Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KULTURNA POLITIKA

Kulturna politika

   

 

Oliver Subotić

Forumom protiv istine

U proteklih pet decenija napisano je stotine hiljada stranica na temu obrade i prenosa informacija. Na žalost, u najvećem broju slučajeva u pitanju su razmatranja usko tehničkih aspekata ove problematike, što je uzrok nesrazmerno malog broja tekstova napisanih o konkretnim metodama „obrade“ informacija – razlika između informacije i dezinformacije ne vidi se iz tehničkog, već iz etičkog i antropološkog aspekta. Naime, mašinski kod ne pravi razliku između informacije i dezinformacije, tu razliku prepoznaje samo onaj čovek koji (dez)informaciju kreira, a nešto ređe onaj koji je prima.

Pitanje je da li ovosvetska moć leži u mogućnosti kontrolisanog plasiranja što većeg broja informacija ili dezinformacija. U svakom slučaju, cilj formiranja i prenosa kako informacija tako i dezinformacija često se poklapa: ponekad je to oblikovanje javnog mnjenja za potrebe političkih elita, u užem smislu partijskih vrhova, nekad je to pokušaj ostvarivanja nećeg što se smatra društveno korisnim ciljem. Najčešće je u pitanju najstariji metod plasiranja informacije - ubeđivanja drugog kroz razgovor u četiri oka. Razlika se očituje jedino u metodologiji – proučavanjem te razlike bavi se informaciona etika, oblast koja je među informatičarima, ali na žalost i među intelektualcima društvene orijentacije nepravedno zapostavljena.

Iako je ova problematika stara koliko i pisana istorija, posebno je aktuelizovana posle informacionog buma iz poslednje četvrtine 20. veka. Jednu od glavnih uloga u tom kontekstu odigrao je Internet, medijum koji je omogućio najlakši način da se jedna (dez)informacija učini dostupnom celom svetu. Na žalost, u prašumi zvanoj Internet prilično je teško razlučiti koji je izvor informacija pouzdan i relevantan. Populacija nekritičkih konzumenata informacija sa Mreže je daleko najbrojnija i najčešće ne bira ni količinu ni izvor informacija. Prva greška tu internet populaciju dovodi do zavisnosti od Internet sadržaja, dok druga greška dovodi do zablude koja može imati manje ili veće posledice.

Internet forumi

U pogledu Internet foruma postoje neslaganja i oprečna mišljenja, koja idu od preuveličavanja njihovog značaja u procesu informisanja do potpunog ignorisanja kao krajnje nepouzdanog i nebitnog izvora informacija. Jednoznačan zaključak o Internet forumima nije lako doneti ni van ovih dijametralno suprotnih stavova, iz prostog razloga što je svaki forum priča za sebe – po pitanju broja tema, strukture učesnika, strogosti pravilnika, posećenosti... i po pitanju doslednosti i nepristrasnosti administratora, što je condicio sine qua non da bi forum bio ono što jeste po definiciji – mesto slobodnog protoka poruka u skladu sa prethodno usvojenim pravilnikom za čije poštovanje brine za to ovlašćena osoba.

Internet forume bi donekle mogli zamisliti kao svojevrsni elektronski Areopag 21. veka, gde prema načelu „digitalne demokratije“ svako ima pravo da postavi odgovarajuću temu i kaže šta misli o već postojećoj, iznese kritiku tuđeg mišljenja i aktivno učestvuje u diskusiji. Podrazumeva se da sve to važi uz poštovanje unapred propisanih konvencija koje u velikoj meri postoje i van virtuelnog prostora. Kao što je već rečeno, o poštovanju tih konvencija (koje se uglavnom svode na pristojnost rečnika i relevantnost tema i poruka) brinu moderatori (urednici određenih rubrika) odnosno administrator (sa faktičkim ovlašćenjima super-moderatora).

