i kosovskim avanturama, a postala je produktivnija kao nacija nakon završetka svog nesrećnog braka sa Crnom Gorom. Srbija će napokon postati najbolja što može biti kada iza sebe takođe bude ostavila kosovsku nezavisnost i Mladića. Ne mislim da se većina izuzetnog naroda Srbije plaši života posle Kosova, ali užarena retorika političara proizvodi zgodne populističke argumente protiv ''opakih američkih i evropskih otimača zemlje i onog anti-srpskog tribunala u Hagu''.

Sada smo već prekoračili najnoviji u nizu krajnjih rokova koje je međunarodna zajednica postavila za postizanje srpske nezavisnosti. 10. decembra 2007. trojka SAD, Evropske Unije i Rusije okončala je svoje napore u cilju podsticanja sporazumnog rešenja za Kosovo. Ono se nije dogodilo. 3. februara, demokratski opredeljeni i evropski orijentisani kandidat pobedio je na izborima za predsednika Srbije. Nažalost, i on smatra da mora da se drži većinske retorike srpskog političkog rukovodstva o Kosovu.

Jedino rešenje za Kosovo – i, još važnije, za Srbiju – dobro je poznato. Kosovo će biti odvojeno od Srbije bez sporazumnog pristanka Beograda, stičući status nezavisan od Beograda. Ali Kosovo neće ni izbliza biti nezavisno od svojih obaveza da izgradi pravedno društvo za ceo svoj narod, kao što i mora.

Sa veoma malom verovatnoćom ruske podrške, Sjedinjene Države i Evropa će morati da prate oba procesa nezavisnosti bez Moskve, što će i dalje biti nezahvalan i skupocen posao. Međutim, kompletiranje Evrope je ozbiljan posao. Dugujemo našim srpskim i albanskim prijateljima da ne dozvolimo dodatne zastoje i da ih oboje oslobodimo, jer oni to jednostavno ne umeju sami. Oni zaslužuju daleko bolje od onoga što trenutno dobijaju.

Majkl Polt je profesionalni diplomata čije je poslednje postavljenje bilo u svojstvu ambasadora SAD u Srbiji, 2004-207. Trenutno je viši trans-atlantski saradnik Nemačkog maršalovog fonda SAD, na privremenoj pozajmici od Stejt departmenta. Stavovi izraženi u ovom članku su njegovi lični i nužno ne odražavaju stavove američkog Stejt departmenta ili američke vlade.

17.02.2008.

http://www.washingtontimes.com/apps/pbcs.dll/article?AID=/20080217/COMMENTARY/426909897

 

 

 
 
Copyright by NSPM