Boris Tadić:

Nije dobro da velike sile zatežu svoje odnose na našem slučaju

Intervju vodila Nataša Bogović

Karla del Ponte je jedina nadležna da oceni da li Srbija u punoj meri sarađuje s Haškim tribunalom i od njenog izveštaja zavisi datum sledeće runde pregovora o daljem približavanju Srbije Evropskoj uniji. To su mi, dosad, bezbroj puta nedvosmisleno potvrdili i evropski zvaničnici. I oni s izvesnom zebnjom uvek čekaju izveštaj Karle del Ponte - kaže Boris Tadić, predsednik Srbije u razgovoru za jubilarno izdanje Danasa, kojim se obeležava desetogodišnjica izlaženja ovog lista.

I šta mislite da će im ona reći?
- Nadam se pozitivnom izveštaju. Javnost veoma dobro zna da kao jedan od glavnih političkih ciljeva imam ne samo učlanjenje u EU, poboljšanje životnog standarda građana, nego i bezbednosne, pravne i vrednosne reforme u našem društvu, a one se ne mogu obaviti ukoliko ne završimo saradnju s Haškim tribunalom, ukoliko se svi koji su optuženi ne suoče sa sudskim procesom. Treba da sarađujemo s Haškim tribunalom pre svega zbog nas samih, a ne zbog Tribunala. To je jedna od pretpostavki vrednosnih promena u Srbiji, ali nadam se da će isto tako opredeljenje biti i u svim okolnim zemljama. Nema ni pomirenja bez opšte saglasnosti u regionu da je neophodno sarađivati s Tribunalom. Stoga, ne gledam s odobravanjem na činjenicu da su neki predsednici država u regionu primali haške osuđenike odmah posle izdržane kazne, da su neki osuđenici slavljeni i veličani, baš kao što ne posmatram s odobravanjem ni to da pojedini politički predstavnici ili mediji u našoj javnosti veličaju ljude koji su optuženi za zločine protiv čovečnosti.

Poslednjih dana imali ste učestale međunarodne aktivnosti. Moglo se, iz raznih izvora, čuti da pojedine diplomate nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju povezuju s konačnim statusom Kosova.
- Nikada nam niko nije postavio takvu vrstu preduslova. Nastavak pregovora o pridruživanju EU nije povezan s političkim procesom koji se tiče budućeg statusa Kosova. On se, dakle, odvija u Savetu bezbednosti UN, a proces pridruživanja Srbije EU odvija u evropskim institucijama i na teritoriji naše zemlje gde mi vršimo promene koje treba da približe naše društvo evropskom modelu.

Izjavili ste da ne treba potcenjivati sposobnost Srbije da kompromisom rešava problem Kosova. Šta bi bio kompromis?

- Kompromis je najviši stepen samostalnosti za albansku zajednicu na Kosovu, samostalnost u političkom i ekonomskom smislu, a da se istovremeno ne povredi suverenitet i integritet Srbije. Pri tome bih tom kompromisu dodao još i funkcionalne žive veze između centralnih institucija u Srbiji i kosovskih Srba. I to je pravi kompromis. Možemo ga definisati različitim imenima, ali sada sam slikovito pokušao da vam opišem njegov sadržaj.

Je li moguće doći do kompromisa?
- Moguće je pronaći kompromisno rešenje, ima i različitih pravno-političkih formulacija koje bi definisale kompromis. Srbija je ponudila kao kompromisno rešenje suštinsku autonomiju i kada kažem da ne treba potcenjivati sposobnost Srbije da postigne kompromis, pre svega mislim da Srbija stvarno to želi. S druge strane, mi smo danas legitimna demokratija, imamo i sasvim jasan politički potencijal da postignemo kompromisno rešenje koje bi moglo da dobije značajnu međunarodnu verifikaciju i koje bi bilo od koristi ne samo za Srbiju i njene građane, ne samo za Srbe na Kosovu koji su danas najugroženija etnička populacija u Evropi, nego bi bilo značajno za stabilnost čitavog potkontinenta.

Niste pomenuli Albance na Kosovu koji su takođe stanovnici Srbije.
- Ne da nisam pomenuo, nego o njima i njihovim pravima govorim na svakom koraku. Mene na to uopšte ne morate da podsećate. Međutim, Albanci na Kosovu ovog trenutka su u boljoj situaciji nego Srbi na Kosovu, kao što su nekada bili u goroj situaciji nego Srbi. Treba biti krajnje realističan u procenama te vrste.

