Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATE

Politički život - Prenosimo Politiku

   

 

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica za „Politiku”

U Beču pozorište, a ne pregovori

Za tri godine mandata ove vlade, koju predvodi Demokratska stranka Srbije, mnogo je urađeno i mislim da imamo mnogo razloga za zadovoljstvo, ako napravimo poređenje sa učincima onih vlada u kojima su nekada bile Srpska radikalna stranka ili Demokratska stranka. Ali, za mene je to manje važno, važna je Srbija, važan je njen razvoj. Nekoliko je polja u kojima je postignuto nešto što bih nazvao vidnim, opštim napretkom i, takođe, sa jednog drugog stanovišta, nešto što bih nazvao uspravljanje Srbije, rekao je Vojislav Koštunica, predsednik Vlade Srbije, u razgovoru sa članovima uređivačkog kolegijuma „Politike”. Razgovor je vođen u četvrtak, kada je Koštunica posetio našu kuću.

Potkrepljujući svoje ocene, srpski premijer je podsetio da je bruto društveni proizvod u 2006. godini porastao više od šest procenata, i dodao da će se i u narednim godinama nastaviti taj trend. Ohrabrujuće su i investicije od 6,5 milijardi dolara u protekle tri godine, od čega su četiri milijarde ostvarene u godini koja je za nama.

Kao još jedno važno polje napretka, premijer je naveo usvajanje Ustava, kao i borbu protiv korupcije. Kako je rekao, tu su institucije koje imaju presudnu ulogu, policija i pravosuđe, postigle dosta. „Ili smo, tačnije rečeno, u prvoj fazi nečega što je posao policije i tužilaštva, a doći će i sudovi na red sudeći bar prema ovim velikim slučajevima korupcije i velikih mafija za koje odista, dok nisu počele da padaju jedna po jedna, nisam ni znao, ni gotovo mogao pretpostaviti da ima toliko raznih imena i oblika korupcije”, ocenio je Koštunica i dodao da bi voleo da je moglo i više da se uradi u svemu što je naveo.

„Ali, svi ti procesi su započeti, tu se duboko zagazilo i tu povratka nema. I siguran sam da je to dosta”, rekao je premijer Srbije.

• Mislite li da je, u odnosu na postignute rezultate, cena koju smo platili u pogledu sve veće nezaposlenosti previsoka? Po nekim podacima UN, socijalna raslojavanja kod nas su se još povećala.

– O tome se uvek može razgovarati i pitanja i dileme su potpuno umesni. Cena je nesumnjivo morala biti plaćena. Na kraju krajeva, treba imati u vidu da u celom ovom problemu postoji i ona činjenica koja do sada uopšte nije pomenuta, a to su aranžmani koje smo imali sa međunarodnim finansijskim institucijama, koje su mnogo toga određivale. Možda se moglo bolje proći, ali neka cena je morala biti plaćena. Uveren sam da nam je u mnogo čemu manevarski prostor bio ograničen i da se nešto mnogo više nije moglo postići. U svakom slučaju, uspeli smo konačno da ostvarimo sve preduslove za snažan ekonomski razvoj i napredak, što će pre svega omogućiti značajno povećanje zaposlenosti.

• Ima mišljenja i da smo možda u nekim oblastima išli previše radikalno u smislu prodaje naših preduzeća strancima. Imamo trenutno čitave oblasti koje nam ne pripadaju, recimo šećerane, bankarski sistem je gotovo u celini u stranim rukama, duvanska industrija.

– S tim što su se neke stvari desile pre mandata naše vlade.

• Šta će se dešavati u narednom periodu, hoćemo li mi ipak sačuvati, kada govorimo o velikim sistemima kao što su NIS, EPS, neko državno učešće?

– Da. Kada je reč o strateškim, velikim javnim preduzećima, sigurno je da će to biti sačuvano. U drugim slučajevima takođe je možda moglo biti drugačije. To smo nasledili. Kada govorite o industriji šećera, o, po meni, krajnje spornim prodajama velikih firmi budzašto, u naše vreme ih nije bilo. Nije bilo slučajeva prodaje tri fabrike za jedan evro, ili jedne fabrike za tri evra, ali, u svakom slučaju, siguran sam kada je reč o javnim preduzećima da greške koje su pravile neke druge postkomunističke države neće biti napravljene. Neke od njih su već ušle u Evropsku uniju. Ovde se to sigurno neće desiti. Mislim da će, bilo koja vlada da dođe, to čuvati.

