Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Politički život - Prenopsimo Intervjui /Politika

   

Američki ambasador Majkl Polt za „Politiku”

Vladimir Radomirović

Intervju sa Majklom Poltom

Sve može biti presedan

Mi bismo svi voleli da je mogla da se održi Jugoslavija, demokratska i ujedinjena

INTERVJU
Ništa nije gotovo dok se ne završi, kaže ambasador Sjedinjenih Američkih Država Majkl Polt na pitanje šta će biti ako Savet bezbednosti UN ne donese odluku o statusu Kosova i Metohije, uveren da će konsultacije stalnih članica tog tela o novoj rezoluciji biti uspešne. U isto vreme, kaže, neće da spekuliše da li bi u slučaju da dogovora ne bude SAD jednostrano priznale nezavisnost Kosova. Ono što može sa sigurnošću da najavi jesu nove američke investicije u ekonomiju Srbije.

• Državni podsekretar Nikolas Berns nedavno je izjavio da bi rešenje za Kosovo trebalo da bude pronađeno mesec ili dva posle izbora u Srbiji. Ali, SAD su i cele prošle godine govorile da rešenje treba da se nađe do kraja 2006.

– Prvo, mi se nikad nismo vezivali za rokove. Apsolutno ste u pravu da smo mislili da će pregovori biti zaključeni do kraja 2006. Da li će se dogoditi u decembru, januaru, februaru ili martu, to su sitni detalji. Mi sada želimo da se to brzo ostvari. Mi smo uvek govorili da narod Kosova ima pravo da zna svoju budućnost.

• Volja naroda Kosova pominje se i u rezoluciji 1244 i u sporazumu iz Rambujea, koji je deo te rezolucije. Ali, tu se pominje i Helsinški akt, kojim se garantuje integritet i suverenitet država.

– Morate biti veoma pažljivi kad čitate tu rezoluciju i interpretirate postupke UN. Nigde ne piše da je to konačna rezolucija kojom će zauvek biti određen status Kosova. Njom su postavljeni uslovi u vreme izbacivanja Miloševića i prekidanja njegovih akcija na Kosovu i njom se daje UN da odredi budućnost Kosova.

• Ali se pominje i poštovanje Helsinškog akta.

– Pominje se Helsinški akt, ali ovde u Srbiji se retko pominje da UN stalno pišu međunarodno pravo. To je pravo koje se razvija. Sada bismo mogli da se izgubimo tumačeći pravnu terminologiju. Ali, poenta je da narod Kosova, cele Srbije, regiona, Evropa, cela međunarodna zajednica zaslužuju rešenje ovog sukoba, kako bi Srbija mogla da krene ka budućnosti, kako bi narod Kosova mogao da krene ka budućnosti. A ta budućnost je, kako čujem od ljudi ovde, budućnost u Evropi i evroatlantskoj zajednici nacija. To se može uraditi samo kad se pronađe rešenje za Kosovo.

• Da li je deo te budućnosti nezavisno Kosovo?

– Konačna odluka još nije doneta. Ona može biti takva, ali može biti i neka druga mogućnost, videćemo šta će gospodin Ahtisari doneti u region. Ali rešenje mora biti doneto, a ne da se raspravlja još godinama da bismo videli da li dve strane mogu da dođu do sporazuma.

• Zar nisu upravo SAD podigle očekivanja Albanaca, govoreći im da će dobiti nezavisnost?

– Hajde da vidimo šta je bilo prvo. U ovoj situaciji vrlo dobro znamo šta je bilo prvo. Miloševićeve akcije na Kosovu i ono što su njegove snage tamo uradile, uslovilo je situaciju koju imamo do danas i koja mora da se reši.

• Ali, kad su UN preuzele vlast na Kosovu desilo se proterivanje Srba. Čak i Nataša Kandić kaže da je od juna 1999. nestalo hiljadu Srba i ubijeno još toliko. To nije Miloševićeva krivica, zar ne?

