Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KULTURNA POLITIKA

Kulturna politika

   

 

Jovana Papan

Bratz lutka – sponzoruša u rukama svake dobre devojčice

Od nedavno, u tržnim centrima Australije i Velike Britanije šestogodišnje devojčice mogu pronaći baš ono što im je nedostajalo – grudnjake u svojojoj veličini, nafilovane punjenjem koje bi njihovim nepostojećim grudima trebalo da podari ženstveniji oblik. Pored čipkanih grudnjaka, tu su i crne čipkane gaćice za devetogodišnjakinje, kao i tanga gaćice sa provokativnim natpisima kao što su «Pojedi me» ( Eat me ), namenjene doduše, nešto starijim i zrelijim devojčicama od 10 godina. Jedna od ovih modnih linija za devojčice čak nosi krajnje dvosmisleni naziv «Mala nevaljalica» ( Little miss naughty ) .

Za razliku od dečjih grudnjaka, koji se prodaju bez previše halabuke, dečje tanga gaćice su posle protesta udruženja roditelja ipak povučene iz prodavnica i time okončale svoju kratku karijeru. Što ne znači da ih desetogodišnje devojčice i dalje ne priželjkuju – fenomen «seksualizacije» tržišta dečje robe isuviše je kompleksan i slojevit, da bi zavisio od sudbine jednog jedinog proizvoda. Već decenijama modna i kozmetička industrija polako ali sigurno prodiru u svet najmlađih, pre svega devojčica, a spisak proizvoda koji se polako pretvaraju u “must have” (ono bez čega se ne može) svake klinke koja drži do sebe, sve je duži, i, pored obaveznih fensi, brendiranih komada odeće, obuhvata kozmetiku, šminku, parfeme, visoke potpetice, a sada i seksi veš.

Naravno, sve to i dalje ne znači da su igračke postale prevaziđene – u njihovim maštarijama o krznenim bundicama, mrežastim čarapama ili farmerkama sa svetlucavim detaljima, devojčicama, kao i uvek u sličnim prilikama, društvo prave stare dobre plišane mede i omiljene lutkice. Ali te lutkice odavno više nisu Barbike, osim ako devojčice nisu nekim slučajem mlađe od 6 godina. Barbike i njihov «reganovski» svet vrednosti i modela ponašanja uveliko su prevaziđene, i grčevito se bore za kakav-takav opstanak u svetu igračaka..

Sve što devojčice žele

Za današnje devojčice postoji samo jedna prava i poželjna lutka – Bratz lutka. Otkako su se pojavile 2001. godine, bukvalno su pregazile Barbiku i za samo 18 meseci svrgnule je sa trona posle 44 godina vladavine. Tokom sledeće četiri godine, Bratz lutke su dokazale da nisu samo kratkotrajno čudo, već da svoju neverovatnu popularnost koja samo nastavlja da raste, duguju mnogo fundamentalnijim razlozima. Zbog toga će i za ove novogodišnje i božićne praznike, kako u velikom delu sveta, tako i kod nas, gotovo svaka devojčica očekivati ispod jelke bar jednu Bratz lutku. Pogled na rafove beogradskih prodavnica igračaka jedva da će otkriti bilo šta drugo osim Bratz lutaka u odeljku namenjenom devojčicama, a ukoliko ste možda neodlučni u kupovini, prodavačice će vam odmah objasniti kako je svaki drugi poklon čist promašaj.

Šta je toliko famozno kod ovih lutaka da je tako lako od njih načinilo oličenje svega što jedna devojčica želi od svoje igračke? Idejni tvorac lutaka i direktor kompanije MGA Entertainment koja proizvodi Bratz - Isak Larijan (Isaac Larian) prišao je krajnje ozbiljno projektu stvaranja novog brenda. Bez mnogo moralisanja oko toga kakvu bi lutku devojčice trebalo da imaju i šta roditelji i pedagozi smatraju prikladnim, Larijan se uputio pravo ka svojoj ciljnoj grupi – devojčicama između 7 i 12 godina, i od svoje ćerke i njenih drugarica polako saznavao šta je njima bitno, na koji način se igraju, i šta zaista žele od svoje lutke. Prvo što je primetio, jeste da se Barbikom igraju samo deca mlađa od 6-7 godina, i da za njih ona predstavlja figuru mame. Starije devojčice to nije zanimalo - one su želele lutku koja je njihovog uzrasta, koja je lepa, moderna i u skladu sa aktuelnim trendovima pop kulture.

