Tomislav Nikolić

Sada svi liče na nas

Kada je Koštunica ušao, prvo me je pitao da li sam pekao rakiju, a zatim kada ćemo to da radimo zajedno. Kakva rakija, odmah sam shvatio koliko je sati

Šef poslaničke grupe SRS-a nedavno je ocenio da se politička kriza u vezi sa izborima može prevazići izmenom Ustavnog zakona ili ozbiljnim dogovorom političkih stranaka. Nikolić je u otvorenom pismu predsedniku Skupštine Srbije Oliveru Duliću rekao da su njegove izjave o raspisivanju predsedničkih izbora “neodmerene” i da zbunjuju javnost jer je izbore, kako tvrdi, nemoguće raspisati pre donošenja akata koji uređuju delokrug rada predsednika Republike ili organa lokalne samouprave. U razgovoru za NIN pojašnjava: “Očigledno je da nećemo imati pet zakona koji definišu ulogu i ponašanje predsednika Republike. Postavlja se pitanje kako se kandidovati za funkciju za koju ne znaš kolike su joj ingerencije. Da li neko možda namerno stopira donošenje tih zakona da bi ih doneo tek kad bude izabran novi predsednik? Da li su se Tadić i Koštunica dogovorili da ti zakoni predvide velike ingerencije predsednika ako pobedi Tadić, a male ako pobedim ja?” Podseća da je na poslednjim izborima dobio najviše glasova i da bez jedinstva svih stranaka Boris Tadić ne bi bio predsednik.

“Mi sada očekujemo pobedu i nije nam svejedno kad ćemo saznati da li će izbora biti ili ih neće biti. Za sada oni se nagoveštavaju za decembar i Tadića treba pitati da li je moralno da oktobar i novembar provedemo trčeći po Srbiji boreći se za fotelju predsednika ili bi mnogo moralnije bilo da trčimo po svetu – svako onoliko koliko može i kod prijatelja kod kojih možemo da se borimo za KiM. Pa, kad se priča završi da idemo na izbore. Ali, ja neću mnogo da galamim jer će Tadić i mediji pod njegovom kontrolom reći da se plašim izbora. Dakle, ići ćemo na izbore kad god budu raspisani.”

Postoji li mogućnost da vlada padne ako se ne postigne dogovor oko predsedničkih izbora?

- Ne. Nikad više nemojte da pomislite da vlada može da padne u prvoj polovini mandata koliko god da se ne slažu. Ako analiziramo ponašanje koalicionih partnera, jasno je da kod njih jedinstva nema. Tadić želi da izbori budu što pre a Koštunica, koji nema odgovarajućeg kandidata, ne želi da se bruka brojem glasova koje će osvojiti njegov kandidat i preskače pitanje izbora za predsednika. On ovo pitanje svrstava, što ima nekog opravdanja, u vreme iza rešavanja statusa KiM. Međutim, postavlja se pitanje da li će se u decembru doneti odluka o statusu KiM ili će se dogoditi jednostrano proglašenje nezavisnosti koje bi iniciralo reakciju svetske javnosti. Tako će se možda sve prolongirati do sledeće godine. S tim što nama svaki dan duže samo učvršćuje albansku vlast na KiM. Zbog toga mislim da to pitanje treba da se reši što pre.

Da li ste možda spremni (zbog vremenskog tesnaca) da u dogovoru sa DSS-om poradite na tome da ove godine izbori ne budu raspisani?

- Ja sam razgovarao sa nekim poslanicima DSS-a. Jedini pravi način za prevazilaženje ovog neustavnog stanja je donošenje ustavnog zakona o izmenama i dopunama Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava. To bi moglo da bude urađeno ali zakon podrazumeva dvotrećinsku većinu koju je teško obezbediti. Pretpostavljam da je neko u DSS-u računao da li za to ima većinu ali odgovor nisam dobio a nisam ga ni tražio od vrha DSS-a jer sa njima ne komuniciram još od onog dana kada su tražili moju smenu sa mesta funkcije predsednika Narodne skupštine RS.

Da li je u međuvremenu bilo pokušaja da do te komunikacije ipak dođe?

