|
Filip Ejdus
I BOG STVORI GRAĐANSKA PRAVA
(srpski otpor uvođenju biometrijske lične karte) Zbog medijske galame oko parlamentarnih izbora ostala je relativno neprimećena uredba Vlade Srbije o ličnoj karti, od 17. januara 2007. godine. Doneta pod pritiskom javnosti predvođene grupom NVO i Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC), ova uredba stavila je van snage deo Zakona o ličnoj karti iz jula 2006. godine koji je predviđao obaveznost ubacivanja biometrijskog čipa u nove lične karte građana. Ona predstavlja malu, privremenu, ali herojsku pobedu građanskih prava nad neobuzdanim širenjem politike bezbednosti u sve sfere života. Takođe, donošenje uredbe predstavlja značajan poen za demokratiju u Srbiji. Ono pokazuje da građansko društvo, kada ima jake argumente zasnovane na humanističkim vrednostima, može direktno uticati na politiku Vlade.
Međutim, zbog čega su desničarske, klerikalne i konzervativne struje uzele u zaštitu ljudska prava dok je liberalna građanska javnost ne samo ćutala već i zdušno stala iza projekta “čipovanja” građana Srbije i inaugurisanja tzv. nadziranog društva?
Biometrijska tehnologija
Reč biometrija potiče od grčkih reči “bios” - život i “metron” - merenje. Biometrija predstavlja “automatsko prepoznavanje osoba na osnovu njihovih istaknutih obeležja”. (1) To obeležje može biti “fizičko”, kao što su na primer otisak šake, prsta ili oka ili pak “bihevioralno” poput potpisa, boje glasa, načina hoda ili dinamike kucanja na tastaturi. Korišćenje biometrije nije nova pojava. Prvi slučaj datira još iz četrnaestovekovne Kine. (2) Danas najrasprostranjeniji biometrijski zapis, otisak prsta, uvela je francuska policija još davne 1890. godine. Tokom sedamdesetih godina prošlog veka, biometrijska tehnologija počela se koristiti i u komercijalne svrhe, pre svega radi obezbeđivanja poslovnih objekata na Vol Stritu. (3) Međutim, nakon terorističkih napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine, biometrijski menadžment postaje jedan od nosećih stubova globalne anti-terorističke bezbednosne politike. Od tada, korišćenje biometrijske tehnologije doživljava nezapamćenu ekspanziju kako u javnom tako i u privatnom sektoru. (4) Bez sumnje, najveći pokretač širenja biometrijske tehnologije je Vlada SAD. Tako, američki “Zakon o povećanoj bezbednosti granice i reformi viznog sistema” iz 2002. godine (5) propisuje da države, čijim građanima nisu potrebne vize za ulazak u SAD (6) moraju uvesti biometrijske pasoše u roku od dve godine kako bi to pravo zadržale. (7) Kako bi izašao u susret američkim bezbednosnim zahtevima, a nakon postizanja političkog konsenzusa na Samitu u Solunu 2003. godine, Savet EU je u decembru 2004. godine usvoijo “uredbu o uvođenju zajedničkih bezbednosnih standarda i biometrije u pasoše i ostala putna dokumenta izdata od strane država članica”. (8) Do kraja 2006. godine, većina država članica EU počela je da izdaje biometrijske pasoše sa ugrađenim daljinski čitljivim beskontaktnim čipom na kome se, između ostalog, nalaze digitalna fotografija i potpis vlasnika isprave. Zbog toga što je i sama odlučila da uvede biometrijske pasoše, EU je zahtevala od kandidata ali i potencijalnih kandidata za članstvo u EU, uključujući i Srbiju, da u cilju liberalizacije viznog režima i oni pređu na biometrijske putne isprave. U Srbiji su javnost i političke elite prihvatile ovaj zahtev EU. Međutim, skandalozni pokušaj lokalnih političkih preduzetnika da u paketu sa biometrijskim pasošima proguraju i obavezne biometrijske lične karte naišao je na izuzetan otpor pre svega desnih i crkvenih krugova u Srbiji.