– Mi energično osuđujemo svaki zločin, bez obzira ko ga je počinio i ko su žrtve. Ali, ono što je uslovilo dolazak međunarodne zajednice na Kosovo i ono zbog čega ona mora da preduzme poteze u vezi sa budućnošću Kosova počelo je kad je režim u Beogradu počinio dela protiv sopstvenih građana i primorao međunarodnu zajednicu da nešto preduzme. Da je ovde bila vlada koja nije činila zločine i koja je brinula o pravima svih svojih građana, bez obzira na njihovo poreklo, međunarodna zajednica se ne bi mešala. Ona nije tražila da se umeša i nemojmo da obrćemo stvari. Počelo je sa Miloševićem i njegovim režimom, ne sa UN i SAD ili EU. Počelo je sa njim i tu leži odgovornost.

• Ne mogu da se složim, jer je istorija Kosova mnogo duža od Miloševićevog vremena.

– Pa, da, možemo da se vratimo dve hiljade godina unazad.

• Ne, nego 60 godina ili pet godina, ili da se vratimo u 2004.

– Ali, činjenica je da nije međunarodna zajednica to počela, već je ta situacija nastala u regionu. Mi bismo svi voleli da je mogla da se održi Jugoslavija, demokratska, slobodna i ujedinjena. Ona bi danas bila uspešna članica Evropske unije. To je bio principijelni stav američke politike. To smo mi hteli, ali se to nije desilo. Ne zbog međunarodne zajednice, već zbog nasilnog raspada Jugoslavije. Međunarodna zajednica se umešala da spreči dalje krvoproliće i sada traži rešenje. Neće svako biti srećan nekim odlukama koje će biti donete, ali mi svakako radimo na tome da Evropa bude ujedinjena i slobodna. Srbija će, uveren sam, biti deo te Evrope.

• Sa Kosovom ili bez njega?

– Sa Kosovom ili bez njega.

• Nećete da kažete da li bez Kosova?

– Nisam spreman da to kažem, jer smo mi dali poverenje gospodinu Ahtisariju i nećemo da prejudiciramo njegov predlog. Pustićemo ga da okonča svoj posao. On je veoma cenjeni političar sa puno iskustva u diplomatiji i pregovorima. Imamo puno poverenje u njega, i radićemo sa njim, sa Kontakt grupom i sa ostatkom međunarodne zajednice i, naravno, sa našim ruskim prijateljima, da bismo došli do rešenja.

• Govorite kao da je Ahtisari potpuno autonoman, ali zar to nije isti čovek koga je vaša vlada odabrala da 1999. prenese američki ultimatum Miloševiću?

(Smeh.) Gospodin Ahtisari nije autonoman u smislu da nema s kim da se posavetuje. On mora da izveštava i generalnog sekretara UN. Ali, pregovarač za težak zadatak se bira tako da nađete nekog s velikim iskustvom.

• Ako se Kosovo proglasi za nezavisnu državu bez pristanka Srbije, to će biti presedan. Prvi u istoriji.

– Presedani su zanimljivi za raspravu. Može se tumačiti da je svaka ljudska akcija u stvari presedan. Situacija na Kosovu je jedinstvena od trenutka kada je Milošević pokrenuo akcije koje su dovele do ovoga što sada imamo na Kosovu.

• Ako su Sjedinjene Države već obećale Albancima da će dobiti nezavisnu državu, zašto bi oni onda pregovarali sa Srbijom?

– Mi smo obećali da ćemo sa obe strane razgovarati kako bismo pronašli rešenje koje će odgovarati volji naroda Kosova, svih građana Kosova. Ono što se zaboravlja u ovoj priči o granicama je to da i građani Srbije i građani Kosova žele bezbednost, sigurnu budućnost, poslove, šansu za obrazovanje, pravo da mogu da putuju. Šta vas vodi ka tome? Sukob za pet godina ili rešenje za Kosovo? I onda treba da se upitate ko će vam to omogućiti? Koji deo rukovodstva ili koji deo stanovništva će dati svoje mišljenje o takvoj budućnosti?

• Građani Srbije su na ustavnom referendumu rekli da žele da Kosovo ostane deo Srbije.

– U redu. Njihovo je pravo da kažu svoju želju. Ali, to nije odgovor na moje pitanje.

• Dobro, kako će nezavisno Kosovo pomoći na putu ka Evropskoj uniji?

