Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Prenosimo Novosti - Intervjui

     

 

Vojislav Koštunica

DAJEMO PRAVA, NE I DRŽAVU!

Intervju vodili D.VUJANOVIĆ - P.VASILjEVIĆ, 21. septembar 2007

SUDBINA Kosova i Metohije biće gotovo izvesna već iduće nedelje, posle pregovora u Njujorku. Ako Albanci zadrže strategiju koju su probali pre dva dana u Londonu i na sto iznesu predlog da se raspravlja o susedskim odnosima Kosova i Srbije, biće jasno da od dijaloga nema ništa. Biće jasno i zašto ga nema. Jedina nepoznanica je - hoće li neko udariti rukom o sto i privoleti albansku stranu na pregovore. Tome se nada srpska strana, čiji najviši predstavnici putuju u Njujork da iznesu sve argumente koji, verovatno poslednji put, treba da daju priliku svetskim moćnicima da prelome - poštovanje međunarodnog prava, ili njegovo kršenje. Kompromis oko dela srpske teritorije - ili njeno otimanje.

Srpski premijer Vojislav Koštunica kaže za "Novosti" da veruje da se rešenje još može naći, a da su direktni pregovori o budućem statusu KiM jedini pravi put.
- Do sada takvih pregovora nije bilo. Najveći deo vremena oduzela su tehnička pitanja, a status, koji je cilj pregovora, i koji je ključ svih drugih pitanja, stajao je po strani. A, status je vrlo lako rešiv ako se pođe od, u svetu važećeg, međunarodnog pravnog poretka - Povelje UN - koja predviđa teritorijalni integritet svake zemlje, pa i Srbije.

Hoće li se iduće nedelje, posle sastanaka u Njujorku, znati na čemu smo, ili će pitanje statusa ponovo ostati po strani?
- Očekujem da će se u Njujorku konačno preći na pitanje statusa, a onda će na videlo izaći sva snaga srpskih argumenata u odnosu na drugu stranu. Sudeći, međutim, prema stavu Albanaca u Londonu, na stolu nije pitanje statusa Kosova unutar Srbije, već poststatusni razgovori o "dobrosusedstvu". To već upućuje na to u kojem će pravcu razgovori ići. Ali, odgovornost na novoj predstavničkoj "trojci" je da učini sve da dođemo do prave teme, a to je status Pokrajine.

Može li premoć srpske strane, koja je u argumentima, prevagnuti nad albanskom, u čijim rukama je jak adut - podrška Amerike?
- Snaga naših argumenata oslonjena je, pre svega, na čvrst pravni osnov - Povelju UN. Mi, dakle, nudimo rešenje kako da se položaj albanske nacionalne manjine na KiM reši. To je najviši stepen autonomije.

Verujete li da ćete biti ubedljiviji od albanske strane na, možda i prelomnom, sastanku u Njujorku?
- Potpuno sam uveren u nadmoćnost naših argumenata.
Beograd je, pre dva dana u Londonu, izneo pet ključnih tačaka srpskog programa. Albanci su dali samo jedan predlog - razgovarati o Srbiji i Kosovu kao dvema ravnopravnim susedskim državama. Gde se, onda, u predstojećem dijalogu uopšte mogu naći dodirne tačke?
- Mi polazimo od činjenice da Srbija ne može da bude izuzetak od pravila koja važe za sve zemlje na svetu. U našem predlogu predviđena je veoma široka autonomija za kosmetske institucije. Ona ide sve dotle dok se ne dovodi u pitanje teritorijalni integritet zemlje. Nudimo albanskoj nacionalnoj manjini da, u svim pitanjima, odlučuje o svojoj sudbini, ali ne damo da nam se zadire u bit države, a to su njen integritet i suverenitet.