Karikatura «splavuše»

Fizički, Bratz lutke se od Barbika razlikuju u nekoliko značajnih stvari – dok Barbika predstavlja formiranu ženu u poznim dvadesetim godinama, one predstavljaju tek delimično razvijene devojčice, bez izraženih oblina. Glave su im nesrazmerno velike u odnosu na telo, što, osim što podseća na dečje proporcije, takođe, uz nesramerno velika stopala na pretankim nogama, deluje pomalo stripski. I crte lica su karikaturalne – džinovske oči i ogromna napućena usta prekrivaju veći deo lica. Kreatori lutke ističu ove nerealistične osobine kao pozitivnu karakteristiku koja devojčicama govori da je u redu biti nesavršen. Međutim, samo jedan pogled na lutke dovoljan je da se sve iluzije o nesavršenosti rasprše – one su, na svoj stripski način, savršeno lepe, sa izrazito pravilnim crtama lica, prćastim nosom i iskošenim bademastim očima. Preuveličani atributi lepote – krupne oči i nabubrele usne, samo dodatno naglašavaju njihovu seksipilnost, a.njihova mršava figura u trendi odeći, ionako je ideal današnjeg manekenskog look -a. Uz to, lutke su veoma upadljivo našminkane, a njihov kompletan vizuelni imidž potpuno je orijentisan ka veličanju fizičke lepote i mode, što potvrđuje i slogan kojim su lutke lansirane: «Devojčice zaljubljene u modu» ( Girls with a passion for fashion ). To je i jedan od ključnih razloga njihove fantastične prodaje – svakih tri do šest meseci lutke, kojih sada ima preko dvadeset različitih (počelo se sa četiri), se pojavljuju u potpuno novoj, sveže kreiranoj odeći i to u nekoliko tematski zaokruženih kolekcija ( Flaunt It!, Xpress It!, Funk Out! Step Out! , Hollywood Style, Rock Angels, Forever Diamondz ...), pa devojčice mogu stalno da dopunjuju svoje kolekcije lutaka novim, još glamuroznije obučenim, a uobičajeno je da ih imaju i više od deset. Bratz lutke ne nose tek neku običnu odeću za lutke, već minijaturne verzije prave trendi garderobe – od skupih materijala i sašivene po svim propisima zanata. I sve drugo u vezi sa njima je prilagođeno idejama modernih devojčica koje su sa pesama Dragana Lakovića prešle na Britni Spirs još u obdaništu. Za razliku od Barbikinog klasičnog domaćinstva dizajniranog po uzoru na kuće američke srednje klase iz predgrađa, Bratz gajba, koju je osmislio čuveni holivudski dizajner enterijera, više liči na stanove poznatih kakve mladi vole da gledaju u emisijama poput MTV Cribs.

U međuvremenu su se, kako to obično biva, pojavile i nove vrste Bratz lutkica: L il Bratz, Bratz Boyz , Bratz Babyz , Itsy Bitsy Bratz , Bratz Kidz . Uz lutke i prateću opremu za lutke, prodaje se sa uspehom i sve ostalo sa etiketom Bratz – od knjiga i časopisa, garderobe i školskog pribora, do bicikala i lap-top računara za devojčice. Crtana serija o Bratz junakinjama prikazuje se u 70 zemalja sveta (od nedavno i kod nas, na B 92 televiziji), a za sledeću godinu najavljuje se veliki Bratz bioskopski hit.

Seksi bebe

Dok se milioni roditelja tokom dolazećih praznika spremaju da bez mnogo razmišljanja, još jednom zatrpaju svoje ćerke najnovijim Bratz proizvodima, postoje i oni drugi koji nisu tako blagonakloni prema ovom fenomenu, i koji ne žele da njihova deca usvajaju vrednosti koje ove lutke plasiraju.