Biometrijske lične karte: šta je sporno?
Lične karte su uvedene u Srbiji 1942. godine kako bi okupaciona vlast poboljšala kontrolu nad okupiranom teritorijom. (9) Sve do danas, Srbija je bila jedna od 100 država na svetu koje su propisivale zakonsku obavezu nošenja lične karte. (10) Što se tiče ličnih karata sa biometrijskim čipom, u EU ih za sada ima samo Španija. Neke države o tome razmišljaju, a je Velika Britanija donela žestoko osporavanu odluku da ih uvede do 2009. godine. (11)
Priča o uvođenju ličnih karata sa biometrijskim čipom u Srbiji datira iz 2001. i 2003. godine kada je tadašnji ministar unutrašnjih poslova, Dušan Mihajlović, pod veoma neuobičajenim okolnostima naručio od kompanije Motorola opremu za biometrijske putne i lične isprave u vrednosti od 100 miliona evra. (12) Oprema je kupljena bez prethodne javne rasprave i pre donošenja Zakona o ličnoj karti kao i novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Zakon o ličnoj karti, donet je tri godine kasnije, (13) i u njemu je, između ostalog, predviđeno uvođenje nove generacije biometrijskih ličnih karata (projekat SMART). One bi u sebi sadržale po tri biometrijska podatka, a to su fotografija, otisak prsta i potpis. Ovi biometrijski podaci, osim štampanja na samoj ličnoj karti, pohranjivali bi se na kontaktni mikrokontroler (čip). Zajedno sa drugim podacima kao što je JMBG, čip bi se našao u delu lične karte predviđenom za mašinsko iščitavanje. Sadržaju čipa bi se moglo pristupiti i daljinskim očitavanjem. Za svrhu vođenja evidencije, MUP Srbije predvideo je da se podaci iz ličnih karata građana Srbije čuvaju u centralizovanoj bazi podataka pod živopisnim nazivom Memorija Srbije, a koja bi se nalazila u sedištu Ministarstva Unutrašnjih Poslova u ulici Kneza Miloša 101. Sve ovo, čelnici MUP-a pravdali su pre svega efikasnijom borbom protiv organizovanog kriminala i terorizma kao i potrebama za uvođenje elektronske uprave (e-government).
Međutim, inicijativa za uvođenje biometrijskih ličnih karata naišla je na žestoku kritiku određenih, pre svega konzervativnih i klerikalnih društvenih krugova. Njihove kritike kretale su se od verskih, preko ekonomskih i stručno-tehničkih pa sve do pravnih i socio-političkih. Među najglasnijim protivnicima biometrijske lične karte se našla Srpska pravoslavna crkva. Osim SPC, u koaliciji protiv Zakona našlo se i nekoliko NVO među kojima je prednjačila organizacija “Za život bez žiga”. (14) Osnovana u maju 2006. sa ciljem da se suprostavi uvođenju biometrijskih ličnih karata, ova NVO je nakon donošenja Vladine uredbe u uglednom časopisu „Nova srpska politička misao“ zauzela zavidno 5. mesto na rang listi najefikasnijih medijsko-političkih propagandi u 2006. godini. (15) Pored pomenutih organizacija, jedan deo konzervativno orijentisanih intektualaca pridružio se ovoj neformalnoj koaliciji. Među njima su profesor sociologije Slobodan Antonić, profesorka na Filološkom fakultetu Ljiljana Čolić koja je tokom svog kratkog mandata na čelu Ministarstva prosvete odlučila da učenje o evoluciji Čarlsa Darvina ne zaslužuje mesto u školskim udžbenicima kao i pukovnik u penziji i stručnjak za „neokortikalni rat“ Svetozar Radišić. (16)
Kritike gore pomenutih organizacija i istaknutih pojedinaca kretale su se od verskih, preko ekonomskih i stručno-tehničkih, pa sve do pravnih i socio-političkih. Zvaničnici SPC su u nekoliko navrata žestoko kritikovali biometrijske lične karte. Uplašeni apokaliptičnim upozorenjima iz otkrovenja Jovanovog, (17) predstavnici SPC smatraju da su čipovi u ličnim kartama «antihšćanski i antipravoslavan» uvod srpskog društva u «nevidljivi koncentracioni logor» koji omogućava «totalitarni nadzor države nad svakim svojim stanovnikom i svim aspektima života». (18) Iako je uticaj SPC na dono š enje uredbe po mnogim analitičarima bio presudan, verski argumenti nebi smeli da utiču na političke odluke u sekularnoj državi kakva je Srbija.