- Bilo je nekih nagoveštaja s njihove strane ali su njihovi emisari brzo odustali od priče o tome jer smo mi nastavili da vodimo svoju politiku, a u toj politici za odnose sa Koštunicom, onakvim kakav je bio kada me je birao a potom smenjivao sa funkcije predsednik Skupštine, zaista nema mesta.

Znači da nikakvih mogućnosti za saradnju više nema?

- Posle one smejurije sa Narodnom skupštinom pitanje je da li sam Vojislav Koštunica zna šta je njegova politika. Da li on svoju saradnju sa Tadićem vidi kao dugoročnu ili ne, da li želi da ide na predsedničke izbore ili ne. Ako sve to ne zna, treba mu reći da ne može sam da vlada. Do sada je koristio ovaj haos u Srbiji da sebi obezbedi mesto predsednika vlade čak i kad je trećeplasirani, ali to stanje ne može dugo da održi.

Ali, vi ste jasno ponavljali da ni sa Koštunicom ni sa Tadićem nećete u koaliciju.

- To je tačno, ali on je ipak izabrao svoju koaliciju. Toliko se daleko išlo u dogovoru sa nama a on je pogazio svoj zahtev da dok traje mandat ne napuštam mesto predsednika Skupštine. S druge strane, ne mogu da verujem da je Tadić ušao u koaliciju sa njim a da nije izborio mesto predsednika za svoju duplo jaču stranku. Ubeđen sam da su nešto dogovorili a da premijer sad kao i uvek pokušava da opere obraz. E, sad nek razmišlja koje su sve ingerencije predsednika Skupštine. Predsednik Skupštine raspisuje izbore za predsednika Republike i zato ja više nisam predsednik Skupštine. Tadić nije smeo da ostavi u mojim rukama raspisivanje predsedničkih izbora, jer oni tada ne bi zavisili samo od njegove želje.

Čini se da još niste preboleli tu priču, ali da li vas je to iskustvo kao čoveka i političara ipak ojačalo?

- Ja sam nekoliko meseci pre toga nudio Srbiji da SRS bude privremeni most dok se DS i DSS ne dogovore, odnosno ne podlegnu pritiscima Zapada. Osim toga, nama je prirodno pripadalo mesto predsednika Skupštine. Sad se neki u DSS-u hvale da su me žrtvovali da bi naterali DS da uđe u koaliciju. Mesec dana pre nego što se to desilo ja sam o tome vodio duge razgovore sa Vojislavom Šešeljem. Složili smo se da onog časa kad oni formiraju vladu i kad dođu kod mene sa zahtevom da zakažem sednicu na kojoj će biti izabrana vlada, tog časa podnesem ostavku. Naravno da bih ja tako i uradio ali Koštunica mi je postavio ultimatum. Rekao mi je – DSS ulazi u rat sa DS, možda ćemo i formirati vladu ali u pregovore o vladi ulazimo sa činjenicom da nema predsednika Skupštine ni za nas ni za njih. Dogovaramo sve drugo a ti ostaješ na tom mestu. Ja sam ponovio da nameravam da podnesem ostavku kad formiraju vladu ali mi je odgovoreno da me u tom slučaju neće birati. “Samo ako nam obećaš da nećeš podneti ostavku” i obećao sam da neću podneti ostavku.

I tako ste postali predsednik Narodne skupštine.

- Ali, ja nisam uzeo skupštinski automobil, policijsko obezbeđenje, niti sam se preselio u kancelariju predsednika Skupštine. Prosto sam predosećao da dole nikad neću sići, da Amerikanci neće dozvoliti da budem predsednik Skupštine . Da ja odlučujem kad će biti predsednički izbori i ako nema predsednika, da budem v.d. predsednika Republike i ne daj bože da po Amerikancima odlučujem o vojsci...

Znajući sve to, zašto ste samoubilački potencirali priču o vanrednom stanju?

- Ne kajem se jer sam samo pokazao svoje znanje Ustava u čijoj sam izradi aktivno učestvovao. Šta, uostalom, znači vanredno stanje? To znači da se posebna ozbiljnost pridaje tom slučaju i ja ništa više od toga nisam rekao. Spekulacije su, naravno, došle do toga da ćemo ako treba, upotrebiti i atomsku bombu koja navodno postoji u Vinči.