Da nije sada kasno za traženje kompromisa?
- Apsolutno nikada nije kasno. Smatram da su politički procesi u poslednjih sedam godina nakon dolaska Kfora i Unmika tekli putanjom koja nije uključivala i buduća rešenja. Svi su pokušavali da stave pod tepih buduća rešenja na Kosovu. Podsećam vas da je Zoran Đinđić pokušavao da ubrza taj proces 2003, iz više razloga, neposredno pred zločin koji je nad njim izvršen. Iz strateškog razloga zato što je nerešeni status Kosova opterećivao razvoj i evropsku budućnost Srbije i zbog toga što je predstavljao bezbednosni rizik za našu zemlju. Iz taktičkog - zbog ocene da je to trenutak kada treba krenuti u traganje za novim rešenjem jer su i međunarodna zajednica i zvanične institucije Srbije bile zaledile taj politički proces, pa se ni. Albanci, ni Srbi na Kosovu nisu usuđivali da ponude neka potencijalna rešenja. Međutim, i nakon toga, proces je ostao zaleđen i svi su se uljuljkivali - od naših institucija i političkih stranaka, do međunarodnih institucija i albanskih političkih stranaka...

Za to vreme su albanski lobiji radili.
- Ne samo da su albanski lobiji radili, nego je na međunarodnom planu dolazilo do samo jedne konstante u političkom procesu - do ohrabrivanja Albanaca za nezavisnost. To ima veoma negativan efekat jer se podigla aspiracija među albanskim stanovništvom oko budućeg rešenja. To je izuzetno opasno, kao što je opasno stvaranje uverenja među srpskim stanovništvom da Albanci nemaju nikakvu šansu da dobiju nezavisnost. Nalazimo se u veoma teškom, kompleksnom i opasnom političkom procesu i zbog toga je potrebno pronaći rešenje koje dovodi do stabilnosti u narednim godinama, a ne pronaći rešenje koje dovodi do prividne stabilnosti toga dana ili narednih dana po uspostavljanju rešenja, koje u stvari destabilizuje i Srbiju i region, pa i albansku zajednicu na Kosovu.

Iz Srbije se, kada je u pitanju status Kosova i Metohije, s vremena na vreme mogu čuti prilično ratoborni tonovi, formiraju se kojekakve garde...
- I te kako se mogu čuti svi nepovoljni tonovi koji podsećaju na Srbiju devedesetih godina. Zbog toga je obaveza svih demokratskih i legitimnih institucija da ih stišavaju nudeći racionalna rešenja.

Kakvu odluku Saveta bezbednosti očekujete?
- To danas niko ne može da predvidi. U ime Srbije vodio sam mnoge razgovore na međunarodnom planu i reći ću vam da danas nema predstavnika bilo koje zemlje u svetu, uključujući i velike sile, članice SB, koji može da predvidi šta će se desiti već naredne nedelje u SB. Pre godinu dana situacija je bila drugačija i da ste pitali međunarodne predstavnike šta će se dogoditi, rekli bi da je u toku proces koji mnogo pre vodi ka nezavisnosti nego ka suštinskoj autonomiji. Danas to niko ne može da proceni, ne postoje jasni pokazatelji toka glasanja. Ne zna se kada će biti sednica i šta će biti na dnevnom redu. To je činjenica koja dodatno komplikuje situaciju.

Je li neizvesnost veća zbog pozicije Rusije, odnosno mogućeg veta...
- Pošto su odnosi velikih sila kudikamo komplikovaniji nego što su bili pre godinu, dve-tri ili sedam, usložen je proces rešavanja budućeg statusa Kosova. To je dobra okolnost što se tiče naših interesa na Kosovu, ali - generalno gledajući - nije dobra okolnost ukoliko velike sile zatežu svoje odnose na našem slučaju. U takvoj situaciji, mi se ne nalazimo u najboljoj poziciji. Morali bismo da zaštitimo naše interese tragajući za saveznicima i u saglasju s interesima velikih sila.

Ko su saveznici Srbije?
- Srbija gradi savezništvo sa svim velikim silama. Rusija smatra, kao i mi, da nezavisnost Kosova nije dobro rešenje za buduću stabilnost - ne samo Srbije balkanskog prostora, već i crnomorskog regiona. Mislim da smo pružili snažne argumente i svim evropskim državama. Neprekidno ubeđujemo i američku stranu. Dobro je poznata politička pozicija svih učesnika u političkom procesu, ali ona nije jednom za svagda zakucana. Ovaj proces ima svoju dinamiku i pošto niko ne može da predvidi kako će on teći u SB UN, niko ne može da predvidi koje bi sve varijante i varijacije tog procesa mogle uslediti nakon sledeće sednice SB.