Kvalitet foruma direktno zavisi od profila učesnika sa jedne strane i konsekventnog sprovodjenja pravilnika sa druge. Ukoliko manjka prvo, diskusije su na niskoj „ceni“ kod Internet populacije, a ukoliko manjka kriterijum objektivnosti i nepristrasnosti, onda forum postaje svojevrsno elektronsko opredmećenje ideološkog alter ega administratora i onih koji kontrolišu određeni internet domen.

Forum B92 – fenomenologija jednog slučaja

Da ne bi smo mnogo teoretisali pređimo na jedan konkretan domaći primer da vidimo kako funkcioniše „internet demokratija“. Osmog juna 2006. godine, na Mašinskom fakultetu u Beogradu, održana je tribina na temu elektronskog totalitarizma u kontekstu kritičkog preispitivanja koncepta biometrijskih tehnologija identifikacije građana. Na istoj tribini je promovisana i moja knjiga pod nazivom „ Čovek i informacione tehnologije“ , čiji je izlazak iz štampe zapravo bio povod za skup, s obzirom da je jedno poglavlje u potpunosti posvećeno problemu informacionog totalitarizma.

Na Forumu televizije B92, ubedljivo najposećenijem srpskom forumu, taj dogadaj je dobio veliki „publicitet“. U okviru rubrike Politika (mada je daleko smislenija rubrika Društvo) otvorena je tema „pravoslavni fundamentalisti i nove tehnologije“. U svom uvodnom delu, pored najave pomenute tribine i knjige, početna poruka je sadržala nepotpisan citat , koji po prirodi stvari treba da sugeriše da je u pitanju deo govora nekog od učesnika ili pak fragment iz pomenute knjige. Najveći broj posetilaca foruma ga je upravo tako percipirao, što se da lako primetiti iz daljeg toka diskusije, iako je taj citat svojevrsna pseudoeklektička tvorevina koja poreklo vodi iz nekoliko različtih izvora, sa kojima ni organizator tribine ni njeni učesnici niti predstavljena knjiga nemaju nikakve veze.

S obzirom da ne pratim Forum B92, na tu temu sam naleteo sasvim slučajno, pretražujući Internet sajtove koji prenose reakcije o problematici biometrijskih identifikacionih tehnologija. Znajući način na koji funkcionišu forumi, te njihovu imanentnu tendenciju ka modeliranju internet javnosti kroz plasiranje (dez)informacija, nisam se previše iznenadio pojavom očitog falsifikata niti se trudio oko njegovog direktnog demantovanja. Naprosto nisam imao sreće da pomenuti događaj na taj veoma posećeni forum prenese neka savesna i dobronamerna osoba – pisati zvanični demantij onoga što je napisao neko pod pseudonimom serb pagan bilo bi neozbiljno i besmisleno. Ipak, nastavak priče doneo je dosta toga neočekivanog. Neistomišljenici, sa kojima sam letnjih meseci vodio polemike po pitanju totalitarnih premisa biometrijskih metoda identifikacije, su počeli da koriste upravo taj imputirani citat i to ni manje ni više nego kao moj lični stav i to objavljen „negde u knjizi“! Ispostavilo se da je Google visoko kotirao pomenutu temu o „pravoslavnim fundamentalistima“ prilikom indeksiranja rezultata pretrage sa odredjenim ključnim rečima, što je manje upućenim korisnicima Interneta bio dovoljan pokazatelj validnosti informacije. Danas na internetu nije bitno koliko je informacija istinita već kako se na pretraživačima kotira medij koji je prenosi, dakle čisto kvantitativni kriterijum.

S obzirom da je pomenutu temu Foruma B92 otpratio ogroman broj ljudi (preko 17 hiljada pristupa u vreme pisanja ovog teksta), te da je dugo bila „pri vrhu“ tabele (nekoliko meseci) i da je matični sajt foruma odlično kotiran, u visokom indeksu teme nije bilo ništa iznenađujuće i konspirativno. Ništa drugo nije preostalo do da objasnim svojim sagovornicima da preuzimanje visoko indeksiranog rezultata sa Interneta bez provere njegovog izvora i kvaliteta od njih može napraviti neozbiljne sagovornike u akademskim raspravama, te da im ukažem na elementarnu razliku između informacije i dezinformacije.

