Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

PRENOSIMO

Prenosimo Politiku - Intervjui

   

 

Maja Gojković

Osećam da nešto nije u redu

INTERVJU vodili Milorad Vesić - Biljana Baković

Kada su posle njene nedavno ponovljene izjave da sebe vidi kao kandidata za predsednika Srbije 2012. godine iz vrha Srpske radikalne stranke stigle oštre reakcije, Maja Gojković, gradonačelnik Novog Sada i član Centralne otadžbinske uprave SRS, nije povukla nijedan od dva poteza, tipična za srpske političare – nije prebacila krivicu na novinare (da su, recimo, pogrešno preneli njene reči) i nije najavila napuštanje partije i osnivanje sopstvene.U intervjuu za „Politiku” kaže da nema nameru da skriva svoje ambicije i deluje kao da je spremna da zbog toga snosi eventualne posledice, mada ističe da ih ne očekuje. Odbacuje i medijske spekulacije da je njen nastup napravio „pukotinu u vrhu SRS”, ali to čini uz objašnjenje da ona nije više u vrhu stranke.

„Naravno, imam ambiciju i da kandidovaću se za predsednika Srbije. I ne znam zašto to mnogima izgleda jeretički, izdajnički. Ja nisam rekla da forumi stranke o tome ne treba da odlučuju, to je iluzija, delovalo bi malo donkihotovski da kažem da ću sama sebe kandidovati”, kaže i dodaje da je to objasnila i zameniku predsednika stranke Tomislavu Nikoliću, koji je u jednom intervjuu ocenio da njoj izgleda i nije važno šta misli vrh stranke.

– Imali smo on i ja dug razgovor i sve smo to raščistili. On ne smatra da treba suzbiti nečije ambicije u stranci, on je dobro shvatio da ću se ja, ako se budem kandidovala, kandidovati 2012. godine, a počinjem svoju kampanju ako treba od sutra ujutro. Mislim da je najbolje voditi kampanju kad imaš poluge izvršne vlasti, kao što ja sada imam, i pokazati da si dobar gradonačelnik. To je uradio i Nikola Pašić, bio je gradonačelnik Beograda, uradio je i Žak Širak i, uostalom, tako to izgleda svuda u razvijenim evropskim demokratijama. A neke druge sporadične izjave pojedinih ljudi koji su članovi moje stranke, znajući ih, nisu me iznenadile.

Mislite na Dragana Todorovića koji je izjavio da kandidat za predsednika Srbije pre svega mora biti porodičan čovek?

– Sa njim nisam razgovarala, ali pretpostavljam da je to njegov lični stav. Ostavićemo Srbiji da odluči da li će imati predsednika ovakvog ili onakvog. Ja bih stavila pre svega sposobnost. Ja sam jedini umereni desničar u Srbiji, koji je pokazao da može da bude i uspešan.

Je li razgovor sa Nikolićem bio buran?

– Bio je vrlo srdačan. Pre mene je tu bila evropska misija, ili predstavnici OEBS-a, neka od tih organizacija, i nas dvoje smo se rukovali i poljubili pred njima. I zaista otvoreno razgovarali dva i po sata, kao što razgovaraju dva stranačka istomišljenika. Koliko on bude bio spreman otvoreno da kaže o čemu smo razgovarali, toliko ću biti spremna i ja.

Vas dvoje ste istomišljenici?

– Da, gospodin Nikolić i ja smo istomišljenici.

Da li onda možemo makar da kažemo da je posle tog razgovora postignut dogovor u SRS-u da Maja Gojković opet bude kandidat za gradonačelnika Novog Sada ako oni budu neposredni?

– Ja to ne mogu da kažem, zato što će posle mog intervjua „Politici” opet neko da nas pozove na forume stranke i na odlučivanje u stranačkim organima da li će Maja Gojković, član SRS-a, biti kandidat na neposrednim izborima 2008. godine za gradonačelnika Novog Sada. Ili će Maja Gojković biti kandidat na neposrednim izborima za gradonačelnika Novog Sada.

Po Vašim rečima, dalo bi se zaključiti da u organima SRS-a postoji stalni dijalog, što je suprotno utisku koji preovlađuje da tamo o svemu odlučuju Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić i Dragan Todorović.

