Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

PRENOSIMO

Prenosimo NIN - Intervjui

   

 

Aleksandar Aleksejev:

Nezavisnost je opasna

Jedan broj zemalja koje veoma aktivno guraju nezavisnost Kosova, stalno tvrdi da je to poseban slučaj i da ne može da bude iskorišćen za slične situacije u svetu. Mi govorimo da to nije tako. Govorimo da je takav stav velika iluzija i pozivamo naše partnere da se vrate u realnost

Intervju vodili: Ivana Janković i Batić Bačević

Sa Aleksandrom Aleksejevom, ruskim ambasadorom u Beogradu, razgovaramo u nedelji kada su u Rusiji završeni izbori, na kojima je ubedljivu pobedu odnela Putinova Jedinstvena Rusija, a posrednička trojka za Kosovo završila svoj izveštaj. Sa Zapada stižu poruke da više neće biti pokušaja da se pregovori Beograda i Prištine nastave. Suprotno svojim kolegama, ruski predstavnik u „trojci” Bocan-Harčenko izjavio je da bi pregovore trebalo nastaviti.

Da li vi vidite neku realnu šansu da se ti pregovori nastave u bilo kom obliku?

- Ne vidim drugu realnu šansu da se postigne dugoročno rešenje za Kosovo osim pregovora. Razgovori moraju da se nastave i to bez ikakvih veštačkih rokova i bez bilo kakvog pokušaja da se prejudicira rezultat. Verovatno ste čuli da je tokom rada „trojke” više puta bilo izjava koje su obećavale nezavisnost Kosova i to, naravno, nije olakšavalo zadatak onih koji su vodili pregovore. Zato smo čvrsto ubeđeni da još nije iscrpljen potencijal pregovora i da postoji mogućnost da se postigne čvrsto, dogovoreno rešenje za Kosovo.

Da li, osim Rusije, postoji još neka zemlja koja bi podržala tu ideju?

- Ne bih hteo da komentarišem stavove nekih drugih zemalja. Koliko sam informisan, i Kina se takođe zalaže za nastavak pregovora, ali ja sam ovde pre svega da bih izneo stavove svoje vlade.

Znam da je nezahvalno davati prognoze, ali, prema vašim saznanjima, šta mislite da će se događati u narednih nekoliko meseci?

- Mislim da postoje dve mogućnosti. Prva je nastavak pregovaračkog procesa, a na koji način bi to bilo izvedeno apsolutno je otvoreno za raspravu. Druga mogućnost je unilateralno proglašenje nezavisnosti Kosova. To je mnogo gori scenario i njegove posledice će biti veoma teške i to ne samo za ovaj region. Trenutno se govori da to neće biti unilateralno, već koordinisano proglašenje nezavisnosti. Mi smatramo da je to pomalo infantilno, apsolutno je očigledno da Priština neće proglasiti nezavisnost bez odobrenja jedne prestonice i zato se pokušava sa izmišljanjem novog naziva za istu pojavu. A posledice tog unilateralnog proglašenja nezavisnosti Kosova, kao što sam već i govorio, biće veoma ozbiljne, bez obzira na to kako bi ono bilo nazvano.

U tom kontekstu često se govori o nekim bivšim sovjetskim republikama. Da li u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova očekujete da se nešto konkretno desi na područjima kao što su, recimo, Abhazija ili Južna Osetija?

- U tim republikama situacija je veoma slična situaciji na Kosovu. Evo, pre izvesnog perioda u Južnoj Osetiji i Pridnjestrovlju bili su održani referendumi na kojima je devedeset sedam odsto stanovništva potvrdilo svoju želju da budu nezavisni. O tome se mnogo govorilo, ali se manje govorilo o tome da su na tim referendumima kao posmatrači bili kosovski Albanci. Za njih je to bilo veoma interesantno iskustvo i izjavili su da su ti procesi, koji su se odvijali pred njihovim očima, bili apsolutno demokratski i iskazivali slobodnu volju stanovništva. I zato su, po mom mišljenju, iluzorni pokušaji da se eventualno nezavisno Kosovo ustanovi kao nešto što neće biti iskorišćeno kao presedan. Tome još treba dodati da su u Abhaziji i Južnoj Osetiji velika većina građana državljani Ruske Federacije.