Nikada nismo saznali šta se dogodilo dan posle.

- Javljeno mi je da će predsednik vlade doći u 10 sati da razgovaramo. Kada je ušao, prvo me je pitao da li sam pekao rakiju, a zatim kada ćemo to da radimo zajedno. Kakva rakija, odmah sam shvatio koliko je sati, iako sam prvo naivno pomislio da dolazi da mi čestita. Onda je rekao da su se te noći dogovorili da formiraju vladu. Rekao sam mu da se sve lepo videlo sa mesta predsedavajućeg – Aligrudić i Petrović su često izlazili iz sale i dogovarali se. Čak sam ih sa govornice prozivao da nam kažu šta su se dogovorili. Rekao sam mu da je normalno što su se dogovorili. A on “mislim da bi najbolje bilo da podnesete ostavku”. Odgovorio sam “možda bi najbolje bilo za vas ali ne i za mene. Zakazaću sednicu Skupštine i moraćete da podnesete zahtev da budem razrešen.” Nije mi padalo na pamet da sprečim 126 poslanika da izaberu vladu. Da sam to pokušao, bio bih isti kao on. Blagovremeno sam, kao što znate, pola sata pre ponoći podneo ostavku. Kasnije sam saznao da su bili spremni i da prekorače rok za formiranje vlade ako treba i nekoliko dana. Čini mi se da sam ostao potpuno čist i sve što sam mislio rekao sam u oči Vojislavu Koštunici koji je sedeo u prvom redu. Izašao sam jači, iz svega moralno čist.

Što se Kosova i NATO-a tiče, DSS propagira vašu priču. Šta vama preostaje?

- Svi znaju da je to moja priča, neka je oni samo slede i ja ću biti srećan. Za razliku od njih ja sam hrabro pre više meseci rekao da ako Rusija ne uloži veto na Rezoluciju o proglašenju nezavisnosti KiM – prekidam da se bavim politikom . To je bilo onda kad niko nije bio siguran da će Rusi uložiti veto. Ni ja nisam bio siguran ali sam znao da ako Rusija konačno ne zauzme čvrst stav, da od Srbije ništa nema. I šta ću ja onda u politici takve Srbije. Sada je ruski stav toliko čvrst i jak da i Tadić može da se junači. Kao da bi to Tadić smeo da radi da su samo njegovi Amerikanci u igri i da se samo oni pitaju. Moja priča je ruska priča, moja priča je kineska, indijska i priča o nesvrstanom svetu, priča o saradnji sa ljudima koji nam ne žele zlo, koji nas ne uslovljavaju i ne postavljaju ultimatume.

Ipak, većina građana želi u EU. Šta ćete im reći?

- Kao predsednički kandidat potpuno ću da ogolim svoje ambicije i svoje viđenje srpskog puta. Ukazaću na ono što nam se dešava zato što ne znamo na kom smo putu. Demistifikovaću potpuno EU . Uostalom, mi već sedam godina propadamo verno ispunjavajući njihove naloge, dok smo se istovremeno udaljavali od Rusije koja u poslednje tri godine doživljava ekonomski procvat.

Mnogi su sigurni da vam diktiranje stranačke politike iz Haga samo odmaže što je, po mnogima, najbolje pokazao Šešeljev testament. Da li ćete ovog puta sami stati iza svog programa?

- Sve što je Šešelj tada napisao bilo je u skladu sa programom SRS-a. Sada ću se zalagati da ljudi bez identiteta, kao Vojislav Koštunica, nestanu iz politike. Srbija mora da se deli između demokrata i radikala. Ne može da postoji neko treći kome ne znate profil i ko na kraju sam odlučuje ko će od ove dve partije biti na vlasti. To je neprirodno i nemoralno stanje. Koštunica ne može da bude radikal u fraku, a da posle izbora sa DS-om ide u koaliciju. Zato građani treba da odlučuju birajući između dve velike političke stranke.

Da bi se to dogodilo, morate da sprečite da se svi večito ujedinjavaju protiv vas.
Očigledno je da u svojoj politici morate nešto da menjate. Da li ste na to spremni?

