Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Kulturna politika

   

 

Olivera Pavićević

U potrazi za izgubljenim smislom

Obrazovane, pametne, sposobne i privlačne Poljakinje sve češće od svog emancipovanog života beže u tišinu manastira i u poslenje vreme upravo one šire redove strogih katoličkih kaluđerskih ženskih redova. (1)

U pitanju je novi društveni fenomen: poljske vrhunske intelektualke, koje se nalaze na vrhuncu životne i profesionalne moći, opredeljuju se za potpuno napuštanje svih udobnosti koje takav život podrazumeva i zamonašuju se odlazeći u potpunu izolaciju. One se pokoravaju surovoj disciplini karmelićanskih katoličkih redova, što podrazumeva izuzetno odricanje. Prepuštaju se nemim molitvama, pristaju na tišinu u kojoj je dozvoljeno progovoriti samo jednom nedeljno, prihvataju papino naređenje da ne napuštaju manastir ni u slučaju sahrane najbližih.

Kako navodi novinski izveštaj, u Poljskoj su zapanjeni i bez objašnjenja, kako pripadnice tog ženskog kaluđerskog reda, tako i sociolozi. Oni ne mogu da otkriju uzrok pokoravanja visoko obrazovanih i vrlo moćnih žena vojničkom režimu u manastirima kojim rukovode žene bez mature. U jednom pokušaju objašnjenja navodi se da su u pitanju osobe koje su na planu materijalnog uspeha postigle sve, ali ih duhovna pustoš i nedostatak ciljeva dovode do te neobične odluke.

Nas pak, to dovodi do razmišljanja evropskog sociologa Ralfa Darendorfa (2), koji postavlja pitanje: da li je došao kraj sekularizma? On se pita, da li je kraj ideologije čije je prisustvo u politici bilo prokletstvo XX veka, rezultiralo osvetničkim povratkom religije u istoj ulozi. Navodi Danijela Bela i Rejmonda Arona koji su pisali o kraju fašističke i komunističke ideologije, i njihovoj nadi da će one biti zamenjene dobom pragmatizma u kojem će politika biti zasnovana na argumentima i debati, a ne na verovanjima i totalitarnim pogledima na svet. Kraj ideologije je, verovalo se, trebalo da donese dominaciju razuma i kritičkog dijaloga, ali desilo se nešto neočekivano. Lažne religije totalitarnih društava zamenjene su pravim religijama, koje su do tada gotovo nestale. Ralf Darendorf navodi primere povlačenja i relativizacije sekularne demokratije i u razvijenim demokratskim društvima (Republikanskom partijom u SAD dominira hrišćanski fundamentalizam, Vatikan, Izrael). Islamski fundamentalizam je stupio u politički život u svom najmanje prosvećenom obliku.

Odgovor na pitanje zašto se religija vratila u sekularnu demokratsku politiku Ralf Darendorf nalazi u nesigurnosti koja je zahvatila prosvećene zemlje sveta u odnosu na svoje vrednosti, pa čak i u samu prosvećenost. Uzrok tome, po njemu, je moralni relativizam koji otvara prostor za sve, a suštinski zatvara prostor za tekovine demokratije (slobodu govora, prosvećeni dijalog i sl.).

Krah komunističke ideologije u tranzicionim društvima može biti jedan od uzroka mnogih krajnosti u društvenom ponašanju, u koje možda spada i bežanje u strogi manastirski red. Diskontinuitet u vrednosnom sistemu i potreba da se ispuni duhovni vakum, izgleda, da se ne mogu prevazići postizanjem visokog materijalnog i društvenog stausa.

