Marijana Milosavljević

U vladu samo sa manjinama

U Novom Sadu su radikali pokazali da nemaju više nikakvu rezervnu kombinaciju. Uostalom, kakve veze ima Velimir Ilić sa SRS-om kada su on i Đinđić heroji DOS-a i 5. oktobra. I u čemu to Velimir Ilić liči na radikale. Nije učestvovao u ratu već se krio po manastirima

Stranka je u predizbornu kampanju ušla kasnije od drugih zbog štrajka glađu svog predsednika Vojislava Šešelja. Startovalo se prošle nedelje u Novom Sadu posle čega Tomislav Nikolić ne krije zadovoljstvo: “Miting je bio izvanredan. Nikada do sada nismo uspeli da napunimo halu ‘Spensa', a ovog puta za sve koji su želeli da uđu, nije bilo mesta. To nije bio klasični miting, to je bila priredba. Želeli smo da osvežimo svoj nastup i pokazali smo da smo u stanju da se nosimo sa svakim vidom političke borbe.” Završni miting organizovaće se u Beogradu jer glavni grad služi da se u njemu demonstrira snaga, kaže naš sagovornik i dodaje da će dan posle otići u Kosovsku Mitrovicu iz poštovanja prema Srbima na KiM. Ovako opisuje atmosferu predizborne kampanje:

- Već je počelo sabiranje ostalih stranaka iz straha da mi radikali ne osvojimo vlast. Ovde se biračima ne dozvoljava da slobodno biraju i zato nemojte da se iščuđavate i pitate otkud toliko apstinenata. Oni su dokaz da kod nas demokratija nije na zadovoljavajućem nivou, da kod nas nema slobodnih izbora. U veštim prevarama i obmanama učestvuju apsolutno svi mediji tvrdeći da u Srbiji postoji demokratski i jedan drugi antidemokratski blok koji mi predvodimo . Pokušavaju da nas diskvalifikuju objašnjavajući kako nismo u stanju da vršimo vlast, unapred nas osuđujući odlukom da je nemoguće da dođemo na vlast. Ali, bez obzira na sve, ponosan sam što ovakvo stanje stvari još nije slomilo Srbiju.

Vi, dakle, tvrdite da je SRS demokratska stranka.

- I mi kao i ostale stranke imamo program, statut, registrovani smo kod nadležnih državnih organa, učestvujemo na izborima i jedino se tako borimo za ostvarenje svojih ciljeva. Isključivo se oslanjamo na građane Srbije dok se većina ostalih stranaka oslanja na otvorenu zapadnu podršku. Po zakonu, političke stranke nemaju pravo da dobijaju međunarodnu pomoć iz inostranstva ali je nelogično da se ne uskraćuje otvorena podrška Zapada koja bitno utiče na ishod izbora.

Kao da ste iznenađeni što su se svi po ko zna koji put udružili protiv vas?

- Znali smo da će tako biti. Jedino se DSS pametnije ponaša i mi nismo osnov za njihovu političku kampanju. Ostali su smešni dok neprestano ponavljaju kako mi nismo demokrate i da od nas treba načiniti otklon. Zašto, kada je do sada već svima jasno da je novi ustav donesen zahvaljujući nama. I o kakvoj demokratskoj propagandi je reč kad Tadić kaže da nikada neće ići u koaliciju sa radikalima, što mogu da razumem, ali on odmah dodaje da ni u jednoj opštini u Srbiji radikali i demokrate ne mogu da sarađuju, što ne mogu da razumem.

A da li uprkos tome postoje primeri saradnje na lokalnom nivou?

- Ja na tome ne insistiram ali i ne zabranjujem. Ima primera saradnje koja traje dok se ona ne obelodani u medijima, a onda DS brzo isključi iz članstva te ljude ili ih natera da rasture koaliciju. Ja koji vodim ovu tzv. Nedemokratsku stranku nijednog predsednika opštinskog odbora ne pitam da li je i zbog čega je sa nekima u koaliciji. Rukovodstvo stranke svima je ostavilo mogućnost da sami odluče s kim će sarađivati jer se na lokalu ljudi dobro poznaju i sami najbolje mogu da odluče ko je za saradnju, a ko nije. Za mene tu nema stranačke ideologije. Zaista ne razumem one koji izjavljuju da nikada neće sa radikalima pa sam onda i sam rekao: pa neću ni ja sa vama. I sad niko ni sa kim neće.

Izgleda da su vas isprovocirali da kažete: neću ni sa Koštunicom ni sa Tadićem?