– Ja sam na to odgovorio, ali odgovorite vi meni. Ali, hajde da promenimo uloge. Kako bi?

• Ne bi.

– Evo ja ću onda reći šta mislim. Kosovo je očigledna prepreka na vašem putu ka Evropskoj uniji, jer EU neće da uveze jedan nerešeni konflikt. Ako ne rešite sukob Beograda i Prištine, Kosovo neće ići ka EU, a neće ni Srbija. Tako da je to vrlo jasan odgovor.

• Ali, Kipar je sada deo EU sa nerešenim konfliktom.

– Kipar nije deo EU. Deo Kipra je deo EU.

• Formalno, ceo Kipar je član EU.

– Da, ali faktički postoji deo koji je odabrao da ne prihvati konsenzus i koji sada ne uživa povlastice koje ima drugi deo. Ja ne bih koristio Kipar kao dobar primer kako treba rešavati stvari.

• Ne mislim to, već odgovaram na ono što ste rekli da EU neće primiti zemlju sa nerešenim konfliktom, a primila je Kipar s takvim konfliktom.

– Očekujete da će se u budućnosti to ponoviti? Evropa sada ima problema da primi zemlje sa potpuno rešenim pitanjima. Mislim da neće primati nove članice sa novim problemima, iako su primili Kipar pod veoma posebnim uslovima.

-----------------------------------------------------------

Ne svetim se tajkunima

• U diplomatskim krugovima u Beogradu poznati ste po svom principijelnom stavu protiv korupcije. I sami ste preduzeli akciju protiv korumpiranih građana Srbije, zabranivši im ulazak u SAD. Možete li da potvrdite da je ime Željka Mitrovića na toj listi?

– Neću da potvrđujem nijedno ime. Mi u Sjedinjenim Država imamo stroge zakone protiv korupcije i mi primenjujemo ista etička pravila u svim zemljama u kojima imamo ambasade. To znači da korumpirani državni službenici, privatna lica koja doprinose korupciji državnih službenika, ljudi koji su se obogatili na račun srpskog naroda, koji su opljačkali državno bogatstvo koje pripada zemlji, a ne njima, ne mogu da uđu u SAD i da im neće biti dozvoljeni poslovni, politički ili društveni kontakti sa mojom zemljom. Ovo nije lična osveta protiv bilo kog pojedinca.

-----------------------------------------------------------

O Čedi i Hagu

• Čedomir Jovanović i njegova stranka navodno imaju podršku vaše ambasade. Da li on ili stranka dobijaju neku materijalnu podršku od vas?

– To je glupost. Odgovor je: Ne, naravno da ne. Gospodin Jovanović nema ni podršku, a ni protivljenje ove ambasade. On je javna ličnost u vašoj zemlji i vi, narod Srbije, treba da odlučite da li podržavate njegovu stranku ili njegov pokret. Mi ne podržavamo pojedince, mi imamo stavove, a ako se platforma neke stranke poklapa sa američkim stavom, onda imamo poklapanje stavova. Mi samo podržavamo učešće građana u demokratskim izborima.

• Da li se onda Jovanovićevi stavovi poklapaju sa vašima?

– Stavovi svakoga ko podržava punu, bezuslovnu saradnju sa Haškim tribunalom poklapaju se sa našim stavom.

• Ali, isti taj Jovanović bio je potpredsednik vlade koja je odbila da izruči četvoricu generala tribunalu. Da li onda jedno govori, a drugo radi?

– Najbolji test koji mi primenjujemo prema svakome je da li se drži svojih obećanja. Kad već govorimo o saradnji sa Haškim tribunalom, mora se iskreno priznati da su se neke stvari dogodile. Mora se priznati da je bilo određene saradnje sa tribunalom, mora se priznati da je bilo i suđenja pred domaćim sudovima. Nadam se da će ih biti još. Mi smo pomogli da se opremi sud za ratne zločine. Ali, mora se reći i da su dvojica glavnih optuženika za teške zločine protiv čovečnosti i dalje na slobodi i da tvrdnje vlade nisu doprinele rešenju tih slučajeva.

 


[objavljeno: 17.01.2007. u Politici ]

 

 

 

 

 
 
Copyright by NSPM