Da li očekujete da će stav međunarodne zajednice prema tim republikama biti sličan stavu koji imaju prema Kosovu?

- Znate šta, ja stvarno ne volim neke glasne formulacije, koje ljudi po pravilu izmišljaju da bi sebi olakšali život. Šta vi mislite kad govorite međunarodna zajednica? Ko je član te međunarodne zajednice, a ko nije? Kakva je procedura učlanjivanja u tu međunarodnu zajednicu? Meni to nije poznato. Radi se o tome da jedan broj zemalja koje aktivno, veoma aktivno guraju nezavisnost Kosova, stalno tvrdi da je to poseban slučaj i da ne može da bude iskorišćen za slične situacije u svetu. Mi govorimo da to nije tako. Mi govorimo da je takav stav velika iluzija i pozivamo naše partnere da se vrate u realnost.

Deo naše javnosti misli da bi Rusija u nekom trenutku mogla da učini nešto što nije u skladu sa stavovima vlade u Beogradu. Da li postoji mogućnost da, recimo, Rusija prizna nezavisnost Kosova iako se Beograd sa tim ne slaže?

- Ako me pitate da li Rusija može u svojoj spoljnoj politici da preduzme neke korake sa kojima se ne bi slagao Beograd – to je apsolutno moguće. Spoljna politika Rusije se formira u Moskvi, a spoljna politika Srbije se formira u Beogradu. Mi prisno koordiniramo naše stavove i dajemo sve od sebe da se izbegnu takve mogućnosti, ali teoretski to je moguće. A što se tiče Kosova, pre izvesnog vremena ministar spoljnih poslova Ruske Federacije, gospodin Lavrov, apsolutno jasno i glasno je rekao da nećemo priznati nezavisnost Kosova. To je stav Ruske Federacije.

Nedavno je Demokratska stranka Srbije donela Deklaraciju o vojnoj neutralnosti Srbije, što se u nekim političkim krugovima tumači kao ustupak Rusiji. Šta bi se promenilo između Srbije i Rusije ukoliko bi Srbija pristupila NATO-u?

- Pre svega, želeo bih da negiram bilo koje tvrdnje o umešanosti Rusije u unutrašnje poslove Srbije. Mi se sa velikim poštovanjem odnosimo prema Srbiji i apsolutno smo ubeđeni da srpskom narodu ne treba vodič. Odluka koju je donela Demokratska stranka Srbije je njena odluka, odluka Demokratske stranke Srbije.
Što se tiče Ruske Federacije, mi veoma skeptično gledamo na širenje NATO-a. Ne smatramo da je širenje NATO-a u skladu sa interesima savremene Evrope, ne vidimo koji bi njen problem mogao da bude rešen na osnovu širenja NATO-a. I više od toga, vidimo da Severnoatlantska alijansa krši sve obaveze koje je svojevremeno preuzela u odnosima sa Rusijom, možete da uzmete osnovni akt o odnosima Rusije i NATO-a i to ćete i sami videti.
Reč je o politici približavanja NATO-a i njegovih struktura granicama Ruske Federacije i prirodno je da se u tim uslovima ne mogu očekivati naše simpatije prema NATO-u. Zato mi ne smatramo da budućnost nekih država treba da bude povezana sa članstvom u vojnim savezima. Pre svega smatramo da rešenja tim povodom treba da se donose u prestonicama tih država. Što se tiče eventualnog članstva Srbije u NATO-u, ne mislim da bi to bilo od velike pomoći za razvoj naših odnosa.

Naša vlada je dosta optuživana da ruskim firmama omogućava drugačiji tretman otkako su počeli pregovori o Kosovu i Rusija se pokazala kao srpski saveznik. Da li vi primećujete da imate povlašćen tretman?