A šta vi očekujete?
- Najbitnije je da rata i nasilja ne bude. Najvažnije je da se procesi odvijaju u miru i pod političkom kontrolom. Radimo svoj posao, borimo se za očuvanje integriteta nase zemlje, integriteta Srbije na Kosovu i Metohiji i za očuvanje suvereniteta zemlje, kao i za ostvarenje prava svih građana - i Srba i Albanaca. Ovog trenutka zalažemo se za prava Srba koji su najugroženija etnička grupa na Kosovu. I niko danas, ko razmišlja ozbiljno i odgovorno, ne može stavljati znak jednakosti između ovakve politike i nacionalizma. Ovo je kompleksna situacija i na to upozoravam i našu intelektualnu javnost, među kojima ima ljudi koji su skloni da prave olake analize ne sagledavajući proces kroz vreme koje dolazi. Ovde se ne uspostavlja rešenje koje treba da obezbedi kakvu-takvu stabilnost u godini kad se donosi, nego se donosi odluka o budućnosti čitavog regiona. Srbija više nije izolovana. Srbija živi u centru ovog regiona, koji je oslonjen na druge regione vitalno važne za budućnost čitave Evrope.

Čak i u Demokratskoj stranci postoji nezadovoljstvo zbog načina na koji je formirana Vlada - zameraju da DS ima mnogo više poslanika od Demokratske stranke Srbije, a ipak je prepustila premijersko mesto.
- Nadam se da će ti članovi DS na sledećim izborima mnogo više doprineti izbornom rezultatu, da ćemo osvojiti mnogo više glasova, pa će Demokratska stranka imati svog premijera i još više realnih mogućnosti da utiče na procese. Sada imamo većinu ministarskih pozicija, ubedljivo najviše poslanika u svojoj istoriji, najviše ministara u Vladi - u čitavoj svojoj istoriji. To je jednostavna činjenica. DS ima ogromnu šansu da doprinese napretku društva na svim bitnim pozicijama - od pravde, finansija, odbrane, spoljne politike, poljoprivrede i drugih.

Kako očekujete da će Vlada funkcionisati?
- Očekujem da će Vlada raditi na dobrobit građana Srbije. Vlada je već počela da daje početne rezultate, istakao bih nastavak pregovora o stabilizaciji i asocijaciji...

Sami ste rekli da je to rezultat DS.
- Zamislite vladu u kojoj nije DS. Da li postoji iko ozbiljan u ovoj zemlji ko misli da bi se dogodila promena u saradnji s Haškim tribunalom i da bi došlo do nastavka pregovora o stabilizaciji i asocijaciji u rekordno kratkom roku? Ne bi.

To je onda više stvar personalnih promena nego funkcionisanja vlade.
- Ne, nego prakse, jer stranke ulazeći u vladu unose funkcionalne promene, komponente svoje politike, svoje političke vizije, i to daje nove rezultate. Sada imamo vladu u kojoj značajno učestvuje DS. Takva vlada može da realizuje pridruživanje EU i završetak saradnje s Haškim tribunalom i nastavak reformi. Predstavnici DS neće odustati od te politike, to je ideologija DS. Uostalom, ubeđeni smo da ogromna većina građana želi upravo takva rešenja. Izbori to potvrđuju. Predstavnici DS žele zajedno s predstavnicima drugih stranaka u Vladi da grade zajedničku politiku kompromisa, jer je to jedino političko ponašanje koje može stabilizovati Srbiju. Sve ostalo vodi Srbiju u teške obračune i sukobe. Onu drugu vrstu revolucionarne politike s viškom agresije ostavljam drugim političarima i drugim strankama. A ovu našu politiku jasne, snažne reformske orijentacije, s jasnim ciljevima, politiku levog centra, s jasnom socijalnom dimenzijom, stavljamo u službu građana.

Kako u praksi izgleda saradnja s premijerom Koštunicom?
- Dosadašnje sednice Vlade veoma su dobre, protiču u dobroj atmosferi, punom parom se radi... Bolje je nego što bi javnost mogla da pretpostavi.

U Srbiji je radikalski blok, ako je suditi po izbornim rezultatima, i dalje jak?
- Ne uznemirava mene broj mandata SRS, mene uznemirava što neke druge stranke demokratske orijentacije ne povećavaju svoj broj mandata. Demokratska stranka je duplirala biračko telo. Voleo bih kad bi sve ostale stranke demokratske orijentacije duplirale svoja biračka tela. Ili kada bi ukupan broj birača demokratske proevropske orijentacije bio još veći. Samo sa građanima političke stranke mogu promeniti stanje stvari u Srbiji nabolje, jer bi tada političkom atmosferom ovladalo uverenje da smo stvarno nadomak cilja. A mi stvarno možemo da postignemo jedan veliki istorijski uspeh.

