Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Prenosimo Glas Javnosti - Intervjui

 

 

 

Vojislav Koštunica

„Bondstilu“ nema mesta u Srbiji

Ne kvare naše odnose sa Briselom i Vašingtonom stav Srbije i moj „kontragard“, već to što SAD, NATO pakt i vodeće države EU na teritoriji Srbije pokušavaju da naprave prvu NATO državu na svetu. Od najvećeg značaja bi bilo da u zemlji uspostavimo konsenzus o tome da samo Srbija i njene granice nemaju alternativu. Buduća državotvorna i nacionalna vlada imaće zadatak da započne odgovorne razgovore sa EU kako bi obezbedila da celovita Srbija uđe EU. Ono što je saopštio Andreas Cobel da će Srbija u EU najranije 2025. uvek nam mora biti pred očima - kao opomena i pretnja. Uostalom, šta ako nekome padne na pamet da kaže da Srbija može u EU, ali bez Vojvodine?! Brisel ima stotine prioriteta i ne može stalno misliti na Kosovo. Istrajnost Srbije daće rezultate

 - Srbiju niko ne može ni da uvede u Evropu, ni da je izvede iz nje, a mislim da niko ne planira ni neku veliku seobu Srba u Aziju ili Latinsku Ameriku. Ostaje nam pitanje priključivanja Srbije Evropskoj uniji. Pred budućom državotvornom i nacionalnom vladom je zadatak da započne odgovorne razgovore sa EU kako bi obezbedila da samo celovita Srbija uđe EU - upozorava predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica u vaskršnjem intervjuu za Glas javnosti.

 Hoće li Srbija 11. maja birati između formule „U EU po svaku cenu“ i „Kosovo (Srbija) po svaku cenu“? Jesu li te formule samo izborno-političke ili i istorijske?

- Kosovo, odnosno, kako kažete, Srbija po svaku cenu je prva ustavna kategorija koju su građani svojom slobodnom voljom izabrali na referendumu za novi Ustav. I za građane Španije ili Kanade važi apsolutno isto pravilo. Razlika je u tome što se samo kod nas postavlja pitanje da li bismo mogli da izaberemo nešto drugo umesto naše države Srbije. Partije koje su uvele ovu dilemu u naš politički život nose veliku odgovornost zbog toga. Nikada se još nije desilo da neka država izađe sa stavom da joj je nešto drugo preče od vlastitog postojanja i unapređenja državnih i nacionalnih interesa.

Obnavlja li takav izbor donekle stare srpske podele i crno-bela upropašćavanja, po kojima bi blok Borisa Tadića navodno bio obrenovićevski, a vaš - karađorđevićevski?

- I Milošu i Karađorđu Srbija je bila sve. Nezamislivo je da su Miloš ili Karađorđe mogli i pomisliti da najmanji trun Srbije podrede interesima stranih država. NJihova jedina ideja i njihov san bili su slobodna srpska država. Ovu novu dilemu - Srbija ili Evropa - srpski narod do sada nije poznavao. Za tu novinu tek treba da se pronađe pravi odgovor.

 Vaši izborni oponenti nastoje da hipnotišu Srbiju uveravanjima da Kosmet ne vredi „odustajanja od Evrope“ i novih stradanja cele nacije. Vaša koalicija hipnotički tvrdi da današnje srpske generacije nemaju pravo da se zarad „boljeg života“ odreknu granica Srbije i najbitnije teritorije svog duhovnog i nacionalnog identiteta. Preti li Srbiji novo „stradanje nacije“ ili je to predizborno strašilo?

- Prvo, nema boljeg života u zamenu za odricanje od teritorije. To je šarena laža. Države koje trguju svojom teritorijom su marionetske države, a u marionetskim državama nema boljeg života, već uvek dolazi do novih ucena i novih otimanja teritorije. Kako danas branimo Kosovo, tako ćemo sutra braniti Vojvodinu i svaki drugi deo naše zemlje. Pitate kako da se borimo? Pre nekoliko godina postavio sam, u središte naše državne politike za odbranu Kosova, princip poštovanja međunarodnog prava. I tada, na početku, DS nije u Skupštini Srbije glasala za Rezoluciju o Kosovu, pominjući da ne treba da se držimo prava kao pijan plota. Smatram da je od najveće važnosti što je Srbija u odbrani Kosova na strani prava i to je naše najjače oružje. Sama činjenica da, zahvaljujući zajedničkoj politici sa Rusijom, Savet bezbednosti nije odobrio Ahtisarijev plan i činjenica da više od 150 država priznaje Srbiju u njenim legitimnim međunarodnim granicama - znači da Srbija mora nastaviti na ovaj način da se i dalje bori.