Ruku na srce, problem nije bio u činjenici što se na jednom posećenom forumu pojavio notorni falsifikat – to je svakodnevna pojava. Administrator nije ni obaveštajac ni enciklopedista da bi sve mogao da zna – u krajnjem slučaju, nije ni u obavezi da skrene pažnju da određena tema nosi falsifikate, jer to treba da je zadatak informisanih i savesnih članova foruma. No ono što pomenutom događaju daje potpuno drugačije konotacije je način na koji je administrator Foruma B92 odreagovao upravo na potonju reakciju koja se u pojavila vidu nove teme na forumu i pristojnim rečnikom ukazivala da falsifikati (uz navođenje lažnog citata iz sporne teme) ruše kredibilitet foruma. Ta poruka (pod nazivom Falsifikat(or)i na forumu? ) se po svedočanstvu nekoliko očevidaca koji su je otpratili zadržala ravno 30-45 minuta, da bi potom bila premeštena u tzv. Deponiju (mesto gde se smeštaju neadekvatne poruke). Na tome se nije stalo – posle nekoliko minuta, pomenuta kritička poruka (zajedno sa ostalim reakcijama na temi) je izbrisana bez ikakvog obrazloženja.

Ni to još nije kraj, „najbolje“ tek dolazi – nalog sa koga je poruka poslata (korisničko ime OrvelSerbia ) je blokiran odlukom administratora i to ravno do 2017. godine, što se odnosi ne samo na slanje poruka, već i na čitanje poruka foruma (iako je ovo drugo besmisleno, pošto se ograničenje čitanja lako zaobilazi). One koji su posle tog nesvakidašnjeg dogadjaja pokušali da se registruju na forumu (da bi pokrenuli debatu o toj pojavi) dočekao je Board message sa naznakom da je administrator postavio ograničenje na nova učlanjenja.

Meki totalitarizam

Istine radi, treba navesti da u Pravilniku foruma B92 piše sledeće: „Vlasnik foruma se NE obavezuje da obrazloži razloge za uklanjanje poruka i zadržava pravo da ugasi naloge korisnika koji krše navedene standarde“. Prvi deo je očigledno jasan, ali nije jasno koji su standardi u pitanju? Ako su u pitanju standardi podobnosti, onda ih treba eksplicitno navesti, jer je u suprotnom reč o očitom voluntarizmu.

Istina se ipak ne vezuje administratorskim ingerencijama, jer je već sutradan pomenuta kritička poruka osvanula na nekoliko slobodnih Internet foruma, pa čak i u zvaničnom saopštenju jedne NVO koja se bori protiv informacionog totalitarizma, kao eklatantan primer cenzure na B92. S tim u vezi, zanimljivo je da su učesnici koji su forsirali prvobitni falsifikat na temi o „fundamentalistima“ ostali bez ijedne opomene za potkulturni rečnik, uprkos činjenici da su sankcije za to strogo propisane drugom tačkom Pravilnika. Hipokrizija? Možda ona donekle objašnjava premeštanje nove poruke u neku drugu rubriku (s obzirom na njenu reaktivnu prirodu), ali brisanje reakcije, ukidanje naloga i postavljanje ograničenja za nove članove jasno govore o nečemu drugom.