• Jedno od Vaših obećanja na početku mandata bilo je da ćete ispitati sporne privatizacije. Da li sada možete da kažete da nije bilo nekih slučajeva koji su sporni, bar kad je reč o većim kompanijama?

– Bilo je slučajeva koji su se našli pred sudovima, a negde smo se suočili, da ne ulazim dublje u tu stvar, sa nečim što su stečena prava i neispravljive stvari. Bilo je i komplikacija vezanih za pitanja potraživanja i dugovanja, što je dovelo i do sporova između nekoliko zemalja. Verujem da smo na najbolji mogući način raspetljavali te probleme, poštujući uvek ono što nameću zakoni.

• Na našem tržištu postoje monopoli. U Beogradu je to „Delta”. Šta vlada tu može da uradi? Da li moćni ljudi, koji poseduju ogromne kapitale, pokušavaju da utiču na političke faktore? Utisak je da utiču.

– Kada je reč o Vladi Srbije uveren sam ne samo da on nije suštinski, već da na politiku vlade i njene odluke takav uticaj uopšte ne postoji. Od strane vlade nema povlašćenih kada je reč o vlasnicima velikih firmi, o bogatim ljudima i tajkunima. S druge strane, u svakom društvu imate neprestanu borbu uticaja, tako da to sigurno postoji i kod nas, kao što postoji uticaj svakog građanina koji može da utiče na politiku vlade svojim glasom.

• Postoji pomalo neprijatan osećaj da je Bogoljub Karić jedini od tajkuna koji je „pao” i to kad je direktno ušao u politiku, posle optužbi za kupovinu poslaničkih mandata. To podseća na Putinov model.

– Potrebno je vreme da se sve sagleda, ali kada je reč o „Mobtelu” najčvršći dokaz da se na tome radilo od samog početka jeste da je vlada, uveliko pre nego što se otvorio slučaj Karić, pokušala da preko komisije utvrdi pravu vlasničku strukturu. S tim smo počeli. Na isti način nam se zameraju i udari na pojedine mafije. Međutim, za takav obračun sa organizovanim kriminalom i mafijom bilo nam je potrebno vreme da se sve ozbiljno i valjano pripremi. Naprosto, za pravi obračun sa kriminalom potrebno je vreme. Vi ne možete udariti na sve te mafije istovremeno i u nekoliko dana.

• Kako objašnjavate da mnogi ključni učesnici tih afera, neki se pominju čak kao vođe tog nezakonitog posla, još nisu u domašaju zakona?

– I tu je potrebno neko vreme. Ima mnogo onih, i u zemljama koje imaju stabilnije institucije, jače pravosuđe, koji su izmicali zakonu čak i decenijama. Takvi slučajevi postoje. Ni ovde ne može biti bitno drugačije ali to je prosto počelo i mislim da ovaj udarac, koji ima izuzetan značaj, a koji je nanet mafiji, neće stati.

• Ipak, da ste Vi sada u opoziciji i da u izbornoj godini krenu hapšenja ljudi koji su optuženi za organizovani kriminal, da li bi Vama to izgledalo kao slučajnost?

– Mnogo toga je počelo i ranije. Najveći deo tih slučajeva je otvoren pre nego što smo znali kada će tačno biti izbori. To je prva stvar koju treba imati na umu, a druga je, da se poslužimo onom narodnom – bolje ikada nego nikada. A iza toga odmah se postavlja pitanje – a zašto to neko pre nije uradio. Nije to tako jednostavno. Nama bi sigurno bilo lakše da je to pokrenuto ranije, kao što će nekome sutra biti lakše, jer smo to mi uradili.


Priredila: Biljana Baković
[objavljeno: 31.12.2006.]

 

 

 
 
Copyright by NSPM