A šta je cilj?
- Cilj je da performanse našeg društva budu kao u evropskim društvima u infrastrukturnom, vrednosnom i kvalitativnom smislu. Da naši građani budu zaštićeni, da imaju životnu izvesnost, da stopa nezaposlenosti kao u evropskim društvima ne prelazi pet ili šest procenata, dok je sada 27 procenata, da penzioni fondovi obezbeđuju izvesnost starim ljudima. Cilj je da kada krenete iz Beograda, ili nekog drugog većeg grada u Srbiji autoputem dođete do svake izlazne tačke iz naše zemlje; da u našoj zemlji Internet ne koristi samo 22 odsto građana, nego 70 ili 80 procenata, kao što je to u Finskoj ili skandinavskim zemljama. Cilj je da ljudi koji hoće da investiraju sredstva u nova radna mesta imaju šansu da to urade brzo i bez problema. To poboljšava kvalitet života i obezbeđuje ljudima posao. To znači da naše zdravstvo i školstvo bude efikasno i kvalitetno, da putujemo bez viza... Mogu da vam ređam stotine takvih ciljeva, a građanima je potpuno jasno da je u stvari najveći cilj da ljudi žive kudikamo bolje nego danas. Cilj formalnog učlanjenja u EU obezbeđuje nam da zaokružimo sve ove pojedinačne ciljeve koji su od važnosti za svakog pojedinačnog čoveka u ovoj zemlji.

Da li tako i u kojim granicama vidite Srbiju za pet ili deset godina?
- Pa, kad kažem da možemo da postignemo mnogo, upravo mislim na viziju moderne Srbije. Ako biste me pitali kojim ritmom i šta prvo, onda kažem da smo u određenim pravcima već krenuli sa snažnim reformama. Napravili smo veliki iskorak u reformi sistema odbrane. Na žalbe, takozvane stare garde, zbog toga što vojska ne liči na nekadašnju, mogu samo da kažem: pa vojska i ne treba da liči na nekadašnju, kao što ni Srbija ne treba da liči na nekadašnju. Vidim Srbiju s modernom infrastrukturom i kada pođete iz Šapca, Kruševca i Kragujevca, Beograda, Pančeva, Zrenjanina, putujete autoputevima brzo i bezbedno. Vidim suverenu Srbiju koja sa svojim punim identitetom, jeste ravnopravna članica evropske porodice.

Da li je sadašnja generacija političkih lidera sposobna da dođe do cilja?
- Da, nadam se da će biti na nivou onoga što građani očekuju od njih. Ko god ne bude dobro radio biće zamenjen, a građani će rad svih političara na izborima strogo ocenjivati.

Mnogi zameraju Vladi na najavama da će javna preduzeća biti prodata?
- Što se tiče privatizacije na nivou društvenih preduzeća srednjeg, malog ili velikog obima, ona je dala svoj rezultat. Ali danas treba zastati i razmisliti šta s privatizacijom takozvanog javnog sektora - elektroprivrede, naftne industrije i nekih drugih kompanija... Moramo pažljivo da procenimo kakva javna preduzeća želimo da imamo u budućnosti kako bi ona činila funkcionalni deo privredne strukture Srbije. Kako ćemo voditi socijalnu politiku u narednom periodu i kako ćemo obezbediti instrumente u državi za izvršenje najvećih reformi u istoriji našeg društva. Moramo da vodimo jasnu i dobro planiranu socijalnu politiku, a ne da teret reformi bez skrupula bude na leđima najsiromašnijeg dela društva. Dakle, možemo iskoristiti mnoga iskustva - slovačko, češko, poljsko, mađarsko... Ona su veoma različita. Imate iskustva zemalja koje su bez ikakvog ostatka privatizovale javni sektor, a danas njihove vlade nemaju nikakvog uticaja na cenu struje, na primer. I to je jako loše. Smatram da je, na primer, češko iskustvo za nas zanimljivo - zadržali su većinsko vlasništvo nad elektroprivredom i stvorili izuzetno značajnu i modernu regionalnu elektroprivredu koja, na primer, pokazuje namere da kupi našu elektroprivredu. Voleo bih kada bi naša elektroprivreda jednoga dana mogla da investira u elektroprivredu neke susedne zemlje. Da mi budemo ti koji će dominirati u proizvodnji električne energije i u regionu. I to je moguće. U svakom slučaju, moj stav u narednom periodu je takav da treba zastati, napraviti jasnu procenu šta učiniti s javnim sektorom, doneti odluku o tome da li idemo u privatizaciju nekih delova javnog sektora, pre svega energetike, u kom procentu, ali i šta nam je na kraju cilj. Moramo jasno da znamo kakav treba da bude taj sadašnji javni sektor u budućnosti.

Da li ste o tome razgovarali sa premijerom? Imate li njegovu saglasnost?
- O tome smo razgovarali i u pregovorima o vladi i dogovorili smo se da otvorimo ta pitanja u najhitnijem mogućem roku.

Kakve rezultate očekujete?
- Očekujem dobre rezultate. Očekujem da naša elektroprivreda, da naš javni sektor bude jedan od nosilaca razvoja, a ne nosilac inflacije, kao što je to bilo nekad, još gore nosilac korupcije, kao što je to takođe bio slučaj.