Mehdi Hiseni

NULA SRPSKOG SUVERENITETA NA KOSOVU

Iskljucujuci nezakoniti kolonijalni suverenitet Srbije nad Kosovom, rec suverenitet u pozitivnom smislu medjunarodnog prava pretrpela je drasticnu evoluciju gubeci na svom pravnom efektu a zbog toga i uzajamnu zavisnost integracionih procesa i medjunarodne zajednice, sa posebnim fokusom na postovanju i zastiti ljudskih prava i sloboda.

*  Sada se sa mojom istorijskom politickom, pravnom, ustavnom, narodnom i medjunarodnom konstatacijom (nula srpskog suvereniteta na Kosovu) u kontroverznom smislu "slaze" i Cedomir Jovanovic (aktuelni predsednik LDP-a i bivsi potpredsednik srpske vlade) koji se sa velikim zakasnjenjem (posle sprovodjenja svesrpskog genocida Srbije Slobodana Milosevica nad Albancima i Kosovom tokom 1989-1999. godine) izjasnio "u diplomatskom stilu" protivi nezavisnosti Kosova da "Srbija ne moze niti da brani niti da odbrani svoj suverenitet nad Kosovom" ("Danas", Beograd, 8. i 9. aprila 2004. godine).

* Zasto onda isti taj srpski "liberalni demokrata" Cedomir Jovanovic, sa druge strane trazi od Albanaca da priznaju suverena prava srpskoj manjini (7 posto) kao drzavotvornom elementu na Kosovu?!

Istorijski gledano, Kosovo nikada nije bilo legitimna srpska teritorija vec iskljucivo kolonijalna pljacka, ugrabljena nasiljem i genocidom uz pomoc velikih sila Evrope (Berlinski kongres 1878; ambasadorska Konferencija u Londonu 1912-1913.). Na taj nacin, danasnja srpska manjina ne moze imati isti ustavno-pravni, drzavotvorni status kao albanska nacija jer se na Kosovu zadrzala samo kao kolonijalna migracija u senci genocidnog terora i osvajacke politike Srbije nad Kosovom i drugim teritorijama etnicke Albanije. Potpuno je logicno i lako odbranjivo da Srbija, ni istorijski ni pravno, nema moralnog istorijskog ili, po medjunarodnim zakonima, bilo kakvog prava da trazi "ni jedan miligram" suvereniteta nad Kosovom niti nad drugim prostorima etnicke Albanije. Izgleda da je ovu cinjenicu, koju ni istorijski ni pravno nije moguce negirati, imao u vidu
i Cedomir Jovanovic ali i citava politicka, pravna, naucna i drustvena srpska scena, koja je shvatila da je nije moguce negirati niti ponistiti radi srpskog kolonijalnog suvereniteta bez obzira na njenu zelju da se prosiri na racun Kosova i ostalih prostora etnicke Albanije.

Na pocetku zelim da kazem da se samo delimicno slazem sa delom recenice u kojoj je Cedomir Jovanovic rekao da "Vojislav Kostunica i Boris Tadic treba da prekinu svoju politiku obmanjivanja javnog mnjenja" ("Danas", 8. i 9. aprila 2006. godine). Zasto se samo delimicno slazem, zato sto onaj koji je to rekao, Cedomir Jovanovic, dobro da se konacno setio da ukljuci i javno mnjenje u cinjenice vezane za pogresne stavove Vojislava Kostunice (premijera) i Borisa Tadica (predsednika) koji su u funkciji obmanjivanja javnog mnjenja upravo u vezi statusa Kosova. Ovu konstataciju Cedomira Jovanovica mogao bih da prihvatim i da opravdam samo onda kada bi je on (kao pravi liberalni demokrata) u potpunosti dokazao i objasnio sledecim recima: bilo bi pozeljno i neophodno da i Boris Tadic i Vojislav Kostunica i Skupstina i Vlada Srbije i Srpska pravoslavna crkva i srpska Akademija nauka i umetnosti kao i ukupni srpski politicki faktor odbace svoju dosadasnju srpsku kolektivnu paravnoju, da prestanu da obmanjuju srpski narod i srpsku kolonijalnu manjinu na Kosovu da je " Kosovo Srbija i da treba da ostane pod Srbijom". Ovu istorijsku istinu o Kosovu ali isto tako i o etnickoj Albaniji na Balkanu kao prvo treba da uzmu u obzir srpska Vlada i Parlament , na celu sa Vojislavom
Kostunicom i Borisom Tadicem, Srpska pravoslavna crkva (posebno njena "politicka ekspozitura" na Kosovu na celu sa Artemijem Radosavljevicem i Savom Janjicem, politickim tandemom koji je najrafiniraniji i ekstremno antialbanski, antievropski i antiamcericki) a takodje i Cedomir Jovanovic, predsednik Liberalno-demokratske partije Srbije koji je izjavio da "Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova".