NOVA STRATEGIJA

JASNO je da će Albanci odbijati svaki drugi dijalog sem onog koji podrazumeva, za njih već obećanu, nezavisnost. Priča o "dobrosusedstvu" samo je drugo ime za isti cilj...
- Albanski predlog koji Srbiju i Kosovo tretira kao dva ravnopravna politička subjekta na tragu je njihovog upornog zalaganja za nezavisnost. To uporište, tačno je, ima potporu u jednom delu međunarodne zajednice. Ali, treba se setiti da je taj stav već jednom doživeo poraz pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija. A, ako je taj predlog već jednom razmotren i odbačen u UN, ni drugi put ne može proći drugačije.
Očigledno je da se više neće ni rizikovati sa ponovnim pokušajima pred Savetom bezbednosti, nego će se, ovog puta, primeniti drugačija strategija - jednostrano priznanje nezavisnog Kosova...
- Zagovornici ideje nezavisnosti Kosova shvatili su da u Savetu bezbednosti, pravno, preko nove rezolucije, ne mogu da ostvare tu ideju. Jednostavno, postoje pravila odlučivanja, prema kojima stalne članice imaju pravo da ulože veto. Rusija je principijelno zauzela stav da neće dozvoliti kršenje međunarodnog prava i Povelju UN. Sada, zaista, postoji realna opasnost da se Savet bezbednosti pokuša zaobići. Jasno je to i iz saopštenja generalnog sekretara UN Ban Ki-Muna, koji kaže da započinje novi proces pregovora, ali podvlači da će mu izveštaj biti podnet 10. decembra. Scenario bi mogao izgledati ovako: Pošto se do 10. decembra dve strane, tobože, nisu složile, onda nije moguće još jednom ići na Savet bezbednosti i novu rezoluciju, nego se prelazi na jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova.

Sat otkucava, ostalo je nešto malo više od dva meseca. Šta Srbija može da uradi da to spreči?
- U ovom trenutku, pre svega treba jasno upozoriti na razorne posledice takvog nasilja koje se nije desilo od kada postoje UN. I to sada stalno i činimo.
Za to vreme Albanci, podržani svojim, pre svih američkim partnerima, čekaju da preostalo vreme od 120 zadatih dana prođe bez rezultata...
- SAD neprestano ponavljaju da, ako Srbija ne uspe da do 10. decembra ubedi predstavnike albanske manjine da prihvate suštinsku autonomiju, onda se prelazi na Ahtisarijevo rešenje. Kosovski Albanci su shvatili da ova poruka znači da treba da čekaju da to vreme prođe da bi se još jednom pokazao neuspeh u traženju saglasnosti dveju strana. Pri čemu ostaje problem da se jedna strana, srpska, zalaže za poštovanje prava, a druga, albanska, uz pomoć velikih sila, za njegovo kršenje.

Imaju li vaša upozorenja neke efekte u svetu, s obzirom na to da je stav Evrope i dalje razjedinjen i da su upozorenja da se ne čine jednostrani potezi, upućena prvenstveno Americi, prilično blaga?
- Postoje razlike, jer do jedinstva evropske zajednice, u stavu da se ide na grubo kršenje međunarodnog prava, očigledno, nije tako lako doći. Zato ne verujem da će se stav Amerike unisono ponoviti kada je reč o Briselu. Evropska unija počiva na principima u čijoj je osnovi, opet, Povelja UN. Potpuno je jasno da, kako god stvari okrenuli, oni koji bi hteli da zaobiđu međunarodno pravo, o njega se sapletu. Opet se dođe do istog zaključka: stvar mora ići kroz Savet bezbednosti, jer bi sve drugo bilo kršenje principa na kojima počivaju Ujedinjene nacije. Kad bi se to jednom dogodilo, ceo sistem više ne bi imao smisla.

Jasno je da Srbija nema moć da učini mnogo više od upozorenja. Ali, ima li, bar neformalno, uveravanja nekog jakog, recimo Rusije, da će stati iza nas tog 10. decembra?

- Rusija je čvrsta na pozicijama da se međunarodno pravo mora poštovati. Činjenica je da je Kosovo postalo svetska tema, koja se ni na jednom značajnom skupu ne može zaobići. Namera je bila da se brzo, tiho, u mraku, i da niko ne vidi Srbiji otme teritorija. Uspeli smo da upalimo svetlo na velikoj svetskoj pozornici i otvorimo veliku debatu. Napravljen je jedan prodor u svakom smislu, od čega mora biti rezultata.