Ekonomske kritike su se pre svega odnosile na preveliku cenu koja je plaćena za ovu opremu, kao i na činjenicu da se time dupliraju već postojeći kapaciteti za štampanje ličnih isprava koje ima Zavod za izradu novčanica. (19) Ipak, imajući u vidu činjenicu da će se ista oprema koristiti i za nažalost neizbežne biometrijske pasoše, ovaj argument delimično gubi težinu. Stručno tehničke primedbe na biometrijsku tehnologiju mnogo su ozbiljnije. Naime, veliki broj stručnih studija (20) ukazuje da, zbog svoje nesavršenosti i ranjivosti na hakerske napade, biometrijska tehnologija predstavlja, »poklon za teroriste, organizovani kriminal i strane obaveštajne sluzbe». (21) Na primer, kompjuterski ekspert Lukas Grinvald za samo dve nedelje je, uz pomoć opreme koja košta svega 100 funti, uspeo da ishakuje nove britanske «haj-tek» biometrijske pasoše. (22) Ovoj kritici se priključio i deo domaće stručne javnosti. Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije složio se da zbog nedostatka adekvatnih elektronskih i pravnih mera zaštite građana, uvođenje elektronskih ličnih karata stvara velike mogućnosti za zloupotrebu. (23) Osim toga, informatičari tvrde da se projekat elektronske vlade može u potpunosti implementirati bez biometrijskih ličnih karata. (24) Takođe, veoma su ozbiljni i pravni argumenti protiv Zakona o ličnoj karti. Pre svega, član 28. ovog Zakona predviđa da «Nadležni organ može podatke iz evidencije davati državnim i drugim organima i organizacijama, kao i pravnim i fizičkim licima koje na to imaju pravo po zakonu ili drugim propisima“. (25) Ovaj član je u direktnom sukobu sa članom 42. Ustava Srbije koji jemči zaštitu podataka o ličnosti i pritom izričito zabranjuje upotrebu ovih podataka izvan svrhe za koju su prikupljeni. Osim toga, ovaj član je u sukobu i sa važećim, ali često zbog zastarelosti kritikovanim, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti iz 1998. godine. Njime se predviđa da se lični podaci mogu prikupljati, koristiti i obrađivati samo na osnovu zakona ili uz ličnu saglasnost građana ali ne i drugih propisa kao što to predviđa sporni Zakon o ličnoj karti.
