Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KULTURNA POLITIKA

Kulturna politika - Prenosimo Politiku

   

Nesporazumi u sporazumevanju

Gradimir Aničić

Uticaj engleskog jezika na srpski

Iako smo to i pretpostavljali, sada je i jedno naučno istraživanje empirijski pokazalo da je dosta nizak stepen razumevanja anglicizama kod korisnika srpskog jezika

Mnogobrojne reforme u svim društvenim sferama i prilagođavanje stranim sistemima i propisima, uz izostanak saradnje sa stručnjacima za jezik kada je o novoj terminologiji reč, bahatost i nemar odgovornih prema tom problemu, neminovno su sa sobom povukli stihijsku lavinu nove terminologije u svim oblastima, koja nije prilagođena srpskom jezičkom sistemu.

Na početku 21. veka engleski je odomaćeni strani jezik u svim zemljama sveta, zbog rasprostranjenosti i ogromne zastupljenosti u komunikaciji, što je i dovelo do njegovog snažnog uticaja na sve jezike sa kojima dolazi u dodir. U tom  pogledu ni mi nismo izuzetak. S njim se ne susrećemo samo preko štampanih tekstova, televizije i filma nego i preko svog maternjeg jezika. Zato želimo da ukažemo na neke primere njegove neselektivne i stihijske upotrebe u srpskom jeziku. Hoćemo da pokažemo i dokažemo poražavajuće i zabrinjavajuće stanje naše jezičke prakse i ukažemo na nužnost zalaganja za pravilan odnos prema jeziku i valjano znanje i osmišljeno korišćenje.

Kako sada stvari stoje, izgleda da je to borba s vetrenjačama.

Šta da kažemo drugo kada vidimo da muškarci u prevedenim filmovima pitaju žene da se udaju za njih, umesto da ih zaprose ? Ili kada televizije bez prestanka prikazuju telenovele umesto teleromane, kada štampa i ostali mediji izveštavaju o ukinutim prelevmanima , o revolving-kreditima i sličnom bez ikakvog objašnjenja tih većini publike sasvim nepoznatih reči?

Da bismo bolje osvetlili problem prenećemo vam rezultate naučnoistraživačkog rada sažetog u knjizi izdavačke kuće „Zmaj” iz Novog Sada Koliko razumemo nove anglicizme koja je plod dvoipogodišnjeg teorijskog i praktičnog istraživanja Olge Panić-Kavgić, asistenta na Odseku za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Kako sama autorka kaže, na to su je podstakli natpisi na ulici tipa Čikin grill i potreba da sazna da li, u kojoj meri i na koji način, prolaznik razume ovakve natpise.

Istraživanje je pokazalo kako se anglicizmi u srpskom jeziku upotrebljavaju krajnje haotično i kako govornici srpskog jezika ne razumeju u potpunosti značenje stotina anglicizama kojima su svakodnevno izloženi, u najvećoj meri preko sredstava javnog informisanja.

S pragmatične tačke gledišta pokazano je da dolazi do šuma ili smetnje u komunikacionom kanalu između pošiljaoca poruke i primaoca poruke, novinara, s jedne strane, i čitaoca, gledaoca, slušaoca, s druge. Uzrok tome jeste zanemarivanje činjenice da primalac poruke često nije u stanju da je razume iako možda i zna engleski jezik, ali nedovoljno. To je pokazalo i ovo istraživanje na uzorku od 80 ispitanika kojima je srpski jezik maternji, uključujući kako one koji su kao strani jezik učili engleski, tako i one koji ga nikada nisu učili. U upitniku su korišćeni potpuno odomaćeni, delimično odomaćeni i neodomaćeni anglicizmi.