 Vaš „kontragard“ Srbiji trenutno kvari odnose sa Briselom i Vašingtonom, ali - povećava li joj šanse da u bližoj budućnosti vrati Kosmet i da ukupno prođe bolje? Povećava li izglede da to učine nove srpske generacije, pri promenjenom, povoljnijem odnosu snaga u svetu?

- Ne kvari naše odnose sa Briselom i Vašingtonom stav Srbije, već ih kvari to što SAD, NATO pakt i vodeće države EU na teritoriji Srbije pokušavaju da naprave prvu NATO državu na svetu. Tako je prvo Srbija bombardovana, a Haradinaj, Čeku i Tači naoružavani. Potom su NATO trupe došle na Kosovo i nikla je vojna baza „Bondstil“. Posle toga su naterali Ahtisarija da napravi plan po kome je komandant NATO trupa konačan organ vlasti na Kosovu, i zbog toga je taj plan stariji dokument od Ustava Kosova. Kada je sve to urađeno, usledilo je priznavanje ove NATO države. Dakle, ne radi se o mom kontragardu prema Briselu i Vašingtonu, već se radi o ovim istorijskim činjenicama koje ja nikada neću legalizovati, niti staviti svoj potpis na njih. S druge strane, imamo 150 država koje odbijaju da se povinuju diktatu politike sile i da priznaju jednostranu nezavisnost. Znači da se situacija ne odvija onako kako su to želeli mentori prve NATO države. To što stvari ne idu kako su oni hteli, otvara i nama priliku da još snažnije insistiramo da je Kosovo Srbija. A moramo i sebe mnogo više poštovati, jer ne smemo zaboraviti da je Srbija ključna država u regionu i da se može pokazati da je dugoročni interes i država koje su učestvovale u eksperimentu pravljenja prve NATO države da ipak promene svoju politiku prema Srbiji.

 Lider LDP-a Čedomir Jovanović u jednoj TV emisiji rekao je da po „zakonima fizike“ nije moguće da Srbija istovremeno bude i u EU i na Kosovu. Takve fatalnosti nema za većinu drugih naroda ni u zakonima istorije i politike. Može li Srbija da „istovremeno bude i u EU i na Kosovu“?

- Pođimo od jednostavne političke i geografske činjenice da je Kosovo u Srbiji, a da je Srbija u Evropi. Samim tim, to je u skladu i sa zakonima fizike, ako je ovde uopšte prikladno govoriti o zakonima fizike. Dakle, Kosovo je Srbija i time smo jedno od dva pitanja rešili. Srbiju niko ne može ni da uvede u Evropu, ni da je izvede iz nje, a mislim da niko ne planira ni neku veliku seobu Srba u Aziju ili Latinsku Ameriku. Ostaje nam pitanje priključivanja Srbije Evropskoj uniji. Vidimo da su sve parlamentarne stranke za ulazak Srbije u EU. Buduća državotvorna i nacionalna vlada imaće zadatak da započne odgovorne razgovore sa EU kako bi obezbedila da samo celovita Srbija uđe EU.

 Ekonomista Branko Milanović iz Karnegijeve zadužbine, koja nikada nije bila baš sklona Srbima, upozorio je nedavno da Srbija rizikuje da ostane i bez Kosova i bez Evrope (EU). A pre neki dan je - dajući ipak prednost očuvanju Kosova i političke stabilnosti u zemlji - predložio da Srbija „zamrzne“ svoje približavanje EU pod dosadašnjim uslovima. Da li je to u Milanoviću tek „proradio Srbin“ ili je sve, ipak, mnogo dublje i ozbiljnije?