Moralno politicki i zakonski bi ova izjava predsednika srpskog LDP-a Cedomira Jovanovica bila prihvatljiva kada ne bi bila opterecena "dopunskim zahtevom" politicko-pravne i ustavne prirode u korist priznavanja drzavotvornih prava srpskoj manjinskoj
zajednici (8 posto) kao konstitutivnom i drzavotvornom elementu Kosova. Svestrano posmatrano, ova dopunska teza, data u citiranom intervjuu Cedomira Jovanovica je u flagrantnoj koliziji sa nezavisnoscu Kosova jer za srpsku manjinu trazi ravnopravno zakonsko ucesce i ustavnu drzavnost i suverenitet na Kosovu. Nezavisno od "politickog i propagandnog spiska zelja" ovog srpskog liberala ta "politicka formula za kompromis",
sa ostecenom albanskom stranom, neprihvatljiva je jer srpska manjinska zajednica (8 posto) ne uziva ni istorijsko, ni nacionalno niti medjunarodno pravo da se zajedno sa vladajucom albanskom vecinom (preko 90 posto) izjednaci kao drzavotvorni narod na Kosovu.

Konkretno, kada je rec o srpskom kolonijalnom suverenitetu na Kosovu (uprkos klauzuli iz Rezoluciji SB 1244 da je "Kosovo teritorijalni deo Srbije") on je potpuno nepostojeci jer Kosovom vec sedam godina (od 12. juna 1999. godine) upravljaju Ujedinjene nacije i
albanska vlada. U izvesnom aspektu ovu nasu konstataciju potvrdjuju i sledece reci Jovanovica:

"Srbija sada ne moze niti treba da vlada niti da brani i potvrdjuje svoj suverenitet na Kosovu jer je, kao prvo, pod vlascu Slobodana Milosevica unistila politicku zajednicu Kosova i Srbije koja je garantovana ustavnom autonomijom, da bi kasnije, kroz oruzane sukobe, izgubila i bezbednosnu kontrolu nad teritorijom. Priznavanjem  Kosova od strane Srbije bila bi garantovana najpovoljnija ustavno-pravna pozicija Srba na Kosovu" ("Danas" 8. i 9. apri 1986.).

 
Sa te tacke gledista, postovanje suvereniteta neke drzave predstavlja jednu od glavnih normi medjunarodnog prava. To se ne podrazumeva u medjunarodnom pravu niti za poznavaoce ove naucne discipline. Ipak, za diskusiju je sam pravni sadrzaj reci suverenitet jer sa stvaranjem novog svetskog poretka, 1989. godine, njeno znacenje se u potpunosti transformisalo u poredjenju sa razvojem medjunarodnih politickih odnosa.

Iskljucujuci nezakoniti kolonijalni suverenitet Srbije nad Kosovom, izraz suverenitet, u
pozitivnom smislu medjunarodnog prava pretrpeo je drasticnu evoluciju izgubivsi na svojoj pravnoj efektivnosti sto je doslo kao posledica njene nezavisnosti od integracionih procesa i autoriteta medjunarodne zajednice sa posebnim fokusom na postovanje i zastitu slobode i ljudskih prava. To znaci, kako u doktrinarnom tako i u prakticnom smislu, da termin apsolutni suverenitet jedne drzave mora biti redukovan u korist ljudskih prava kao sastavnog dela medjunarodnih odnosa.

Koji su "kljucevi za srpsko-albanski sporazum" o statusu Kosova?

Prema kontradiktornoj tezi Cedomira Jovanovica "Glavni kljucevi" za postizanje srpsko-albanskog politickog kompromisa su sledeci: "Kao prvo, srpsko priznavanje nezavisnosti Kosova i, kao drugo, albansko priznavanje statusa srpske zajednice kao konstitutivnog naroda na Kosovu". (Takodje, 8. i 9. april 2006. godine).

