VREME BEZUMLJA

VJEKOSLAV RADOVIĆ

Čujte, Srbi!

Budući da sam, za razliku od novoizabranog predsednika, koji je kršio izbornu tišinu u oba kruga, čovek od reči i da sam se svesno i otvoreno svrstao na gubitničku stranu, moralna odgovornost mi nalaže da napišem ovu oproštajnu kolumnu.

To sam, uostalom, i najavio. Ne zato što sam zaljubljenik u Tomu Nikolića, niti što je ovo, šatro, bio referendum za, ili protiv Evrope, nego zbog dubokog verovanja da je ovo bio možda poslednji trenutak da se Srbija oslobodi straha, terora i obmana koje su joj nametnuli petooktobarski oslobodioci i besnila koje jedna korumpirana, profiterska klika širi Srbijom.

Strah je, ipak, pobedio. I besnilo se nastavlja. Predsednik ni u izbornoj noći nije pokazao pobedničku veličinu i pomirljivost jednog, recimo, Linkolna. Opet se čulo: Koštunice, spasi Srbiju i ubij se! Srbija je tragično raspolućena i podeljena. Jedna njena polovina pokazala se kao laka ženska, koja jedva čeka da je neko na prevaru odvede u krevet.

Kakvih se sve gluposti nisam naslušao u ovoj predizbornoj kampanji. Znate, stvarno ne mogu da glasam za predsednika sa srednjom školom, reče jedna domaćica, za koju nisam siguran da je završila ni osnovnu. U pravu ste, rekoh, bolji su prosvećeni lopovi i kriminalci! Jedan drugi, zaluđeni i zastrašeni deda, pita: Šta će da rade moji unuci ako pobedi Nikolić? E, pa, budalo, vraćaće onaj spoljni dug od skoro trideset milijardi dolara koji su, pored svih para od privatizacije, nagomilali petooktobarski oslobodioci. Eto, šta će da rade!

Jedna druga, zabludela ovčica reče: Kako ću ja da odem na grob svog oca u Hrvatskoj, ako pobedi Nikolić? I tako redom. Lično, nisam bio na grobu svog oca sedamnaest godina, i neću ako je to cena, dok se ne sretnemo u raju.

Ali šta sve to vredi? Mudri Arčibald Rajs, od koga pozajmljujem naslov ove kolumne, rekao je sve šta je trebalo pre ravno osamdeset godina. Čujte Srbi, čuvajte se sebe! Nisu ga poslušali, niti išta naučili.

Inteligencija Srbije skoro ništa nije učinila za svoju zemlju i jedina joj je briga bila da svoje dragocene članove skloni na sigurno, pisao je Rajs. Opasan vetar vam zahvata omladinu i gasi onaj pročišćavajući rodoljubivi plamen. Upravo ta omladina je odlučila ove izbore, beogradski krug dvojke, po koji Šiptar, Mađar, Suljo i Rasim. Isterali su ih na birališta Cesidovi egzorcisti, svrstavajući se bezočno na jednu stranu - 1+1=2. Koja perfidnost!

Za kraj, svima koji su olako otišli u krevet s onim lepšim kandidatom, želim prijatan snošaj i preporučujem da čuvaju isečke iz novina makar godinu dana da vide šta će ispuniti od datih obećanja. Kosovo će da ode za dve-tri nedelje i predsednik će biti veoma ljut. Ali će nastaviti da hrli u zagrljaj našim prijateljima u Briselu. A kad će stići, ne zna ni Đekna.

Što reče u izbornoj noći gnevni i mudri Srđa Trifković, sad sledi nagrada u vidu najave Olihavijera Rensolane da će Srbiji najdalje do kraja iduće godine biti ponuđen još jedan sporazum o parafiranju predugovora o uslovnoj nameri preliminarnog pridruživanja eventualnim kandidatima za supervizirano ulaženje u pretsoblje Evrope.

U međuvremenu, lažnoj nadi Srbije, Vojislavu Koštunici, preostaje poslednja šansa da napravi vladu sa radikalima, da bude Tadićev vodonoša, ili da, zasluženo, ode u zaborav istorije.

A, ja odoh u šumu! Pa kad se vratim, u nekom drugom životu - pravo na Dedinje, kao oni drugovi 1945! Izgleda da je to jedini način da se nešto suštinski promeni u Srbiji.

Adios amigos!