To je tako zato što novinari traže izjave samo od tih ljudi. Ja nisam primetila da intervjuišu jednog od najsposobnijih političara Srbije na lokalnom nivou, a to je predsednik opštine Kikinda dr Branislav Blažić, koji je političar po mojoj meri. Ali, nije to samo stvar SRS-a. U Demokratskoj stranci imate jedan krug u kome kao da su tri-četiri čoveka i samo se od njih traži da nešto kažu javno.

Znači, vi ste zadovoljni stepenom demokratije u SRS-u?

Imam veliku zamerku na sve stranke u Srbiji. Sve obećavaju demokratsku Srbiju, ali moraju da krenu od demokratije unutar stranke. Nije strašno ako neko kaže da ima malo drugačije, ili jako drugačije razmišljanje – to ne znači da ćeš da rušiš stranku, da ćeš da je napustiš, da ćeš da napraviš puč u njoj, već samo izražavaš svoje mišljenje koje je možda jako dobro za stranku, za reformu stranke, ali i za Srbiju.

SRS ima malo veći problem od ostalih, budući da je lider stranke u Hagu, a da u javnosti i dalje dominira predstava da on odande vuče neke poteze. Jedna od priča je da ste Vi trenutno u nemilosti lidera stranke, te da on čak traži i vaše isključenje.

– Pročitala sam to u novinama, da je stiglo neko pismo. Ali, pismo nikada niko nije primio, niti ga pročitao. I nikada me niko nije nazvao posle tih napisa u novinama da mi kaže da to zaista postoji.

Znači, niko Vam čak nije preneo ni poruku tipa „Vojislav Šešelj nije zadovoljan Vašim izjavama, Vašim ponašanjem, nastupima”?

– Ja sam duboko ubeđena da tu nešto postoji, ali nikada mi nije rečeno zašto.

Znači, da postoji neko nezadovoljstvo...

– Ja sam duboko ubeđena, imam neki svoj lični osećaj.

Da li je to na osnovu poslednje skupštine SRS-a, kada ste ostali bez potpredsedničkog mesta u stranci?

– Možda i zbog toga. To je bio neki konkretni čin da me posle 16-17 godina predsednik stranke nije predložio da budem potpredsednik, ali to može i da se tumači da je on želeo da reformiše stranku i da izabere novi tim koji će SRS konačno da dovede do pobede.

Zašto imate uverenje da nešto nije u redu u odnosu Vojislava Šešelja prema Vama, zapravo da to više nije onaj odnos kakav je nekada bio?

– Ja njega i dalje uvažavam i poštujem i izuzetno mi je teško zbog ovoga što se dešava sa njim, što pet godina doživljava sudbinu kakvu niko nije doživeo ko se nalazi u Haškom tribunalu.

Jeste li Vi pokušali direktno sa njim da raščistite situaciju?

– Ako uopšte ima nešto da se raščisti. Ali, ne, nisam, zato što komunikacija ne može da postoji iz Srbije ka Holandiji.

Je li Vas nazvao neki put...

– Odluka stranke je bila, kada je odlazio u zatvor, da komunikacija ide preko Tomislava Nikolića. I odluka je bila, pred svima rečena, da gospodin Nikolić vodi stranku i da sve dezinformacije koje budu dolazile, sve što čujemo, proveravamo preko Tomislava Nikolića. On je dobro radio, dostigli smo vrhunac po broju glasova, ali ja bih volela da moja stranka preskoči taj limit i da pobedi.

Mislite li da je SRS trebalo da napravi koaliciju sa nekom od stranaka koje su ušle u parlament?

– Ja sam bila zagovornik toga i Tomislav Nikolić je vrlo jasno u svom govoru na mestu predsednika Skupštine Srbije rekao da je hteo da pokaže Srbiji i onima koji su mu govorili i preporučivali da uđe u koaliciju sa DSS-om, da ta koalicija u tom trenutku nije bila moguća. Da li je to zbog SRS-a, ili je to zbog DSS-a, nismo dobili nikada odgovor od druge strane. Ja sam bila u onoj manjini koja je možda imala neku pomisao, jer koalicija u Novom Sadu vrlo dobro je funkcionisala. Ulazimo u četvrtu godinu mog mandata i to je dosta stabilna vlast, jer u Srbiji nije bilo takve vlasti u ovako raznolikoj koaliciji kao što je ovde (SRS, DSS, socijalisti i jako puno odbornika koji su napustili DS u međuvremenu i priključili se većini koja podržava gradonačelnika Novog Sada). I zato sam mislila da taj model možda može da se preslika na model Srbije.