Konačno, socio-politički argumenti protiv projekta čipizacije građana i centralizacije podataka upozoravaju na njen totalitarni potencijal. Studije nadzora i kontrole su odavno utvrdile efekte posmatranja na ponašanje ljudi. U pionirskom radu iz ove oblasti, Džeremi Bentam je još davne 1791. godine sastavio je nacrt posebnog sistema zatvorskog osmatranja koji je nazvao Panoptikon. To je kula koja se nalazi u centru kružnog zatvora, u kojoj se, iza zatamnjenog stakla, nalazi posmatrač zatvorenika. Neznajući da li su i kada posmatrani, zatvorenici „normalizuju“ svoje ponašanje. Sam Bentam je smatrao Panoptikon jedinstvenim instrumentom sticanja moći nad svešću zatvorenika. Dosta kasnije, Mišel Fuko će Panoptikon uzeti kao metaforu za disciplinujuću biopolitičku represiju modernog društva nad pojedincima. Savremene studije nadzora i kontrole takođe kritikuju moderne sisteme nadzora, kao što je biometrija, da pretvaraju društvo u nevidljivi zatvor i represivno utiču na ljudsko ponašanje. Znajući da ih u bilo kom trenutku neko možda posmatra, prinuđeni su da inhibiraju, normalizuju i uniformišu svoje ponašanje što, metaforički rečeno, zakiva poslednji ekser u kovčeg u kome se nalazi ideal slobodnog društva. (26)
Ukratko, pokrenuta inicijativa za uvođenje biometrijskih ličnih karata problematična je sa pravnih, tehnoloških i socio-političkih aspekata. Zbog svega toga, ona otvara prostor za zloupotrebu veliki koliko i mračna mašta poznatih anti-utopista Hakslija, Orvela i Kafke zajedno.
Nasleđe vanrednog stanja?
Zahtev EU da Srbija uvede biometrijske pasoše, posledica je američkog globalnog rata protiv terorizma i gotovo trajnog “vanrednog stanja” u koji je svet gurnut nakon 11. septembra 2001. Međutim, odakle Vladi Srbije ideja da uvede čipovane biometrijske lične karte? One ni u evropskim zemljama nisu uvedene i nikada ih niko od Srbije nije zahtevao. Zašto je Srbija rešila dobrovoljno da postane avangrada mračne bezbednosne politike osmatranja i kontrole? Još više zbunjuje činjenica da su tzv. demokratski blok i grupe građana koja ga podržavaju gotovo jednoglasno podržali zakon o ličnoj karti dok su klerikalno i nacionalno orijentisane snage žestoko ustale u ime zaštite privatnosti i građanskih prava. U sukobu principa slobode i bezbednosti, kako je moguće da su se na strani slobode našli SPS, SRS i NVO Sabor srpskih dveri i ljubitelji lika i dela Vladike Nikolaja, a na strani bezbednosti izričito ili prećutno našli DS, DSS, G17 plus, i organizacije kao što su Beogradski centar za ljudska prava, Helsinški odbor za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo i drugi liberalno demokratski orijentisani delovi srpskog društva? (27)
Odgovor na ovo pitanje možda treba potražiti u nasleđu koje su političkoj kulturi “demokratskog bloka” u amanet ostavili ubistvo premijera Zorana Đinđića, vanredno stanje i akcija Sablja koji su usledili u martu 2003. godine. Zaplašena pretnjom koja se nad petooktobarskim tekovinama nadvila u vidu organizovanog kriminala, demokratski i liberalno orijentisana javnost izgleda da je podigla prag tolerancije na mere kojima se u ime bezbednosti guše ljudska prava i građanske slobode. Drugo moguće objašnjenje je da su nedovoljno upućeni građani progutali priču da su biometrijske lične karte deo “modernizacije” i “evropeizacije” društva, a koju su plasirali oni koji su od svega imali masnu ekonomsku korist.
Šta god da je po sredi, dobro je da je uredbom suspendovan deo Zakona o ličnoj karti. Međutim, kao što znaju svi brucoši prava, Vladinom uredbom se sadržina zakona ne može menjati. Tako, prava borba za ukidanje i dalje pravno važećeg Zakona o ličnoj karti, kao i za donošenje novog, tek predstoji. Dugoročno gledano, 21. vek će po svemu sudeći biti vek tenzija između principa bezbednosti i slobode. Da li će na strani slobode u Srbiji i dalje biti konzervativne i klerikalne snage, a na strani bezbednosti liberalno demokratske, ostaje da se vidi.
