Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

PRENOSIMO

Prenosimo Večernje Novosti

   

 

Dubravka SAVIĆ, VN 7. mart 2006

Obrad Kesić: Amerika se povlači

Od stalnog dopisnika, VAŠINGTON

- IZJAVA Majkla Polta da Kosovo ne može da bude tretirano kao jedinstven slučaj koji je izuzetak iz međunarodnog prava, potvrda je da zvanični Vašington nema gotovo rešenje za konačni status Kosova, što je moglo da se zaključi na osnovu izjava nekih američkih zvaničnika. Sve opcije su u igri - kaže u intervjuu "Novostima" vašingtonski analitičar Obrad Kesić.


* Kako vi vidite američke stavove?

- Amerika s jedne strane smatra da se problem Kosova, a istovremeno i njen najvažniji interes - povlačenja trupa iz pokrajine - najlakše rešava kroz nezavisnost. Veruju da će tako Amerikanci zadovoljiti Albance, a njih smatraju najvećom pretnjom za stabilnost Balkana. No, bez saglasnosti Beograda nema stabilnosti na Balkanu, a za američke interese to je ključno. Upravo nametanje rešenja koje ne prihvata Beograd vodi ih u ono što ne žele, u dugi ostanak trupa. Nema logike da 1,6 miliona Albanaca predstavlja nestabilnost za šire američke interese, a devet miliona Srba ne predstavlja. Dugoročni interes je stabilnost Srbije.

* Pomenuli ste više opcija kao rešenje za status srpske južne pokrajine. Šta je sve u igri?

- Ako Kontakt grupa ostane čvrsto pri svojim stavovima, moguće je da pregovori propadnu i da imamo nasilje na KiM. Drugo, moguće je da se postigne dogovor o političkim pitanjima poput decentralizacije i lokalnih institucija a bez saglasnosti oko konačnog statusa. Ako Srbija ne ugrožava pravo na samoopredeljenje Albanaca, možda je prihvatljivo - mogu da vladaju, nemaju obavezu prema Srbiji, a Srbija održava suverenitet nad svojom teritorijom. Najzad, moguć je produženi protektorat nad Kosovom. Pošto se postignu rezultati oko decentralizacije i nekih drugih pitanja, a ne može da se reši status, da potom EU zatraži od Saveta bezbednosti UN da se produži protektorat nad tom teritorijom. To nisu jedine opcije. Ako Albanci shvate da mogu da postignu nezavisnost pod uslovom da daju deo teritorije KiM Srbiji, onda i Kontakt grupa, po svojoj definiciji, ako se dogovore Srbi i Albanci, može da promeni svoj princip o nemenjanju granica. A možda se i Srbi predomisle u vezi sa svojim interesima.

* Čini se da je Brisel preuzeo od Vašingtona inicijativu u slučaju Kosovo?

- Amerika je bila u početku glavni faktor za pokretanje pregovora. Motiv je jasan - interes da povuku svoje trupe, pa prema tome i želja da se to pitanje reši što pre. Za njih više nisu bitni rezultati pregovora. Oni su najavili da će da zadovolje svoj interes jer su pregovori krenuli. Jedino nasilje na KiM može da dovede to u pitanje. Zasada je stav SAD da budu od koristi, da ne žele nametanje rešenja, da žele stabilnu situaciju kako njihove trupe ne bi morale da budu na terenu. Amerika je Kosovo pripisala u kategoriju svojih uspeha, i oni se povlače. Možda ostanu simbolično prisutni, logistički i obaveštajno.

* Koji su američki interesi u tom delu sveta?

- Žele da povuku snage, da se održi stabilnost u tom delu Evrope i da se vodi borba protiv terorizma. Amerikanci vide Balkan kao mirno, ali važno područje u smislu komunikacije i dodira Bliskog istoka sa Evropom. Smatraju da Evropa treba da preuzme odgovornost u tom delu sveta. Tako je definisano u prvom mandatu ove administracije i tako ostaje.


CRNA GORA

* KAKAV je stav SAD prema Crnoj Gori?

- U SAD ne postoji ozbiljno interesovanje u vezi sa tim šta će da se desi sa Crnom Gorom. Otkako je Milošević otišao, Crna Gora je izgubila značaj za američku spoljnu politiku. Pre toga je bila glavna baza za širenje demokratije u Srbiji. Amerikanci sve skeptičnije gledaju na situaciju u Crnoj Gori. Sve više se raspituju o korupciji u vladi, nivou slobode govora, kontroli medija.


NATO NEPOTREBAN

* KAKVA je perspektiva Srbije u Partnerstvu za mir?

- Srbiji ulazak u NATO nije potreban. Ulazak u Partnerstvo za mir joj je sasvim dovoljan, čak maksimum koji joj treba. Kroz Partnerstvo za mir se dokazuje da zemlja nije izolovana, da učestvuje u saradnji sa drugim zemljama i prihvaćena je kao partner. Ako se ide u puno članstvo, to donosi drugačije obaveze. Ne vidim razlog šta to treba Srbiji. NATO više nema značaja kao vojni ili politički savez. Prvi cilj zemalja koje su ulazile u NATO je bio ulazak u EU. Više se ne mora ići kroz NATO. Američki interesi više nisu vezani za NATO.

 

 

 
 
Copyright by NSPM