Kako da se preslika kada već sam šef SRS-a u startu blokira takvu mogućnost? Zar nije u svom „testamentu” iz Haga poručio da se ne ide u koalicije sa...

– Ne znam odakle vam taj zaključak, ali on je poslao testament (uslovno rečeno, srećom to nije) u trenutku kada je zaista štrajkovao glađu... Tako da očekujem da Tomislav Nikolić uskoro izađe sa programom za svoju kandidaturu i da kaže sa kakvim programom izlazi on kao kandidat SRS-a, a budući predsednik Srbije.

Mislite li da bi sam trebalo da pripremi taj program?

– Da. I da sa tim programom, kao svuda u svetu, izađe pred forume stranke i da Centralna otadžbinska uprava kaže da li podržava takav njegov samostalan program. Tomislav Nikolić je izuzetno dobar političar, imam vrlo visoko mišljenje o njemu i o tome kako je u teškim okolnostima vodio stranku i koji je izborni rezultat postigao kao zamenik predsednika stranke. Ja mislim da on može da ostvari pobedu za predsednika Srbije, od njega zavisi. A svi koji nešto znače u stranci će mu zaista, zaista pomoći da pobedi. Počevši od mene. Pošto su svi kalkulisali da li ću mu pomagati ili neću – da, izvesno, ja ću biti odmah pored Tomislava Nikolića da mu pomognem.

Da li je potrebno i da se SRS promeni?

– Ili samo da prati ono što većina u Srbiji želi da čuje i što želi da se uradi, kakvu politiku želi. A jako smo blizu. Znači, ne treba da menja svoj program, ali neke stvari treba da prilagodi 21. veku i Srbiji 2008. godine. Nije ista Srbija 1990. i 2008. godine. I neprirodno je da se ljudi ne menjaju. Ja sam ponosna što sam se jako promenila.

Predstoje i lokalni izbori. Vaša stranka se zalaže za izbor gradonačelnika i predsednika opština u lokalnim skupštinama, a Vi?

– Stranka se zalaže za to, gospodin Todorović je nekoliko puta izneo taj predlog u javnost, ali svi članovi SRS-a koji su trenutno nosioci izvršne vlasti, a izabrani su na neposrednim izborima, smatraju da je bolje za SRS da se zadrže neposredni izbori za gradonačelnike i predsednike opština.

Da li će se u stranci ponovo raspravljati o tome?

– Ja očekujem da će uskoro biti Centralna otadžbinska uprava i ja ću izneti svoje mišljenje. Jer, imamo primedbe da se stranke udružuju u skupštinama protiv kandidata koji ima najviše šanse, ili ima najveću podršku naroda, odnosno najjaču političku stranku iza sebe, i političkim kalkulacijama izaberu bilo koga iza leđa građana. Građani tako neće znati ko im je budući predsednik opštine. Mislim da smo ipak dostigli taj nivo demokratičnosti da građani odlučuju o tome ko će biti na čelu njihove opštine ili grada. Mislim da je to bliži način evropskom načinu razmišljanja, nego ovo. Ovo je čisto partijsko odlučivanje.

Mislite li da ćete uspeti da promenite stav svoje stranke?

– Ne znam da li ću uspeti, ali ću izneti svoj stav. I mislim da mi ništa neće biti kada to kažem.

Od Vas se ne može čuti ono: ili EU, ili Kosovo.

Svi se oslanjamo na neke države koje su članice EU, ali koje imaju mnogo razumevanja za sadašnju situaciju Srbije i koje su na našoj strani.

Dakle, ako poštujemo članice EU koje su se suprotstavile brzom i neizostavnom prihvatanju Ahtisarijevog plana, onda ne mogu da kažem da ne valja članstvo u uniji kojoj oni pripadaju

Da li je retorika ono što biste menjali u stranci? Nije u evropskom duhu (Vi to i ne činite, ali čine neke kolege iz Vaše stranke) nazivati političke protivnike „ustašama”, na primer.