- Ali, šta ja da menjam kad oni sve više liče na mene? Da li da bežim od onih koji trče za nama? S druge strane, svi mediji su u njihovim rukama i samo ocrnjuju radikale. Kad svi po medijima zatalambasaju da ćemo da ratujemo ako ja pobedim, naravno da se polovina građana uplaši. A sa kim i protiv koga da ratujemo? Ja nikada nisam bio neprijatelj EU, samo sam od početka evroskeptik.

Vi, dakle, ne pretite nikakvim ratom ako KiM postane nezavisno?

- Ne. Nikom ne bih poželeo da ponovo ide u rat.

O Maji Gojković

Otkud vi znate kakva je Maja Gojković? U poslednje vreme često objavljuju intervjue sa njom po nalogu Borisa Tadića jer im se čini da tako mogu da oslabe SRS

Kada se govori o neophodnosti da menjate politiku, obično se ukazuje na primer Maje Gojković. Ona je postala simbol moguće radikalske transformacije.

- Predstava o kojoj vi govorite je predstava o nama iz rata. Da li je tad trebalo da ostanemo kod kuće i gledamo kako ubijaju ljude? Mi se menjamo u skladu sa vremenom. A što se Maje tiče, otkud vi znate kakva je Maja Gojković? U poslednje vreme često objavljuju intervjue sa njom po nalogu Borisa Tadića jer im se čini da tako mogu da oslabe SRS. Sumnjičav sam zato što iz njenih intervjua provejava kako nije zadovoljna situacijom u stranci i tumačim da misli da bi ona mnogo bolje vodila stranku .

Ona kaže da ste se videli i razgovarali. Da li ste spremni da je podržite u ambiciji da se 2012. godine kandiduje za predsednicu države?

- Kako da je podržim ako nije sigurno da ću do tada biti živ? Uostalom, ako sad pobedim, zašto bi 2012. godine odustao od drugog mandata? Meni je to njeno insistiranje neozbiljno. Ali, ako sada izgubim, neću se ponovo kandidovati 2012. godine, neću da dozvolim da me u stranci gledaju kao čoveka koji može mnogo, a ne može ono što treba. Jedno je jasno kod Maje. Ona ništa ne čini da se u stranci izbori za svoje pravo da bude kandidat.

Ali novinari vam odavno postavljaju pitanja o stranačkoj sudbini Maje Gojković; jasno je da tu sa njenim statusom nešto nije u redu?

- To što u stranku ne dolazi je njen izbor i ona to vrlo dobro zna. Da hoće, nema toga što u stranci ne bi postigla, a to je jedini legalni put.

Zar SRS-u ne znači mnogo činjenica što je ona gradonačelnica Novog Sada?

- Znači, ali ona je zaboravila da je bila kandidat SRS-a . Iz njenih intervjua provejava misao o tome da stranka treba da bude vođena na potpuno drugačiji način. A ona nema snagu da se u stranci za to izbori. Jednostavno, prekinula je svoje kontakte sa strankom .

Nedavno je izjavila da je sigurna da neće snositi posledice zbog svog intervjua “Politici”.

- Izgleda da mnogi očekuju da bude isključena iz stranke. To se, naravno, neće desiti. Maja i ja smo razgovarali tri sata o tome kako mediji pokušavaju da nas posvađaju. Tek će se videti koliko ćemo biti inteligentni da to sprečimo. Radikalima poručujem da se u organima stranke bore za svoje ideje, a ne u medijima i da sa svojim stranačkim kolegama ne razgovaraju preko medija.

Hoćemo li vas viđati zajedno tokom vaše predizborne kampanje? Obećala vam je podršku?

- Viđali ste nas zajedno prošle godine u kampanji. Ponovo će biti tako. Znate, ja sam Maju upoznao dok je bila veoma mlada, ja na nju gledam kao na svoje dete. I tada je bila ratoborna i svojeglava. Sada joj zameram što izmišlja neki novi put SRS-a a jasno je da mi ne možemo da ličimo na neke druge stranke.

Posle svega, mnogi će reći da je Maja hrabra osoba?

- Jeste, često sam je viđao na ratištima.


Marijana Milosavljević