- Naravno da nisu. Meni je jasno da oni ne smeju sa nama da formiraju vladu iako za to nemaju nijedan objektivan razlog. Vojislav Koštunica je mislio da kada je onomad na silu formirao vladu, da je sve poslove tada završio. Zato je Vojislav Koštunica morao da Velimiru Iliću da trećinu buyeta, da Dinkiću da više od trećine buyeta, da Drašković dobije ministarstva koja je tražio. I sad mora da formira koaliciju sa Velimirom Ilićem i moraće da ga trpi još jako dugo.

Kažu, između ostalog i zato što se nada da će vam preoteti birače?

- Jedino DSS pokušava da ostavi utisak kako navodno može i sa jednima i sa drugima, iz čega proizlazi da su oni najprihvatljivija stranka. Kod naših birača to, međutim, neće upaliti jer oni shvataju da je to samo pokušaj da ih privuku. U Novom Sadu pokazali su da naši radikali nemaju više nikakvu rezervnu kombinaciju. Uostalom, kakve veze ima Velimir Ilić sa SRS-om, kada su on i Đinđić heroji DOS-a i 5. oktobra . I u čemu to Velimir Ilić liči na radikale. Nije učestvovao u ratu već se krio po manastirima. Wegova banda danas hara drumovima. Hvalio se da će njegov general Grujica da sredi stvari na naplatnim rampama, a Grujica je sad u bekstvu.

Ako ubedljivo pobedite, kako ćete formirati vladu?

- Ja sam već nagovestio šta ću da radim, pa su predstavnici manjina politički neprihvatljivo reagovali. Smatram da oni koji vode manjine treba da ih vode tako da uvek vladaju, da ih ne interesuje ko je na vlasti, odnosno da je jedino bitno da budu pozvani da budu u vlasti. Samo tako svom narodu mogu dobro da donesu. Ako pobedimo, ja Mađare niti mogu niti hoću da tretiram kao opoziciju jer su građani Srbije. I ako već sada otvoreno kažem: Mađari, Rumuni, Rusini, Slovaci, Muslimani, Albanci – ništa vam se neće loše dogoditi – ako pobedimo, može samo da vam bude bolje i želim da vam bude bolje jer time se borim i da otklonim negativni imiy sa SRS-a, otkud uopšte ideja vašim liderima da kažu da neće sa nama. Ne razumem zašto bi manjinskom predstavniku smetalo da, na primer, bude ministar policije. Ali, njihovi lideri čekaju da pobedi neko drugi, a pitanje je da li njihovi građani mogu da čekaju. Moj predlog je otvoren, ako dobijemo 51 odsto glasova, samo ću manjinskim strankama ponuditi da uđu u vladu.

Da li ste razmišljali o tome da vas se manjine možda plaše?

- Ja bih rekao da pripadnike manjina radikalima plaše stranke navodno demokratske orijentacije, plaše ih manjinski lideri, sveštenici, njihova elita i na kraju Zapad. Za mnoge je bio šok što je na našem mitingu u Novom Sadu na maternjem mađarskom jeziku govorio naš kandidat za poslanika Oto Kiš Martun, inače predsednik Skupštine opštine Kikinda.

Vaše političke protivnike i dalje nazivate dosovcima iako DOS, kao što znamo, nije preživeo. Zbog čega?

- Zato što te stranke oličavaju ideologiju koja je suprotstavljena svemu za šta se SRS zalaže . Iako tu ima dosta stranaka i iako vam se možda čini da čas dominira jedna, a čas druga opcija, oni zapravo brižljivo paze na potencijalni savez jednih sa drugima. Drže se tema gde su jedinstveni – EU, Evropske integracije, NATO... Dosovska ideologija uvukla se u sve segmente našeg života i neka je vrsta lajtmotiva posebno za mlade generacije. Ideologija o kojoj govorim najjasnija je na bilbordima DS-a, koji kada se analiziraju, besmisleno i opominjuće zvuče: “Samo jedan život imamo” – u stvari je sažetak zapadne potrošačke ideologije koja sugeriše da sve moraš da imaš odmah i sad bez obzira na cenu. Zbog toga su oni posebno negativni prema pitanjima šta je država, šta je Srbija i od odgovora na ta pitanja pokušavaju da se izvuku. U tome prednjače članovi aktuelne vlade mada pokušavaju da pokažu kako po tim pitanjima odstupaju od DOS-ovske ideologije.

Boris Tadić je samo ogoleo ono što radi i Koštunica. Ako ga telefonom pozove ambasador Polt i kaže: večeras ćeš slučajno da se sretneš na aerodromu sa Agimom Čekuom, Tadić će to posle da obelodani i opravdava dok bi se Koštunica pobrinuo da se to ne sazna barem mesec dana. Samo je u tome razlika jer će obojica odmah otrčati kao što pouzdano znam da obojica imaju specijalni telefon preko koga dobijaju naređenja. Država se tako ne vodi i to je ono što me najviše boli. Oni narod ubeđuju da ima izbor, a u stvari sve zavisi od toga šta će reći američki ambasador ili neki zvaničnik u Briselu. Građani zbog toga apstiniraju, boje se da se odupru diktatu Zapada.