- Svaki Amerikanac će teritorijalnu celovitost SAD uvek staviti ispred bilo kog drugog cilja. To je toliko prirodno i normalno da bi se diglo drvlje i kamenje na onoga ko bi rekao drugačije. Kada neki Srbin kaže tu prirodnu i normalnu stvar, to kod nas izaziva pažnju kao da je dobio Nobelovu nagradu. Za to su odgovorne stranke koje su na samom izvoru zamutile vode govoreći da Evropa nema alternativu. Smatram da bi bilo od najvećeg značaja da uspostavimo konsenzus u zemlji o tome da samo Srbija nema alternativu i da Srbija hoće, kao celovita zemlja, da postane članica EU. Kada bismo imali jedinstvo o ovom stavu, mnogo lakše bismo ga i ostvarili.

 Koliko i šta Srbija zaista rizikuje sa vašom formulom „U Evropu (EU) samo sa Kosovom“, s obzirom na to da je bivši nemački ambasador u Beogradu Andreas Cobel, možda nenamerno, otkrio Srbima istinu da će u EU biti najranije 2025?

- Prvo, Srbija mora da ima principijelan stav da će samo kao celovita država ući u EU, bez obzira na to da li je realno da u EU uđemo odmah, 2012. ili tek 2025. godine. Reč je o principu, a ne o vremenskoj odrednici. Jer, šta ako nekome padne na pamet da kaže da Srbija može u EU, ali bez Vojvodine?! Kada se napuste državni principi i Ustav Srbije, tada se cela država i narod uvode u veliki rizik, a ne obrnuto. Ono što je saopštio Cobel uvek nam mora biti pred očima kao opomena i pretnja.

 Na čemu zasnivate svoje uverenje da Beograd može navesti Nemačku, Veliku Britaniju, Francusku i Italiju da, u dogledno vreme, povuku priznanje Kosova? Zbog čega bi te zemlje uzmakle pred Srbijom koja bi, čak i ojačana, bila evropska veličina trećeg reda?

- Plan ovih država je bio da u prvi mesec dana više od 100 država prizna jednostranu nezavisnost. Plan je bio i da generalni sekretar UN podrži ovu lažnu državu. Vidimo da nema ništa od toga. Kosovo nikada neće biti član UN i Oebsa! Nova vlada bi morala da pokrene tužbe pred Međunarodnim sudom pravde protiv država koje su, protivpravno i kršeći Povelju UN i Rezoluciju 1244, priznale ovu lažnu državu. Kada sve to imamo u vidu, niko ne može da ospori našu borbu i da unapred odbacuje moguće pozitivne promene i kod država koje ste pomenuli.

 Predsednik Boris Tadić obećao je da će se odlučiti za „integritet zemlje“ ako se Srbija nađe pred izborom - ili EU ili Kosovo. Da li vas je obradovalo to njegovo obećanje?

- Kada je bio NATO samit u Bukureštu, primetio sam izjavu predsednika Rusije Vladimira Putina koji je rekao da, kada je reč o bezbednosti zemlje i teritorijalnoj celovitosti, tu obećanja ništa ne znače. Onoga trenutka kada sam izgubio poverenje u DS i G17 - da žele i dalje iskreno da se bore za Kosovo - obratio sam se građanima i saopštio da vraćam mandat narodu da odluči - kome će poveriti da vodi narodne poslove.

 Tadićevo obećanje kao da polazi od toga da Srbija još nije pred izborom EU ili Kosovo, da pred njim možda uopšte neće ni biti. Zbog čega uporno tvrdite da je Brisel Srbiju već suočio upravo sa takvim izborom i da će se 11. maja o njemu suštinski jedino i glasati?

- Srbija je parafirala, krajem prošle godine, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. To je izuzetno važan i dugoročno obavezujući međunarodni sporazum. Posle toga došlo je do priznanja jednostrane nezavisnosti i upućivanja misije EU na Kosovo da stvori državu. Sada se Srbiji nudi da za Vaskrs potpiše taj sporazum, što kreatori nezavisnog Kosova, a tu pre svega mislim na SAD i NATO pakt, mogu tumačiti kao potpis Srbije za priznanje ove lažne države. Države EU, koje su priznale jednostranu nezavisnost, najgrublje su prekršile parafirani Sporazum i još preko toga cinično tvrde da su to uradile na osnovu Rezoluciju 1244 i poštujući je. Ko hoće, neka svoju ličnu imovinu poklanja, ali niko nikada ne može poklanjati deo teritorije Srbije.