Literatura:
E. Bowman, 'Everything You Need to Know About Biometrics', Identix, 2000.
A. Broemme, 'A Classification of Biometric Applications Wanted by Politics: Passports, Person Tracking, and Fight against Terror', 'A Classification of Biometric Applications wanted by Politics: Passports, Person Tracking, and Fight Against Terror', Paper, IFIP World Computer Congress WCC, Montréal, Québec, Canada, August 25-30, 207-19.
M. Foucault, Discipline and Punish: The Birth of the Prison, Penguin, 1979.
K. A. Gates, 'Wanted Dead or Digitized: Facial Recognition Technology and Privacy,'2002', 235-38.
D. Lyon, and Dedt Lyon, Theorizing Surveillance: The Panopticon and Beyond, Willan Publishing, 2006.
P. H. O'Neil, 'Complexity and Counterterrorism: Thinking About Biometrics', 'Complexity and Counterterrorism: Thinking about Biometrics', Studies in conflict and terrorism, Volume 28, No6, November-December, 547-66.
P.E.Ž., 'Svetom Arhejerejskom Saboru Srpske Pravoslavne Crkve'. Blagovesnik Žički (2006).
J. Tasić, 'Protiv Velikog Brata'. DANAS 16.-17. decembar 2006.
J. D. Woodward, Biometrics: A Look at Facial Recognition, RAND, 2003.
Fusnote:
1. J. D. Woodward, Biometrics: a look at facial recognition , RAND, 2003.
2. Istraživač Hiao de Baros zapisao je da su kineski trgovci uzimali otiske prstiju i stopala svoje dece kako bi ih razlikovali. Izvor: http://ctl.ncsc.dni.us/biomet%20web/BMHistory.html
3. E. Bowman, 'Everything You Need to Know About Biometrics', Identix , 2000.
4. Samo osam dana nakon napada, kada su berze ponovo počele sa radom, vodeća biometrijska kompanije Visionics nalazila se na 6. mestu na CNBS listi najjačih 10 akcija tog dana. Od onda, biometrijska industrija u SAD raste stopom od 300% godišnje. K. A. Gates, 2002.
5. US Enhanced Border Security and Visa Entry Reform Act. http://www.ofr.harvard.edu/additional_resources/
žSummary_of_Enhanced_Border_Security_Reform_Act_HR3525.pdf 6. Visa Waiver Program
7. Iz tehničkih razloga ovaj rok je produžen do oktobra 2006. godine. Vidi: http://www.euractiv.com/
en/justice/us-concedes-biometric-passport-deadline/article-141028 8. Važno je napomenuti da Uredba izričito navodi da se ona ne odnosi na izdavanje ličnih karata koje izdaju države članice EU. Izvor: (EC) 2252/2004 Council Regulation on the introduction of common security standards and biometrics into passports and other travel documents issued by Member States
9. Iz sličnog razloga uvela ih je i višijevska Francuska 1942. godine što je pomoglo režimu u sprovođenju Holokausta. U Velikoj Britaniji lične karte su uvođene za vreme ratnog i vanrednog stanja za vreme prvog i drugog svetskog rata.
10. Detaljnije o ličnim kartama u svetu vidi na:
http://www.privacy.org/pi/activities/idcard/idcard_faq.html#1
11. Zakon je dostupan na: http://www.opsi.gov.uk/ACTS/acts2006/20060015.htm
12. Na prvom tenderu je kupljena uglavnom računarska oprema, a na drugom mašine za štampanje ličnih karata. Budžetska inspekcija Ministarstva Finansija Srbije pokrenula je krivičnu prijavu protiv Dušana Mihajlovića i drugih odgovonih ljudi iz MUP-a. Tužilaštvo je, uprkos jakim dokazima o zloupotrebama i propustima koje je prikupio Generalni Inspektorat MUP-a Srbije, ipak odbacilo krivičnu prijavu kao i izveštaj Generalnog Inspektora. Izvor: intervju bivšeg Generalnog Inspektora Vladimira Božovića, NIN, Broj 2900 27. 07. 2006.