Veoma ste kritikovali Tadića zbog susreta sa Čekuom. Šta biste vi učinili na njegovom mestu?

- Kako da razgovaram sa čovekom koji je bio na poternici moje države? To bi značilo da mislim kako sam bolji od države i da ne mislim da je dobro procenila kako je on ratni zločinac. Vidite sada kako je velik Mesićev problem. On je devedesetih mislio da mu je država u pravu, a sada kaže da tada država nije bila u pravu. On je bio deo ustaške ideologije i to je jasno. Njegova priča može i treba da sruši famu o radikalima u Srbiji. Optužba protiv Vojislava Šešelja sada je pala u vodu. Osnovni moto optužnice je da je Vojislav Šešelj držao vatrene i zapaljive govore protiv nove demokratske vlasti u Hrvatskoj plašeći svoj narod koji je onda navodno činio zločine. Sada Mesić kaže da su Hrvati pobedili dva puta u Drugom svetskom ratu. Prvi put kad im je Hitler priznao državu i zar onda Šešelj nije bio u pravu. Očigledno je da je narod morao da se plaši te nove vlasti koja se u početku otvoreno razbacivala ustaškim simbolima. Kako danas stvari stoje, jedino Srbi nisu smeli da budu upozoreni na to šta ih čeka.

Osećate li solidarnost sa Mesićem s obzirom na to da i vama često iz naftalina vade izjave koje biste voleli da zaboravite?

- Ali meni nikada ne mogu da nađu izjavu gde tvrdim da je Hitler bio u pravu. Uostalom, četnička i ustaška ideologija nemaju dodirnih tačaka.

Takođe neumorno kritikujete Tadića da nas neodgovorno priprema na eventualni gubitak KiM.

- Ni predsednika države ni predsednika vlade niko ne sme da pita da li će se držati Ustava u kome piše da ćemo se na sve načine boriti da KiM ostane u sastavu Srbije. Sada nas Tadić obaveštava da možda neće ostati u sastavu Srbije i tu mogućnost unapred prejudicira kršeći tako Ustav Srbije. Zanimljivo je da ga niko ne pita šta će Srbija da uradi ako se ipak proglasi nezavisnost KiM. Pošto je situacija takva, onda svi dođu kod mene pretpostavljajući da ću da pomenem rat. I to je onda jako dobro za kampanju demokrata protiv radikala.

Ako je tako, što im idete naruku, mnogi vaše izjave doživljavaju kao ratnohuškačke?

- Pošto smo mi opoziciona stranka, mogu samo da vam kažem da će naša reakcija zavisiti od reakcija Tadića i Koštunice. Tek tada me pitajte da li ću da ih podržim ili ne. Od njih očekujem da brane KiM i u tome ću im pomoći. Ako to ne učine, imaće protest na ulicama.

I kako čovek da ne misli da prizivate rat?

- Po aktuelnoj logici našeg predsednika i premijera da ne bi bilo rata u Srbiji, svaka država može da krene na granice Srbije i mi ćemo samo da čekamo u nadi da će negde stati. Ja to ne mogu da vam obećam. I nemojte da mi kažete da želim rat samo zato što se branim ako me neko napadne.

Prema optužnici, Šešelj je učestvovao u regrutovanju, formiranju, finansiranju i pružanju podrške srpskim dobrovoljcima.

- Jedine prave paravojne formacije imao je SPO. Reč je o Srpskoj gardi kojom je komandovao Vuk Drašković. U to vreme “Srpska reč” je objavljivala kako teku vežbe na poligonima dobrovoljaca i kako ih Vuk obilazi, pa ništa. I Mirko Jović je komandovao “Belim orlovima”. Šešelj nije bio tako moćan. Dobrovoljce smo skupljali u Srbiji i slali ih na front pod kontrolu vojske koja se tamo nalazila a komandanti su bili oficiri JNA. Taj deo optužnice je besmislen. Između ostalog, tvrdi se da je Šešelj imao bliske kontakte sa vojvodom Slavkom Aleksićem na Grbavici koga je Hag proglasio zločincem. Inače, Slavko Aleksić živi danas u BiH i protiv njega nije podignuta optužnica. Možda je samo jedan od nas dvadesetak četničkih vojvoda osuđen kao ratni zločinac. Ja nikada nisam štitio one koji su činili zločine ali to ne znači da su svi četnici ratni zločinci, ne znači da su ljudi koji su sebe nazivali četnicima zločinci. Uopšte ne sporim da su mnogi u ovom ratu činili zločine. Treba otkriti ko je pojedinačno počinio zločin, koja je jedinica počinila zločin, ko je odobrio, ko je naredio i ko nije kaznio zločin jer sve su to zločini. Čega mi to treba da se stidimo? Zar zato što smo kao pojedinci učestvovali u ratu u svojoj zemlji i branili svoje ideale? Jugoslavija je bila moja zemlja i ja nikada nisam bio u ratu izvan Jugoslavije.