Ideologija shvaćena kao ''proživljeno iskustvo'' predstavlja imaginarni odnos individua prema realnim uslovima njihovog postojanja, te se dolazi do zaključka da istaknuto mesto zauzima ideja da se ''pojedinačni subjekti izgrađuju i reprodukuju u ideologiji''. Društveno-praktična funkcija ideologije sastoji se u tome što ona konstituiše konkretne individue kao subjekte, tj. ona "deluje" time što interpelira (fr. interpeller, l'interpellation - prozivati, prozivanje) individue kao subjekte, odnosno "funkcioniše" tako što "regrutuje" subjekte među individuama (3). Čovek je onakav subjekt kakvim ga prepozna i odredi ideologija. Materijalni rituali svakodnevnog života takođe su određeni ideologijom i deo su procesa prepoznavanja subjekta u njenim okvirima. ''Prepoznavanje postojanja subjekta, dakle prepoznavanje onoga što se pojavljuje kao očigledna i prirodna činjenica, jeste u stvari ideološko prepoznavanje očiglednosti koju nalaže ideologija.'' Moć ideologije se bazira na automatizmu rituala i čestim ponavljanjem nekad i besmislenih obrazaca, a ne racionalnim argumentima. Poput mita, idelogija ne priznaje istorijsko vreme. Ono što je najvažnije, ona ''misli'' umesto individue, ona osmišljava ljudsku egzsitenciju i socijalizuje je na sebi svojstven način. Snaga ideologije je nemerljiva, posledice njenog rušenja i povlačenja su dalekosežne. Jedna od najbitnijih je, nemogućnost pojedinca i zajednice da se orjentišu i da delaju van ideološkog koncepta stvarnosti.

U našem društvu, i u svesti naših građana je toliko izražena potreba za ideološkom preradom realnosti, da se u trenutom političkom i ideološkom vakumu, prosečan građanin ne oseća nesrećno toliko zbog objektivno lošeg življenja, već zbog izostanka ideološkog okvira u koji će potpuno uroniti. Zavladala je neka vrsta šizofrene društvene slike u kojoj se smenjuje kaleidoskop različitih parcijalnih pseudoideologija i gotovo tragikomično deluje svaki pokušaj da se izabere ona prava.

Pokazalo se kroz noviju istoriju jugoslovenskih naroda da su ljudi u stanju da strahovitom brzinom radikalno menjaju stavove. Po mišljenju sociologa Mladena Lazića (4) reč je o tome da izuzetna autoritarnost ljudi na ovim prostorima rađa pojačanu sklonost da se lako usvajaju manipulacijske ideje koje vlast nameće.

“Ako bi se procenjivalo po tim ranijim podacima - nije bilo nikakvih uslova za građanski rat na ovim prostorima. Međutim, videli smo kako je on relativno lako i bez naročitog otpora - izbio, i kako je, s druge strane, stanovništvo bilo spremno, vrlo masovno, da ga podrži. Pošto verujem da je reč o podatnosti manipulaciji, pretpostavljam da su i dalje relativno nagle promene moguće. Gotovo sam uveren u to da bi nova sistematska propaganda drugog predznaka, u velikoj meri smanjila taj međuetnički jaz na prostorima bivše i sadašnje Jugoslavije.“

Kako se izboriti sa dominacijom antidemokratskog, koja stoji u tesnoj vezi sa višedecenijskom vladavinom totalitarne ideologije, trebalo bi, da predstavlja glavni zadatak društveno-političkih delatnika. Pre svega, stoji potreba za negovanjem slobodne, autonomne i autentične ličnosti nasuprot apatičnog, frustriranog mentaliteta, koji se iracionalno ponaša reagujući samo na dovoljno agresivne nadražaje. Čini se da umesto tog cilja, domaći političari najčešće svoje uspehe baziraju povlađujući upravo toj karakteristici naše društvene svesti.

Problem se dodatno usložnjava ukoliko prihvatimo da za ''ideologiju važi ono što se nekada govorilo za đavola, da je njeno najveće lukavstvo u tome da pobudi veru u svoje nepostojanje'' (5). Time društveni prostor, naizgled rasterećen od ostataka odbačene komunističke ili nacionalističke ideologije može neopaženo postati predmet neke druge, koja se zasniva na ''prostoj marketinškoj manipulaciji''.

Fusnote:

1. Danas.14/02/07

2. Danas 25-26/11/07

3. Althusser, 1979: 108-111prema Beleške za istraživanje ideologije savremenog fašizma autor : Vladimir Marković 26/02/03, Web Magazin, Pobunjeni um

4. SUN, 26 FEB 1995 18:42:43 GMTAIM, Beograd, 26. 02. 1994. Intervju: dr Mladen Lazic, sociolog

5. Vladimir Marković, isto

 

 

 

 
 
Copyright by NSPM