 Prvi ste se u Srbiji odvažili da upozorite da Amerikanci i Brisel od Kosova pokušavaju da naprave prvu u svetu „NATO državu“, čiji će realni glavni grad biti vojna baza „Bondstil“. Ukoliko DSS bude među strankama koje će formirati novu vladu, zar ne bi li bilo logično da zatražite od Vašingtona i Pentagona da sa Srbijom makar potpišu međudržavni sporazum o statusu „Bondstila“?

- Bondstil je divlja gradnja, kao uostalom i cela ideja o prvoj NATO državi. Ta divlja tvorevina ne može da se legalizuje. Na tlu Srbije ne mogu da postoje ni NATO država, ni strane vojne baze. Po Rezoluciji 1244, na Kosovu, samo pod mandatom UN, mogu biti prisutni strani vojnici. I to je jedino što Srbija može da prihvati!

 Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je: „Srbija će, korak po korak, vraćati Kosmet, a u dogledno vreme u potpunosti preuzeti vlast nad pokrajinom“. Da li je Samardžić svoju prognozu usaglasio s vama? Otkud takav i toliki optimizam?

- Od našeg uverenja i odlučnosti dobrim delom zavisi da li ćemo i kada ostvariti naše državne i nacionalne interese. Ako ministar za Kosovo nema optimizma, ko će ga onda imati?! Nema mesta za malodušnost! Srbija je u neuporedivo težim istorijskim okolnostima imala snage da se izbori za svoje interese. Moramo pokazati i više samopoštovanja, jer mi nismo narod od juče i nama niko nikada nije poklanjao državu! Srbija je stara evropska država i mi smo stari evropski narod i uvek smo znali da se vlastitom snagom izborimo za naše državne i nacionalne interese.

 Evropski komesar za proširenje Oli Ren ocenio je da je Srbija ključna zemlja za stabilnost i dobrosusedske odnose u regionu. Nije li to najava da će Brisel svim sredstvima blokirati ono Samardžićevo da ćemo „korak po korak vraćati Kosmet“, a i najava zahteva da Beograd prizna NATO državu Kosovo?

- Brisel ima svoje interese i Srbija ima svoje interese. Uveren sam da Srbija, ukoliko nastavi da vodi principijelnu politiku, može zaštiti svoje državne i nacionalne interese. Brisel ima stotine prioriteta i ne može stalno misliti na Kosovo. A mi smo skoncentrisani na Srbiju i ne moramo toliko da brinemo šta se dešava na Bliskom istoku ili u Avganistanu. Istrajnost Srbije će dati rezultate.

 Naslednik Karle del Ponte Serž Bramerc, tokom upravo završene posete Beogradu, stavio je do znanja da se od Srbije očekuje i traži izručenje Radovana Karadžića. Da li je to ponovio i u razgovoru s vama i šta ste mu na to rekli?

- Ne, skoro celokupan razgovor bio je posvećen Haradinaju i oslobađajućoj presudi Haškog tribunala. Druga tema je bila trgovina ljudskim organima otetih Srba. Posle fašističkih zločina za vreme Drugog svetskog rata, ponovo se, u slučaju UČK, pojavio najstrašniji zločin trgovine ljudskim organima. To su bile teme razgovora sa Bramercom.

 Hrvatske i slovenačke firme već nam i udžbenike štampaju. Kako se to i čijom krivicom dogodilo? S obzirom na to da naše firme u Hrvatskoj još ne mogu ni kiosk otvoriti, ko radi u korist svoje štete - mi ili Hrvati?

- Slažem se da nije pronađena prava mera i da primeri koje navodite to potvrđuju. Na tome mora ozbiljno da se radi i to je svakako jedan od važnih zadataka nove vlade. Sve zemlje koje su prošle kroz tranziciju suočile su se sa sličnim problemima. Mnogo drastičnije primere onoga što se dogodili u njegovoj državi navodio mi je premijer zemlje koja je sada u EU. Srbija mora snažno da se ekonomski razvija i, naravno, da pri tom energično čuva svoje resurse koje ne sme nikome da prodaje.