REALNA OPASNOST

SUKOB je i oko samog 10. decembra: jedni tvrde da je taj rok kraj pregovora, drugi, među kojima je i srpska strana, uveravaju da je to samo termin u kojem pregovaračka "trojka" treba da podnese izveštaj Savetu bezbednosti...
- Realna opasnost je da će 10. decembra Albanci proglasiti nezavisnost. To je suviše realna činjenica da bismo je potcenjivali. Pažljivo čitanje saopštenja Ban Ki-Muna navodi na zaključak da je 10. decembar rok za podnošenje izveštaja, da tada nije kraj sveta. Ali, istovremeno, glasovi Albanaca jasno poručuju da će oni proglasiti nezavisnost. Ne treba sumnjati da je takva namera podržana spolja, iz Vašingtona. Uostalom, američki zvaničnici to i ne kriju.
Nedvosmisleno je iz Vašingtona rečeno i da se 10. decembra, ako dogovora ne bude, treba vratiti Ahtisarijevom planu?
- Od onog trenutka kada je Ahtisarijev plan odbačen u SB, odnosno kada SAD nisu uspele da ga pretoče u rezoluciju, on više apsolutno ne postoji. Ideja da se sad Ahtisarijev plan iskoristi kao osnova za jednostranu nezavisnost govori da je primena aneksa 11 ovog plana važnija i od sudbine Srbije i od sudbine albanske nacionalne manjine u Pokrajini. Aneks 11 je suštinska stvar.

Sprema li Srbija jedinstven odgovor za slučaj da Albanci 10. decembra proglase nezavisnost?
- Započeli smo razgovore o jednoj zajedničkoj državnoj politici kojom se mora učiniti sve da ne bude ovakvog raspleta. Takođe, razgovori se vode i oko toga šta učiniti ako do takve odluke, ipak, dođe. Najopštije govoreći, stav je da Srbija takvu odluku neće prihvatiti. KiM će ostati sastavni deo Srbije. Sa druge strane, za Srbe na Kosmetu ćemo stvoriti sve uslove da sačuvaju veru da su deo Srbije, da ih se država nije odrekla. Ne samo simbolično, nego i realno.
Kako?
- Sve državne institucije će Srbe sa KiM tretirati kao punopravne i ravnopravne građane Srbije i uradićemo sve da se njihovi životni uslovi ne razlikuju od drugih građana Srbije.
Postoji li mogućnost povratka naših snaga bezbednosti, koje bi zaštitile srpski narod?
- Deo Rezolucije 1244, koji predviđa povratak srpskih snaga na Kosovo, kao i onaj koji se odnosi na povratak raseljenih i bezbednost preostalih Srba, nikad nije realizovan. Dakle, ni postojeći dokument nije ostvaren u najvažnijim delovima, a teži se pravljenju drugog. Verujem da će međunarodne snage na Kosovu ulogu zbog koje su tamo obaviti do kraja, iako to do sada nije bio slučaj.

Ima li planova da se, u slučaju proglašenja nezavisnosti, naša vojska uputi na Kosovo?
- U ovom trenutku, razmišljamo kako učiniti sve da do jednostranog proglašenja nezavisnosti ne dođe. A, ako se to dogodi, da se veze sa našim narodom u Pokrajini ni na koji način ne prekinu.
Svi koji odlučuju u Srbiji slažu se s tim da se Kosova nećemo odreći. Ali, već kod pitanja kakav ćemo odnos zauzeti prema državama koje priznaju eventualnu nezavisnost, postoje značajne razlike... Kako ćete reagovati?
- Smatram da moramo izdvojiti glavnog aktera, bez kojeg cele ove priče o nezavisnosti ne bi ni bilo. To je Severnoatlantski pakt. Započeta je diskusija o suštini Ahtisarijevog plana i njegovog aneksa 11, koji govori o neograničenoj vojnoj vlasti NATO na Kosovu. A pre Ahtisarija NATO je bombardovao zemlju, zatim svojim vojnim snagama došao u jedan njen deo, a sada pokušava da, kroz jednostranu nezavisnost i primenu aneksa 11, bude vrhovna vlast na Kosovu.
To nema veze sa odnosom prema pristupu Evropskoj uniji?