Prva tacka ovog paragrafa je prihvatljiva ali druga tacka je neprihvatljiva jer, kako smo ranije istakli, srpska manjina (8 posto) ni po jednoj osnovi (istorijskoj, ustavnoj ili medjunarodno-pravnoj, itd.), nema pravo da bude konstitutivni element buduce kosovske albanske drzave. Ovaj kontrodiktorni predlog, po svom ustavno-pravnom i istorijskom sadrzaju, ne moze biti prihvatljiv za albansku stranu jer bi njegovo ostvarenje putem nekakvog "ustavnog sporazuma izmedju Srbije i Kosova", onako kako sugerise "kalauz za nezavisnost" Cedomir Jovanovic (po profesiji profesionalni dramaturg) bio bi u funkciji negiranja potpune nezavisnosti Albanaca na sopstvenoj teritoriji u korist nezavisnosti srpske manjine (8 posto), na autohtonoj albanskoj teritoriji. Zasto takva vulgarna, antiistorijska, antiustavna i anti medjunarodno-pravna kombinacija ne moze da zazivi ni teoretski ni prakticno u albanskoj politici, objasnjava sledeca politicko-propagandna fraza iz njegovog zakljucka: "Ovo bi bilo resenje koje bi se moglo formulisati ustavnim sporazumom Srbije i Kosova putem koga bi Srbija prenela svoj suverenitet kao kompenzaciju za neka odredjena ustavna resenja". Kakav apsurd i manipulacija Cedomira Jovanovia!

A) Kao prvo on Srbiji sugerise da prizna nezavisnost Kosova posto ga je izgubila i ne moze vise da ga brani, dok B) kao drugo "zaboravljajuci" sta je prethodno izjavio, savetuje albanskoj strani da srpskoj manjini (8 posto), prizna pravo kao konstitutivnom i drzavotvornom elementu na Kosovu. Zapravo, ova teza nece doprineti resenju pitanja buduceg statusa Kosova jer, u sustini, na perfidan politicko-pravni i propagandisticki nacin poziva Srbiju da se vrati i odbrani svoj nekadasnji kolonijalni suverenitet na Kosovu. Zapravo, bez obzira na kontradiktornosti i zelje Cedomira Jovanovica da Srbija, putem nekakvog ustavnog srpsko-albanskog sporazuma, povrati svoj kolonijalni suverenitet nad Kosovom, ni u kom slucaju ne moze biti "politicki kljuc" za miroljubivo resenje kolonijalnog problema na Kosovu. Ovo je stogodisnji "kalauz" koji ima za cilj
produbljivanje srpskog kolonijalnog suvereniteta nad Kosovom i u funkciji je negacije prava na samoopredeljenje i nezavisnost Kosova. Bez obzira na "planska resenja" koja su protiv nezavisnosti Kosova koja predlaze srpska strana i njeni tradicionalni prijatelji, jedini pravi kljuc za pravedno i konacno resenje kolonijalnog problema Kosova u Evropi je hitno priznavanje nezavisnosti Kosova kako od strane Kontakt grupe tako i od Ujedinjenih nacija i Evropske zajednice, podrzano i direktno potpumognuto od strane
Sjedinjenih Drzava.

U suprotnom, Tadicevski, Kostunicevski, Draskovicevski, Jovanovicevski "kalauzi", podsticani i podrzavani od strane Srpske pravoslavne crkve koji su u funkciji povratka kolonijalnog suvereniteta Velike Srbije nad Kosovom, doveli bi u opasnost, i jos vise negativno uticali na konacno resenje statusa Kosova. U svom angazovanju, americka Administracija i predsednik Bus trebalo bi da upotrebe sva neophodna zakonska sredstva kako bi izbegli velikosrpske "medjunarodno ustavno pravne prepreke" tako sto bi Kosovu priznali pravo na samoopredeljenje. Argumenti su odrzivi i idu u korist prava na samoopredeljenje Kosova narocito ako se zna da preko 90 posto stanovnistva Kosova cine Albanci, da je u pitanju jedan jezik, jedna etnicka pripadnost, jedna kultura, jedna istorija, jedna tradicija i jedna zajednicka teritorija koja se zove etnicka Albanija. Albanci su naslednici ILIRA koji su, medju prvima, (pre nove ere) naselili Balkan.

Boston, SAD, maj 2007.

(Objavljeno u mesečniku za geopolitiku "Skupština"(Kuvendi) maj/jun 2007, Tirana, Albanija)