Što se izraza anglosrpski tiče, napominjemo da se pod njim podrazumeva jedan nov sociolekt, svojstven urbanim, koliko-toliko dvojezičnim, ljudima mlađe generacije, započetog a nezavršenog obrazovanja, koji svoju jezičku i drugu kulturu stiču uglavnom preko popularnih medija. Ova veštačka i spontana tvorevina predstavlja vrstu srpskog jezika koji odstupa od svojih normi, i upotrebljava se prema normama engleskog jezika. Pod termin anglosrpski ne podvodi se svaki uticaj engleskog jezika na srpski, nego samo ono što čini neopravdane i nepotrebne inovacije nastale pod uticajem engleske norme.

Internet zemljotres

Ovaj rad je pokazao i dokazao koliko je ova pojava koja predstavlja krajnost suprotnu emotivnom jezičkom purizmu u našim medijima uzela maha i koliko su njeni rezultati, groteskni u svojoj sveprisutnosti, štetni po širu jezičku zajednicu jer u velikoj meri otežavaju uspešnu komunikaciju između predstavnika medija i njihovih korisnika.

Autorka napominje da u ovome nismo izuzetak. Slično se dešava i u nemačkom i francuskom jeziku...

Što se engleskog jezika tiče, do pravog potresa u svim jezicima sveta dolazi osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, umrežavanjem miliona računara u Internet. Ova mreža je donela apsolutnu dominaciju engleskog kao jezika na kom su milionima ljudi odjednom postali dostupni najraznovrsniji naučni, obrazovni, zabavni i drugi sadržaji. Tako engleski prodire u komunikaciju skoro svih zemalja i jezika sveta, od sveta mode, preko sporta, zabave, filma, televizije, do specifičnih zanimanja. Ne osporavajući pozitivne aspekte „premrežavanja” sveta posredstvom engleskog jezika, u slučaju američke industrije zabave sve češće je reč o najprizemnijem kiču koji lako dopire i do najudaljenijih delova sveta zato što kič nastoji da bude dopadljiv, a jeftin i svima dostupan. Jezik te i takve kulture opet je engleski.

Tako je ovaj jezik pomerio normu i na svim nivoima srpskog jezika, o čemu je pisao još Tvrtko Prćić u svojoj sjajnoj knjizi Engleski u srpskom : Anglosrpski se manifestuje na nivou pravopisa (veb sajt umesto vebsajt, Memoari Jedne Gejše umesto Memoari jedne gejše...), izgovora (Rezolucija 1244 izgovara se kao 1-2-2-4 ili kao 12-44 ), gramatike ( čokolada kolač umesto čokoladni kolač, film Klint Istvuda umesto Klinta Istvuda , kontaktirati nekoga umesto kontaktirati s nekim ), semantike (bord umesto odbor, monitoring umesto praćenje , samit na vrhu umesto sastanak na vrhu ) i pragmatike ( Moje ime je .... umesto Ja sam ... ili Zovem se. .. Pitao me je da se udam za njega umesto Zaprosio me je itd.).

Iako je anglicizama bilo i ranije u našem jeziku, do većeg i ozbiljnijeg priliva koji je doveo do pojave anglosrpskog došlo je početkom devedesetih godina prošlog veka. Naročito je tome pogodovalo razmetanje novinara u medijima sve nerazumljivijim anglicizmima. Do prave poplave anglicizama u srpskim medijima dolazi tek od 2000, posle društvenopolitičkih promena u zemlji. Mnogobrojne reforme u svim društvenim sferama i prilagođavanje stranim sistemima i propisima, uz izostanak saradnje sa stručnjacima za jezik kada je o novoj terminologiji reč, bahatost i nemar odgovornih prema tom problemu, neminovno su sa sobom povukli stihijsku lavinu nove terminologije u svim oblastima, koja nije prilagođena srpskom jezičkom sistemu. Trening, sertifikat, vorkšop, kurikulum, netvork, lizing, stendbaj, of-šor kompanija, impičment, lider, monitoring, trafiking, implementacija. .. samo su neki od izraza od kojih vrve današnji javni mediji.