- Nema nikakve veze. Nijednog trenutka ne dovodimo u pitanje evropske integracije Srbije. Uostalom, jedan broj članica EU nisu u NATO. To nije uslov. Napokon, narod će se izjasniti o stavu prema toj organizaciji. Imali smo previše žrtava u tolikim ratovima koje je Srbija vodila, da bi sada, kroz pristupanje NATO, sejali nove žrtve zarad tuđih interesa i na drugim kontinentima. Srbija je dovoljno propatila da bi učestvovala u konfrontacijama u svetu i dodatno stradavala. Sasvim je izvesno da nijedan srpski vojnik neće ići u Irak ili Avganistan. "Partnerstvo za mir" je puna mera saradnje sa NATO, i Srbija treba da se utvrdi u politici vojne neutralnosti.

RAZLIKE POSTOJE, VLADA OPSTAJE

NIJE nevažno kada jedan ministar iz Vlade izađe u medije sa stavom da je moguća prekompozicija parlamentarne većine, direktno vas prozivajući za mogući savez sa radikalima. Jesu li to samo glasine?
- Mi se držimo koalicionog sporazuma sa DS i G 17 plus, i ne tražimo druge partnere.
Čuli ste i za najradikalnija upozorenja - da Vladi preti pad. Postoji li, zaista, ta opasnost?
- Ne. Da li ste čuli da su igde na svetu odnosi među koalicionim partnerima idealni? Tog nema nigde, pa ni kod nas. Razlike postoje, i to je normalno.
Stalno vas prozivaju da se izjasnite oko podrške Borisu Tadiću na predsedničkim izborima. Jeste li odlučili?
- U ovom trenutku, skoncentrisani smo na odbranu Kosova.

NIJE VREME ZA GLASANjE

PORED tenzija oko Kosova, političku scenu dodatno potresa sukob oko prioriteta - izbori ili pregovori. Kako ćete se dogovoriti?
- Moramo najpre da pronađemo odgovor koje je pitanje iznad svih drugih pitanja. Mislim da od očuvanja države ništa ne može biti preče. Sva energija i napor moraju da budu uloženi u bitku za očuvanje zemlje, a ne da sada budemo rasparčani u predizbornoj kampanji. Ovo nije trenutak za onaj deo izbora koji se tiču države.
Dakle, lokalni i pokrajinski izbori - da, predsednički - ne?
- Po slovu Ustavnog zakona, svi izbori imaju isti status. Ali, moramo pronaći razumno rešenje. Lokalni i pokrajinski izbori ne otvaraju pitanje celine i budućnosti države. Predsednički to čine. Zato ih nije dobro držati u trenutku kada se postavlja pitanje celovitosti države.
Rešenje je u izmeni Ustavnog zakona, čime bi se odložili predsednički izbori...
- Verujem da se može pronaći odgovor koji će biti jedinstven, a to je da je pitanje Kosova prioritet ove zemlje i njenog rukovodstva. A, takvo rešenje svakako može biti u skladu sa Ustavnim zakonom.
Samo verujete u dogovor ili ste imali kontakte sa Demokratskom strankom, koja je eksplicitno za predsedničke izbore do kraja godine?
- Razgovora je bilo, mada ne u onom formalizovanom smislu, koji se najčešće i ne završi uspešno.
Hoćete li bojkotovati izbore ako ih predsednik Skupštine raspiše samoinicijativno, kao što nagoveštava?
- Ne treba spekulisati. Interes svih je da stvari ne otežavamo još više.

SA HAGOM SVE BOLjE

Karla del Ponte završava mandat, a još nije stavila tačku na hašku priču. Da li ste je uverili da ćete ispuniti obaveze do kraja?
- Ostvaren je značajan napredak u nastojanju da se taj posao privede samom kraju. To se videlo u proteklim mesecima i jasno je svima koji u tom procesu učestvuju. Ali, verujem da će naš napor biće pozitivno protumačen i u Hagu i u Briselu, što je važno za sledeći stepen na putu ka evropskim institucijama.

Foto: P. Mitić

 

 

 

     
 
Copyright by NSPM