Gotovo sve što Bratz lutke poručuju devojčicama, svodi na to da je oblačenje smisao života. Ta poruka vrlo je eksplicitna – reklama za zimsku kolekciju Bratz lutaka koja se i na našim malim ekrana može čuti ove zime, otvoreno objašnjava devojčicama da nije važno šta radiš, već u čemu to radiš. N a kioscima se svakog meseca pojavljuje novi broj časopisa Bratz , gde se, pored predstavljanja aktuelnih modnih kolekcija, mogu naći neophodna uputstva za uspešno organizovanje sopstvene modne revije, test «Da li si rođena za manekenku?», «mozgalice u znaku mode», a rubrika «Pitajte Bratz » donosi odgovore na pisma devojčica o problemima kod nalaženja garderobe, i o tome kako sakriti predebelu figuru. Čim nauče da čitaju, američke devojčice mogu da počnu da čitaju Bratz priručnik za superstajling ( “Superstyling Funktivity Book” ) namenjenu uzrastu od šest godina, koji je vrsta Kosmopolitena za devojčice, i pokriva teme poput «saveta za poželjne usne», «kako da dizajnirate sopstvenu seksi suknjicu», ili «kako da flertujete i budete neodoljivi».

Naročito su veliku prašinu podigle Bratz bebe, koje predstavljaju devojčice uzrasta od 1-2 godine, opremljene su bočicama sa mlekom, ali pritom markantno našminkane i u zapanjujućoj garderobi – korsetima i seksi rublju. Australijska udruženja roditelja su zbog latentne dečje pornografije pozvala na bojkot Bratz beba bliznakinja Phoebe i Roxxi , koje su obučene u crnu kožu i ružičasto krzno uz crveno-crni i crno-pink provokativni veš, preko koga im na lančiću landaraju bočice sa mlekom. U animacijama na Bratz veb sajtu, bebe zaljubljene u modu haraju po tržnim centrima, menjaju krpice, razbijaju se od noćnih izlazaka i postaju pop zvezde, slobodno izražavajući svoju samosvesnu bebeću seksualnost. Činjenica da su neke Bratz bebe ispod svojih mini suknjica nosile parče materijala koje se najbolje može opisati kao crna mrežasta tanga takođe je skandalizovala roditelje, i mada se kompanija brani objašnjenjem kako je u pitanju zapravo držač lutkine suknje, bebe su ubrzo dobile prave gaćice.

Emancipacija od mozga

Apologete Bratz fenomena ističu nekoliko kvaliteta Bratz lutaka, prvenstveno njihovu ulogu u procesu pomeranja granica rodnih uloga na vrlo važnom bojnom polju dečje edukacije. Sam naziv « Bratz » - u bukvalnom prevodu «Derišta» sugeriše da su devojčice napustile dosad nametanu ulogu slatkih i dobrih curica, te da su postale drske i prodorne, što navodno novim generacijama devojaka pruža veći raspon mogućnosti za identifikaciju. To što lutke nemaju nikakve profesionalne ambicije, i ne bave se ničim osim doterivanjem i izlascima, trebalo bi da se u post-feminističkom ključu čita kao znak da žene više ne moraju da se profesionalno dokazuju kako bi im se priznao jednak ljudski kvalitet, već mogu da budu spokojne i samopouzdane i kada nemaju nikakve rezultate. Zadobijene slobode izbora se toliko već podrazumevaju, da jedna lutka više ne mora ništa da poručuje – devojčice već i same znaju da mogu da budu sve što požele. Ukoliko uopšte stignu nešto da požele dok popravljaju frizuru i šminku u kratkoj šetnji od parfimerije do butika.

Takođe, važna odlika Bratz lutaka koji se uvek sa ponosom ističe, a koju ni zlovoljni roditelji ne mogu da ospore, jeste njihova multietničnost. Za razliku od plavokose i plavooke Barbike koja svojim «anglosaksonskim» izgledom ne pruža mnogo mogućnosti za identifikaciju devojčicama drugih rasnih karakteristika, Bratz lutke se, u skladu sa današnjom ideologijom političke korektnosti ( mada pre iz razloga bolje prodaje), proizvode u svim rasnim varijantama.