13. Zakon je donet u julu 2006. godine, a trebalo je da počne da se primenjuje krajem januara 2007.
14. Vidi: http://www.zazivot.org/ U toj koaliciji su još i NVO Srpski Sabor Dveri, Udruženje građana Istina, Duhovni Centar Sv. Vladike Nikolaja i dr.
15. http://www.nspm.org.yu/koment2006/2006_iz_ugla_nspm.htm
16. http://www.pravoslavlje.org.yu/broj/952/tekst/za-dobrovoljno-uzimanje-elektronskih-licnih-karti/
17. Otkrovenje Jovanovo 13.16. “I učini sve, male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove, te im dade žig na desnoj ruci njihovoj ili na čelima njihovima, 13.17. “Da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig, ili ime zvijeri ili broj imena njezina.”
18. P.E.Ž., 'Svetom arhejerejskom saboru Srpske pravoslavne crkve', Blagovesnik Žički (2006).
19. K. Preradović, Policija rasipa novac, pravi štampariju , Blic, 1. mart, 2005.
20. Neke od studija koje su veoma skeptične prema biometrijskoj tehnologiji su: A. Broemme, 2002 P. H. O'Neil, 2005.
21. Tim rečima je bivša britanska obaveštajka Dafne Park upozorila britansku javnost na uvođenje biometrijskih ličnih karata. Izvor : http://thescotsman.scotsman.com/uk.cfm?id=441172006 . Osim nje, u akademskoj i stručnoj javnosti javio se veliki broj ljudi koji sve kritičnije gledaju na britaski Zakon o ličnim kartama iz 2006 (Identity Cards Act 2006). Veoma uticajnu studiju napravili su stručnjaci sa Londonske škole za ekonomiju koju možete pogledati na: http://www.lse.ac.uk/collections/pressAndInformationOffice/PDF/IDreport.pdf. T akođe, veoma kritičnu studiju napravila je Bow Grupa u okvviru Konzervativne stranke koja je dostupna na: http://www.bowgroup.org/harriercollectionitems/IDCards.pdf
22. http://politics.guardian.co.uk/homeaffairs/story/0,,1838754,00.html#article_continue .
23. J. Tasić, 'Protiv Velikog brata', DANAS 16.-17. decembar 2006.
24. Vidi izveštaj sa manifestacije Smart E -government 2006, koja je održana u hotelu
Interkontinental od 25-26. oktobra 2006. godine, a posebno sa okruglog stola pod nazivom “The European Electronic ID Standardization and Privacy Protection. Izvor: http://www.zazivot.org/archives/128 .
25. “Osim za potrebe vodjenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije na način predviđen Zakonom” , Ustav Srbije, član 42.
26. Jedna od poslednjih studija na ovu temu je D. Lyon and Dedt Lyon, Theorizing Surveillance: the panopticon and beyond , Willan Publishing, 2006.
27. Autor je uspeo da pronađe dva izuzetka od ovog čudnog fenomena. Prvi je stav funkcionerke LDP-a Vesne Pešić. Ona je kritikovala Zakon jer „vlast ne treba da ima enorman broj podataka o građanima, tim pre što dosijea još nisu otvorena. Ljudi i ne znaju koje sve podatke policija ima o njima, a sad traže da se snabdevaju novim“ (Kurir. 15. Januar 2007.) Drugi izuzetak je stav poverenika za informacije Rodoljuba Šabića koji je otvoreno podržao uredbu Vlade kojom se biometrijski čip čini fakultativnim, a ne obaveznim. Njegov argument je da pravo svakog građanina da odluči hoće li u svoju ličnu kartu ubaciti čip, predstavlja svojevrsni izraz prava građana na prigovor savesti. (Politika 13.1.2007)
|