Uzimajući sve navedeno u obzir, zaista nije preoštro reći da pomenuti primer govori o (in)direktnom učešću administratora Foruma B92 u kreiranju sublimirane poruke preko naizgled slobodnog, bezličnog i disperzovanog foruma. Drugim rečima, forsiranjem poruka koje imaju „poželjan“ sadržaj, njihovim držanjem pri vrhu tabele, a sklanjanjem ili direktnom eliminacijom „nepodobnih“ poruka, reakcija i učesnika, Forum B92 već nije ono što spada u definiciju foruma sa početka teksta. On postaje suptilan način za obračun sa neistomišljenicima i to tako da se protivnik brutalno napadne bez mogućnosti adekvatnog odgovora. A ukoliko se neko osmeli da se iznutra suprotstavi vladajućoj ideološkoj paradigmi foruma biće tog trenutka odstranjen. Uopšteni Pravilnik ostaje mrtvo slovo na papiru kada treba sankcionisati „svoje“, a postaje pokriće za neargumentovnu eliminaciju nepodobnih. Postavka je maestralna: niko ne može da bude optužen za ono što nije ni učinio – ko može odrediti šta će ko da piše na forumu, koji je po prirodi stvari slobodan, dok sa druge strane Pravilnik dozvoljava da se nepodobni eliminišu bez potrebe za ikakvim komentarom. Umesto da je forum cilj zbog koga postoji njegov administrator, on postaje sredstvo indoktrinacije u rukama administratora – obmana je vešta i samo ljudi koji su direktno ugroženi gotovo trenutno shvataju o čemu je reč. De jure to je slobodan forum, dok je de facto u pitanju perfidna manipulacija sa totalitarnim pretenzijama „na univerzalnu istinu“.

Nema jačeg protivnika od onog koji se unapred proglasi za nepostojećeg - veštom manipulacijom poželjnih korisnika koji se javljaju pod pseudonimom, administrator B92 se posredno obraća javnosti u tudje ime, u skladu sa svojim i/ili predefinisanim preferencijama, a sve korišćenjem represivnih mehanizama uklanjanja nepodobnih i onih koji kritički i neoportunistički razmišljaju.

Ostaje samo pitanje koliku težinu ima ta sublimirana poruka upućena sa Foruma B92. Da li je u pitanju samo forum kao i svaki drugi ili u percepciji prosečno obaveštenog čoveka ta informacija ima veću težinu, s obzirom da je on postavljen na zvaničnom sajtu RTV B92? Primer lakovernih „intelektualaca“ koji su ga uzeli zdravo za gotovo (mada je paradoksalno da postoje lakoverni intelektualci jer bi to značilo da nisu skloni kritičkom preispitivanju sveta oko sebe) pokazuje da uticaj tog foruma na informisanje prosečnog korisnika Interneta nikako ne treba zanemariti. Možda je to dovoljan razlog za razmišljanje da se formira alternativni forum sa preslikanim temama – drugačiji način borbe naprosto nije moguć i samo je pitanje vremena kada će neko krenuti sa takvom vrstom otpora. No za takav poduhvat treba dosta napora i resursa koji nisu na raspolaganju običnim i neretko usamljenim borcima za istinu o nekoj temi.

Makijaveli i kolateralna informaciona šteta

Sada se treba vratiti na početak i uz pojmove informacije i dezinformacije dodati složenu sintagmu „kolateralne informacione štete“ (mada je rugobatna jer je vezana za politički novogovor). Naime, dublji uvid u navedeni slučaj govori da je reč o ideološkom obračunu ekipe koja učestvuje na Forumu B92 (potpomognute otvorenom administratorskom protekcijom) sa organizatorom serijala tribina na Mašincu (Dveri srpske). To se videlo i iz podnaslova teme ("dveri protiv zveri"). Učesnici tribine su u tom obračunu svedeni na „kolateralnu informacionu štetu“, koja je podnošljiva radi bitnijeg cilja. Ukazivanje na tu štetu nije poželjno za postizanje glavnog cilja, što se vidi na primeru ukidanja naloga i brisanju poruke reaktivne prirode. Zaključak je da administrator Foruma B92 verno sleduje doktrinarnom pristupu Nikole Makijavelija da cilj opravdava sredstvo. Da li će on zbog nelojalnog i pristrasnog ponašanja koje krši osnovne postulate informacione etike dobiti javnu opomenu od direktorskog borda kompanije RTV B92? Ne treba gajiti nade u to, imajući u vidu dosadašnja iskustva javnih ličnosti sa istim forumom i blogom, mada bi to bi bilo jedino odgovorno rešenje. Bilo kako bilo, jedno je sigurno – iako je početak dao za pravo falsifikatorima protežiranim od strane administratora Foruma B92, kraj polako ali sigurno daje za pravo istini.

pristigli komentari

 

 

 
 
Copyright by NSPM