 Ima li Srbija firme čiji vlasnici mogu, slično kao u svoje vreme Henri Ford, da kažu: što je dobro za nas - dobro je i za Srbiju? Ako ponovo formirate vladu, šta ćete činiti da ih bude više?

- U Srbiji, dok sam bio na čelu vlade, imali smo stalni privredni rast i u našoj zemlji je postepeno uveden red u ekonomiji koji je počeo da daje određene rezultate. To još ni izdaleka nije dovoljno da bi naši građani živeli onako kako zaslužuju, ali predstavlja dobre pretpostavke za snažan ekonomski razvoj Srbije. Danas u Srbiji imamo firme koje izvanredno posluju i koje zaista doprinose razvoju Srbije i boljem životu naših građana. Predstoji realizacija velikih strateških investicija kao što su izgradnja autoputa Horgoš - Požega i realizacija energetskog sporazuma sa Rusijom s gradnjom magistralnog gasovoda. Takvi poslovi omogućavaju zapošljavanje, vuku nove investicije, veće plate i bolji život svih građana.

 Mnogi se u našem narodu pribojavaju da je kosovska NATO država samo međufaza u stvaranju „velike Albanije“. Zazirete li vi od „velike Albanije“? Neće li i ona, ako se pojavi na istorijskoj sceni, biti takođe NATO država, samo veća?

- Sve što su do sada velike zapadne sile radile na Kosovu, proizvelo je samo to da je Kosovo postalo svetsko pitanje. To nije bio cilj SAD. Te sile su mislili da će tiho i bez velike buke i mimo očiju javnosti u srcu Evrope napraviti jednu tvorevinu koja će služiti njihovim vojnim interesima. Dakle, radi se o jednoj potpuno pogrešnoj proceni. Sada se postavlja pitanje da li će SAD nastaviti sa politikom sile koja ponovo neće dati rezultate i neće dovesti do stabilnosti regiona, ili će razmotriti opciju povratka na poštovanje međunarodnog prava. Samo ova druga opcija može da nas, sve zajedno, dovede do mira i stabilnosti.

 Svim svojim sagovornicima u predizbornoj seriji intervjua Glas javnosti je postavio pitanje: „Koga će naredne srpske generacije i nacionalna istorija proklinjati - one koji su uvereni da treba ići u EU po svaku cenu ili one koji su za Kosovo (Srbiju) po svaku cenu?“ Kakav je vaš odgovor?

- Bilo bi dobro i važno kada bismo se svi složili da samo Srbija nema alternativu. Ni u jednoj državi na svetu ne postoji dilema koja se voljom pojedinih partija pojavila u Srbiji. Možda će posle izbora, kada se spadne ova pregrejanost, i kod nas prevladati najnormalnija ideja koja važi za sve države na kugli zemaljskoj, a to je da ni mi nemamo drugu otadžbinu, niti imamo alternativu za našu Srbiju.

 Ni Srbija bez dotoka stranog kapitala ne može. Ali, koliko su u pravu oni koji se plaše da se prodaja naših firmi strancima izrodila u rasprodaju Srbije?

- Bilo je i primera rasprodaje, ali su ipak najvažniji resursi sačuvani. Navešću jedan primer: smatram da Elektroprivredu Srbije ne treba nikome prodavati i da ona mora da ostane u vlasništvu Srbije. Nama su neophodne strane investicije, ali je neophodno i da sačuvamo glavne ekonomske poluge u svojim rukama.

 Ukoliko se Srbija, kao što najavljuje Tadićeva koalicija, uprkos Cobelu, nađe u EU kroz pet godina, pa u „evropskoj porodici naroda“ istinski ojača - hoće li joj to biti dovoljno da ikada povrati Kosmet?

- Srbija se može naći u EU samo celovita, sa Kosovom. A da Srbija postane član EU bez Kosova, to bi značilo da smo prodali deo naše teritorije. Ono što ste jednom prodali, možete vratiti samo saglasnošću novog vlasnika, a unapred možete čuti odgovor albanskog vlasnika da oni nikada ne trguju teritorijom.

 
 
Copyright by NSPM