– Ja nikada ne koristim teške reči, kvalifikacije, etikete itd. I mislim da se time ne postiže mnogo. Ko je za tebe, za tebe je, a ako želiš da pobediš moraš da privučeš svojim načinom razmišljanja i ophođenja i one ljude koji te tiho podržavaju, ali ih ti odvraćaš nekom svojom retorikom.

Dakle, mislite da retorika koju su do sada koristili neki ljudi iz vrha vaše stranke nije dobra za budućnost stranke?

– Pojedinci ako hoće neka je koriste i dalje, a oni koji žele da dođu na vrh države treba da se ponašaju državnički.

Znači da Tomislav Nikolić, ako planira da bude predsednik države, ne bi smeo da koristi takve formulacije?

– Ne znam, pitajte gospodina Tomislava Nikolića.

Da li i dalje smatrate da vam je mesto u stranci ovakvoj kakva je sada?

– Videćemo. Mi stalno analiziramo, ne generalnu politiku stranke, već da li neki pojedinac u stranci (bez obzira ko je upotrebio neku jaču reč) ima retoriku sličnu meni ili ne. Nije to ono što me je opredelilo da budem član SRS, da ostanem, ili da budem tu 16-17 godina. Ipak sam ja osnivač stranke, to mnogi ljudi zaboravljaju. Osnivači stranke su Tomislav Nikolić, moj otac, ja, Igor Mirović, Zoran Krasić i Vojislav Šešelj.

--------------------------------------------------------------------------

Još nisam potpisala peticiju

Jeste li potpisali peticiju za TV prenos suđenja Vojislavu Šešelju?

– Nisam, zato što nije došla do mene, pa sam htela da nazovem ovih dana gradski odbor stranke da pitam da li je to samo u odboru, da dođem, ili će biti i na nekim drugim mestima.

Ali, potpisaćete?

– Apsolutno ću potpisati. Jer, mislim da je javnost u svemu tome dosta bitna. Da Srbija zna šta se dešava u Haškom tribunalu. Uostalom, jedina smo država čiji se kompletan državni vrh jednog perioda nalazi na suđenju, a država, onako, stoji malo po strani i na to se gleda kao da se ne odnosi na budućnost svih nas. Kao advokat, uopšte ne razumem tu teoriju da se tamo sudi pojedincima, jer tamo nije moj komšija, tamo je neko ko je nekada bio jako važan, odlučujući faktor u Srbiji.

I volela bih da znam kako će da izgleda  suđenje Vojislava Šešelja.

--------------------------------------------------------------------------

Bez ratne retorike

Deo javnosti u Srbiji se plaši da bi dolazak radikala na vlast mogao da znači rat, novu izolaciju zemlje, ... Da li bi SRS trebalo da uputi neku poruku koja bi pojasnila da li je i rat jedna od opcija za odbranu Kosova, odbranu Srbije?

– Hajde da stvar okrenemo malo drugačije – da niko više u izbornim kampanjama ne obećava i ne koristi izraz rat, i da kaže da će bilo koje rešenje problema neke države, pa i Srbije, izdejstvovati ratom. Ja mislim da kada bi takvu poruku, poruku mira, da ne budem shvaćena previše idealistički, od Srbije čulo naše okruženje i Evropa, da bi bila jako dobro shvaćena.

Da li je onda priča o granicama, kao Karlovac–Karlobag–Virovitica–Ogulin, prevaziđena u današnje vreme, ili i dalje treba insistirati na tome?

– Da sam uopšte kandidat za bilo šta važno u državi, kao što nisam, okrenula bih to pitanje potpuno drugačije: hajde da omogućimo Srbima da se vrate na prostore sa kojih su prognani. Bez rata, naravno, politikom. Jer, niko nije znao ni pre 50 godina da će ovako izgledati bivši jugoslovenski prostori, kao što niko nikada nije znao ni da li će Alzas i Loren ikada biti na miran način ponovo vraćeni i priključeni Francuskoj.


[objavljeno: 21. i 22. 09.2007.]

 

 

 
 
Copyright by NSPM