- Želim u potpunosti da negiram bilo kakve pokušaje da se poveže naš stav oko Kosova i naši ekonomski odnosi sa Srbijom. Mi ne spekulišemo našom podrškom Srbiji, naš stav prema Kosovu ima principijelan karakter, jer smatramo da bi neopreznost u pogledu rešavanja kosovskog problema imala najozbiljnije posledice za sve.
Što se tiče razvoja ekonomske saradnje sa Srbijom, ovde je ključna reč – uzajamni interes. Znači, radi se o tome da naše firme moraju da imaju iste uslove za učešće u tenderima kao što imaju firme iz drugih zemalja. Ali nikada nismo ni tražili i niti ćemo tražiti bilo kakve povlastice za naše firme. Zato možete da budete sigurni da, kada se radi o bilo kom rusko-srpskom projektu, on se pre svega radi na osnovu interesa Srbije. Svaka ruska firma koja dolazi u Srbiju ima samo jedan cilj, a to je razvoj industrije.
Nažalost, imamo slično iskustvo iz perioda tranzicije i mi znamo da ponekad te kupovine mogu da budu neprijateljske, ponekad cilj nije da se razvije neka proizvodnja nego da se ona uništi i da kupac za sebe obezbedi monopol na tržištu. To apsolutno nije naš cilj.

Da li to znači da ste zadovoljni prisustvom ruskih firmi ovde?

- Ne, nisam zadovoljan zato što smatram da imamo mnogo više mogućnosti. Što više razvijamo naše odnose sa Srbijom, tim više ćemo imati mogućnosti koje će se otvarati pred nama i zato mislim da će taj proces biti beskrajan i da ćemo od njega imati koristi i vi i mi.
Mislim da je ambasador koji kaže da je sve postignuto – jedna jako opasna ličnost. On bi trebalo što pre da ostavi tu zemlju, jer više ništa pozitivno neće moći da uradi u njoj.

U Srbiji se vode rasprave o privatizaciji velikih državnih sistema, kao što su NIS, EPS, Telekom itd. Vidite li ulogu ruskih kompanija u tom procesu?

- Vidim ogromnu moguću ulogu ruskih kompanija u tome. Uslov za razvoj bilo koje ekonomije je, pre svega, energetika. U toj oblasti Rusija stvarno može mnogo da pomogne našim srpskim prijateljima, jer posedujemo moćne firme, najmoderniju opremu, i najvažnije, mi posedujemo novac koji možemo da uložimo u razvoj energetskih sistema Srbije.
Kad se radi, recimo, o NIS-u, apsolutno je očigledno da strateški partner NIS-a treba da bude neko ko poseduje naftu. U suprotnom, vi ćete imati posla sa posrednikom, koji će kupovati, po pravilu rusku naftu, a onda će je vama prodavati mnogo skuplje. Postavlja se pitanje da li je to u vašem interesu. One ruske firme koje mogu da učestvuju u privatizaciji NIS-a, to su baš one firme koje poseduju naftu i to su firme koje mogu da isporuče tu naftu i koje mogu da u potpunosti obnove vaše tehnološke mogućnosti. Što se tiče drugih prirodnih bogatstava, situacija je ista.

Sve češće se u raznim svetskim medijima govori o povezanosti spoljne politike i energetike, zanima me da li Rusija koristi tu svoju prednost kao argument u odnosima sa Evropskom unijom ili na Balkanu?

- Znate, mi nikad ne koristimo naše energetske mogućnosti kao sredstvo za ucenu, ako ste to hteli da me pitate.
Rusija je država sa tržišnom ekonomijom i apsolutno je prirodno da smo zainteresovani da prodamo energente po tržišnim cenama. Ali ponekad se događa da se, kada vodimo pregovore o određivanju tržišnih cena za naše energente, pojavljuju neki glasovi koji pokušavaju da nam diktiraju uslove po kojima treba da isporučujemo energente u neke zemlje. To je veoma interesantno i u takvim situacijama mi uvek zamolimo te savetnike da se uzdrže od svojih saveta i da nam daju mogućnost da na miru normalno radimo sa našim partnerima. Tu se radi o pokušajima pritiska ne sa ruske strane, nego na rusku stranu.

Upravo su završeni izbori u Rusiji, na kojima je stranka predsednika Vladimira Putina zabeležila ubedljivu pobedu. Šta to znači za rusku političku scenu?