Optužnica protiv Šešelja znatno je proširena od trenutka kad je on dobrovoljno otišao u Hag. Da li strahujete zbog te činjenice pogotovo što se pominje stotinak svedoka?

- Za polovinu svedoka Tužilaštvo traži da im se sakrije identitet, lik i glas što unapred otvara sumnje u kredibilitet takvih svedoka. Da jednom zauvek raščistimo: apsolutno je jasno da ništa loše što bi se eventualno dogodilo u Hagu ne može da pogodi SRS. Mi smo sigurni da će nam odbrana Vojislava Šešelja samo dobro doneti. Jasno je da u hašku pravdu malo ko veruje i evidentno je da stranka iz dana u dan napreduje.

Posle iskustva SPS-a mnogi će reći da nije pametno što stranke nastavljaju da vode lideri iz zatvora, najpre zato što su fizički udaljeni od poprišta političke borbe. Dalje, svi se slažu da vam je Šešeljev testament naneo veliku štetu i svi su jedva dočekali da vas zbog toga napadnu?

- Šešelj je još uvek naš predsednik i rekao nam je ono što uopšte ne mora da nam govori. Da nije bilo te zajedničke ideje, ne bi se ni okupili u stranku. Tvrdim da to nije bila njegova izborna poruka, to je zaista bio samo testament. On vodi stranku iz zatvora u meri u kojoj je to moguće. Često komentariše naše odluke i baš nedavno mi je rekao kako bi on uradio nešto drugačije. Rekao sam da bih ja ponovo učinio isto . Uostalom, kada je odlazio, insistirao je da od tada ja vodim stranku svestan da će u Hagu provesti dosta godina. Istakao je da se ne obazirem mnogo na to što bude poručivao jer je kao robijaš sa iskustvom znao da se u zatvoru često menja i svest čoveka . Dakle, mi se sa njim savetujemo u načelu a ne dnevnopolitički. A što se SPS-a tiče, bilo bi bolje da su Miloševića slušali jer se sad ne bi borili za cenzus. I veoma je važno da se ne ponašate licemerno. A licemerno je da nekog izaberete za predsednika pa da ga više ne slušate. Ako ikad pomislim da nam Šešelj nanosi štetu, odmah ću se kandidovati za predsednika. I to je časnije. Hoću da napomenem i da mi ništa slično ne pada na pamet. Nas dvojica slično razmišljamo.

Antrfile

Prečišćavanje Velje

Velimir Ilić nedavno je izjavio da vi nikako ne možete da budete predsednik Srbije zato što se poput njega niste dokazali u rodnom gradu .

- Za mene, znači, nema budućnosti jer nisam uspeo da u Čačku postanem predsednik opštine, dok njega baš to kvalifikuje da postane predsednik države. Valjda i zato što je pokazao kako dobro ume da tuče novinare i policajce što ga je očigledno i svrstalo u demokratski blok. Međutim, te delove njegove bogate biografije pročišćavaju RTS i Pink. Jer, čim te prigrli demokratski blok, to znači da su gresi nestali, da si volšebno pročišćen.

Što se Dragana Markovića Palme tiče, njegova Jedinstvena Srbija je stranka koja je isključivo zasnovana na televiziji. Opet imamo političara koji drži jedan medij koji podržava kampanju vladajuće stranke. Postavlja se pitanje koliko je moralan premijer koji je Kariću oduzeo televiziju i koji se zalagao da Radiodifuzna agencija navodno radi objektivno. Ne mislim, međutim, da će aktuelni pokušaji Vojislava Koštunice uspeti, kao što mu neće uspeti tempirana svedočenja raznih kriminalaca baš u vreme predizborne kampanje. Jasno je da im je cilj da diskvalifikuju našeg predsednika. Natovariti optužbe na Šešelja koji iz Haga ne može da se brani i koji u tom trenutku štrajkuje glađu bilo je toliko besmisleno da su izgleda odlučili da odustanu. Svima je jasno da je Bagzi čuvan da svedoči pred izbore.