Njima se služe stručnjaci iz pojedinih oblasti, ali i novinari domaćih medija, koji, svesno ili nesvesno, stvaraju zid između sebe i onih za koje i zbog kojih pišu. Recimo, engleska leksema definitive i ustaljena pozajmljenica definitivan u srpskom jeziku su takozvani lažni par, te je puko preslikavanje nedopustivo jer je rezultat besmislen izraz: „Šeron Stoun je ovde ostvarila sjajnu, definitivnu ulogu”, umesto celovitu, zaokruženu.

Proteran sa fakulteta

Što se tiče istraživanja, koje je predmet ove knjige, odgovori na postavljena pitanja kreću se od onih koji odražavaju potpuno nerazumevanje značenja anglicizma u datom kontekstu, do onih koji ukazuju na to da je neki ispitanik na pravi način razumeo značenje. Mnogi ispitanici su u zabludi kada misle da u potpunosti ili delimično razumeju značenje pozajmljene lekseme u datom kontekstu. Jedan od najboljih primera koji to potkrepljuje jeste izraz transparentan u rečenici U pitanju su prolećni transparentni materijali , gde su ispitanici pored prihvatljivih srpskih leksema prozirni, providni, laki, lepršavi ... ponudili i brojne neodgovarajuće zamene: šaroliki, obojeni, reklamni, izloženi, jasni, aktuelni !?... Ili kada za hepening kažu da je radostan događaj umesto događaj , ili da grejs period znači sivi period , period zahvalnosti umesto period mirovanja kredita, pa čak i da reč flajer znači lep, zgodan momak umesto letak , ili ruki sezone je rukovodilac sezone umesto

Autorka knjige Koliko razumemo nove anglicizme kaže da su strane reči danas neophodne, ali ih valja upotrebljavati sa znanjem i merom. Ona predlaže uvođenje uporedne jezičke kulture u nastavne planove i programe kako maternjeg tako i stranog jezika na svim nivoima obrazovanja, od osnovne škole, preko srednje, do fakulteta.

Moglo bi se reći, smatra autorka, da trenutno nema dovoljno zainteresovanosti da se ovom problemu pristupi planski, na sveobuhvatan i sistematičan način. Još nema svesti o tome da bi u medijima više pažnje trebalo posvetiti jeziku putem kojeg novinari informacije prenose svojoj čitalačkoj publici. A tu je uvek potrebna tesna saradnja novinara, prevodilaca, stručnih lektora...

S druge strane, naš je komentar, ne čudi nas ovakvo stanje naše jezičke kulture ako znamo, ili većina nas ne zna, da je u dosta škola u Srbiji loš kvalitet nastave srpskog jezika u osnovnim i srednjim školama, pa čak i u gimnazijama gde je nedeljni fond srpskog jezika smanjen na četiri časa, a stranog povećan na šest! Kako će mladi naraštaj ovladati stranim jezikom kada nije dovoljno dobro naučio svoj? U kasnijem školovanju, na fakultetima, osim na filološkim, nema predmeta srpski jezik!

Srpski jezik kao predmet ne postoji na fakultetima društvenih nauka, a o prirodnim naukama da ne govorimo. Zato rezultati ovog istraživanja ne treba da čude nego treba da upozore na to da naše društvo nešto što pre preduzme dok ne bude kasno. Treba da pogledamo kako i koliko se izučava maternji jezik u razvijenim zemljama Evrope i Amerike, kuda stremimo, pa da tako i toliko i mi učimo i svoj i strani jezik, nas radi i boljeg razumevanja radi. Tada će biti manje nesporazuma u komunikaciji i sa sobom i sa svetom. Naravno, to se ne može ostvariti preko noći nego planski i sistematično. Osim stručnih kadrova, za to je potrebna volja i dogovor društvenopolitičkih činilaca.


[objavljeno: 15.01.2007.]

 

 

 

 

 
 
Copyright by NSPM