- Prvi put je jedan predsednik Ruske Federacije jasno formulisao svoj put i izneo ga pred građane. Znači, radilo se u stvari o plebiscitu u odnosu na kurs Vladimira Putina i taj plebiscit se pokazao apsolutno uspešnim. Jedinstvena Rusija je dobila više od 60 odsto glasova. Komunistička stranka, koja uopšte ne sumnja u ispravnost spoljne politike predsednika Ruske Federacije, našla se na drugom mestu, osvojivši više od 11 odsto glasova. I još dve stranke, Liberalno-demokratska stranka Rusije i Pravedna Rusija, koje su takođe dobile veliki broj glasova, apsolutno podržavaju konsenzus koji je stvoren oko spoljne politike Rusije. To je veoma ohrabrujuće za Rusiju.
Što se samog kursa spoljne politike tiče, reč je o tome da smo mi spremni i sposobni da budemo ravnopravni i konstruktivni partneri. Ali sve odluke se donose u Moskvi i to sa uzimanjem u obzir nacionalnih interesa Rusije. Svi koji žele da sa nama razvijaju saradnju, uvek su dobrodošli kao partneri, mi smo apsolutno spremni da razvijamo to partnerstvo, ali na ravnopravnim osnovama.

Kako komentarišete kritike nekih zapadnih medija i nevladinih organizacija da ti izbori nisu održani u demokratskoj atmosferi, da opozicija nije imala ravnopravan status?

- Takve izjave smo čuli još pre izbora. Kada se pre izbora izlazi sa zaključcima o tome kakvi će oni biti, to izaziva ozbiljne sumnje, a kada se posle rezultata izbora, bez ikakvih dokaza i bez ikakvih činjenica, ponavlja ono što je izjavljivano uoči izbora, to te sumnje samo pojačava.
Nama je veoma žao što je došlo do takvih komentara, ali mi oko toga ne pravimo neki problem. Birači su dosta jasno izrazili svoje stavove. One stranke koje su ušle u novi sastav Državne dume ukupno su dobile 90 odsto glasova onih koji su izašli na izbore. Zato smo apsolutno sigurni da sadašnji kurs Ruske Federacije uživa punu podršku stanovništva i da će se taj kurs nastaviti.
Primetili smo da čim Rusija postane jača, u nekim zemljama raste zabrinutost. Mislim da za to nema razloga. Moćna i sigurna u sebe, Rusija će biti jedan moćan i siguran u sebe partner. To može biti korisno svima. U svetu postoji mnogo problema i apsolutno je prirodno da će snažna Rusija imati posebno važnu ulogu u rešavanju tih problema. Još jednom hoću da naglasim – mi smo apsolutno spremni za maksimalno konstruktivnu saradnju sa svim snagama koje zakonito deluju na međunarodnoj sceni.

Kada gledate na dan kada ste došli u Beograd i današnji dan, kako vi lično, kao ambasador, gledate na put koji su prešli srpsko-ruski odnosi?

- Za mene je to veoma komplikovano pitanje, jer, nažalost, ovde ne mogu da budem nezavisni posmatrač. Nadam se da ove godine koje sam proveo u Beogradu nisu uzaludne, stvarno želim da verujem da su se u toku ovog perioda naši odnosi poboljšali. Moje kolege koje rade u ovoj zgradi i ja, učinili smo i još uvek činimo sve što je moguće. A ako nešto ne uspeva, to ne znači da mi to ne želimo, to samo znači da za sada nije uspelo.
Nadam se da će put koji smo prošli od 2004. godine, biti nastavljen i ukoliko bismo aktivno razvijali naše odnose, taj put će ostati isti, a on podrazumeva obostrano duboko poštovanje, nemešanje u unutrašnja pitanja i pružanje maksimalne uzajamne pomoć. Istorija odnosa naših zemalja pokazuje da u periodima kada oni nisu bili najbolji, od toga niko nije imao koristi. Predlažem da ipak naučimo lekciju iz istorije i da idemo napred što brže. I najvažnije, da se ne slušaju ti glasovi koji govore o pokušaju dominiranja ili pokušaju nametanja bilo čega našim srpskim prijateljima. Uveravam vas da to apsolutno nije ton kojim se obraćamo našim srpskim prijateljima.

 

 

 

 
 
Copyright by NSPM