Što se tiče seksualizacije devojčica i optužbi za koketiranje sa pedofilijom, kreatori lutaka uzvraćaju kontraoptužbama, nazivajući one koji mnogo morališu perverznjacima koji sami učitavaju značenja u lutke koje one po sebi nemaju. Kada se podsticanje otvoreno seksualno provokativnog ponašanja ne može poreći, onda se objašnjava kako je cilj da se pornografske predstave, obrtanjem situacije, pretvore zapravo u seksualnu moć, oružje emancipacije i oslobođenja devojaka i žena.

Deca su oduvek nastojala da oponašaju odrasle, a u krajnje seksualizovanoj kulturi kakva je današnja globalna kultura, biti odrastao znači biti opsednut definisanjem svoje seksualnosti, što se neminovno prenosi na decu. Pitanje je samo koliko je interpolacija seksualnog u sferu dečje simboličke komunikacije stvar preznačavanja, i da li deca uopšte prepoznaju seksualne kodove ispod površine vizuelnih predstava i modela ponašanja koje preuzimaju od starijih. Branioci Bratz lutaka i sličnih fenomena, uveravaju nas da deca, gledajući na svet svojim nevinim očima, ne vide nikakve seksualne poruke u provokativnoj garderobi i koketnom ponašanju, već da samo udovoljavaju svojoj potrebi da oponašaju odrasle. Oni verovatno ne greše previše, ali to i dalje ne znači da «seksualizacija» dece neće imati svoje posledice. Porno zvezda Džena Džejmison bila je zapanjena kada su devojčice od 13 godina počele da je saleću priznajući da je ona njihov uzor. Četvrtina engleskih devojčica smatra da je lep-densing odlična profesija, dok samo tri posto isto misli i za posao učeteljice. Najnovija istraživanja pokazuju da sedmogodišnjakinje sve češće postaju opsednute svojom telesnom težinom, a da je anoreksija treće po učestalosti oboljenje u pred-tinejdžerskom i tinejdžerskom uzrastu. Takođe, problematična je i priroda veze između reklamiranja rublja za devojčice i pedofilije na Internetu, jer se ta dva termina u pretraživanjima vrlo često pojavljuju zajedno.

Šoping kao dečja igra

Teško je poverovati u to da su namere korporacija koje deci prodaju seksi veš i tehnike flertovanja, po prirodi perverzne i zavereničke. Pre će biti da se seksualno emancipovanje potencira iz krajnje pragmatičnih razloga – kako bi se kapitalizovalo povećano interesovanje devojčica za ženske proizvode, stvorile nove potrebe, i povećao krug potrošača na čiji novac može da se računa. Deca danas, za razliku od prethodnih generacija, imaju vrlo slobodan pristup medijima, i značajnu količinu novca za trošenje, novca kojim sve samostalnije raspolažu.

Marketinški stručnjaci imaju svoj izraz kojim definišu aktuelni trend sve ranijeg sazrevanja dece: KGOY (Kids are gretting older younger – deca ranije odrastaju ) . Ovaj «fenomen kompresije» u prvi plan je doveo dosad strateški ne tako bitnu starosnu grupu od 7 do 12 godina, tzv. “tween” uzrast (izvedeno od between – između dece i tinejdžera), koja postaje sve značajniji ekonomski faktor, kako zahvaljujući svojoj povećanoj kupovnoj moći, tako i zbog rastućeg uticaja na finansijske odluke i potrošnju svojih roditelja. Trideset miliona američkih «tvinejdžera» svake godine potroši na sebe oko 20 milijardi dolara, ali takođe uzima i aktivno učešće u odabiru porodičnog automobila, destinacije za odmor, boje zavese ili marke televizora.

Manipulišući njihovom željom da što pre odrastu, osim što im «skraćuju» detinjstvo uvodeći ih na brzaka u svet čipkanih grudnjaka, parfema i šminke, i usađujući im predstave o tome koliko je fizički izgled važan, korporacije im još od malih nogu razvijaju ljubav prema šopingu, i pripremaju ih za buduću ulogu sumanutih potrošača svih raspoloživih proizvoda za ulepšavanje. Ali nisu samo kozmetika i moda u pitanju - Bratz lutke (i slični proizvodi) poseduju ideološki potencijal koji je u stanju da artikuliše celokupan budući životni stil, raspoređujući prioritete, i potencirajući intrisični sistem vrednosti.

Uputstvo za upotrebu života

Šta zapravo predstavlja Bratz lutka, da li je bolja ili lošija od Barbike, i da li je pravi odgovor na potrebe današnjih devojčica? Smena na tronu «najpoželjnije lutke» nesumljivo reflektuje značajne društvene i ekonomske promene koje su transformisale devojčice i žene tokom poslednjih pet decenija, otkako se Barbika prvi put pojavila. Stereotipi koje je Barbi oličavala definitivno nemaju više prođu, ali je neizvesno koliko su i same Bratz lutke tome doprinele. Mada su pre svega u domenu imaginativnog, dečje lutke i svet fantazije koji se oko njih obrazuje, mnogo su više od površnog društvenog fenomena. One nisu samo odraz društvenih kretanja, ili paralelni tok nezavistan od društvenih procesa, već takođe predstavljaju i relevantan polemički prostor, čvorište značenja kroz koje se artikuliše društveni poredak, i simbolički okvir u kome se formulišu ili redefinišu identiteti i rodne uloge.

Sa svojom opsednutošću tradicionalnim ženskim atributima poput odeće i šminke, Bratz lutke teško da se i za milimetar udaljavaju od dobro poznatog patrijarhalnog koncepta i stereotipne uloge seksualnog objekta, osim što svojim stavom samoživog derišta donekle podrivaju patrijarhalni (pa i bilo kakav drugi) moralni kodeks. Emancipacija sa tim teško da ima bilo kakve veze – možda ove lutke ne govore devojčicama šta bi trebalo da postanu u životu, i na koji način bi trebalo (ako bi uopšte trebalo) da zarađuju za život, ali im definitivno sugerišu da moraju da troše novac, i govore im šta bi trebalo da kupuju. A to opasno liči na onaj model ponašanja koji se pripisuje toliko ozloglašenim sponzorušama koje, budući da se razumeju samo u to kako se dobro izgleda, spajaju lepo i korisno profitirajući od tog istog izgleda, samo zato da bi mogle i dalje u njega da ulažu. Jer, zaboga, nova kolekcija važnija je od samog života – a to su još davno naučile od svojih lutkica.

Iako prevaziđene Barbike takođe nose sa sobom snažnu potrošačku i modnu poruku, u poređenju sa Bratz lutkama, danas one mnogima deluju krajnje intelektualno – sa svojim profesijama (lekar, kosmonaut) Barbike ipak dozvoljavaju pomisao da postoji i neki život izvan robne kuće. Nostalgija progovara iz onih koji su spremni da se pomire sa manjim zlom, zaboravljajući da je Barbika, kad se nije ogledala u svom ružičastom ogledalu ili radila gimnastiku, najradije pozirala kao foto-model ili šetala garderobu na modnim revijama. Doduše, pritom je pokazivala malo više dostojanstva, i svoje trikove za izluđivanje muškaraca je ipak zadržavala za sebe.

Sve rasprave kod onih, na žalost malobrojnih, koji pažljivo prate dešavanja u industriji igračaka i sa nelagodom iščekuju njene sledeće poteze, svode se na pitanja šta ovakve lutke poručuju. A možda, na kraju krajeva, i nije toliko važno šta lutke govore devojčicama. Možda je važnije to što ne govore dovoljno oni koji bi trebalo, oni u koje su uprti dečji pogledu u iščekivanju objašnjenja, uputstava, i od kojih bi deca trebalo da nauče šta je zaista bitno. Oni, koji su suviše zauzeti pravdanjem kako deca to sama žele, i kako se protiv toga jednostavno ne može.

 

 

 
 
Copyright by NSPM