Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Savremeni svet

 

 

Nikola Tanasić

Ispravka

(odgovor na primedbe B. Petrovića)

Skoro mi je skrenuta pažnja na jednu nepravilnost u mome tekstu Šta sve Rusija nije. Budući da je g. Branko Petrović, koji ju je pronašao, smatrao da je u pitanju izuzetno krupna greška, koja stavlja pod sumnju moju kompetentnost da uopšte iznosim bilo kakve sudove o savremenoj Rusiji, smatram za obavezu da grešku ispravim, na kritiku odgovorim, kao i da se zahvalim ovom čitaocu što je tekst čitao sa toliko pažnje i temeljnosti.

Pre svega moram napomenuti nekoliko stvari, značajnih za kontekst u kome je pomenuti tekst o Rusiji pisan. Naime , nije u pitanju ekonomski tekst, niti on pretenduje da daje bilo kakve precizne i stručnjacima relevantne informacije o mehanizmima ruskog pravnog i ekonomskog sistema. Moje obrazovanje nije ekonomsko, već filozofsko, i ono što je mene prvenstveno zanimalo jesu predrasude koje o ruskoj državi, ekonomiji i društvenom standardu postoje kod nas. Posledično, nisam smatrao za relevantno da se pri pisanju teksta koristim stručnom ekonomskom terminologijom, jer mi je namera bila da o ostvarenom ekonomskom napretku u RF obavestim prosečno informisane građane, a ne ekonomske stručnjake – koji detaljne podatke mogu potražiti, bilo u drugim tekstovima na ovu temu na prezentaciji NSPM, bilo na prezentacijama ruskih ministarstava i vlasti.

Takođe, napominjem da me raduje svaki kritički osvrt na moj tekst i da više volim da mi se tekst ispravi uz teške reči, poput onih koje mi je uputio g. Petrović, nego da zadrži greške i eventualno dezinformiše čitaoce koji mu ukažu interesovanje i poverenje. Upravo stoga ističem da se ove ispravke ne bih ni prihvatio da smatram da su primedbe g. Petrovića sasvim na mestu.

Ističem stoga da je fraza u zagradi koju je ovaj čitalac podvukao zaista netačna i neprecizna. S obzirom da je ona potpuno nerelevantna za smisao rečenice, pa i samog teksta, da sam isti nešto pažljivije korigovao, svakako bih je i sam izbacio. Međutim, interpretacija navedene fraze g. Petrovića je, verovatno mojom krivicom, pogrešna, a zaključci koje je na osnovu nje izveo o celini moga teksta grubo su iskrivljeni i netačni.

Nikada mi nije padalo na pamet da savremenu rusku ekonomiju poredim sa sovjetskom – naprotiv, jedna od osnovnih teza celog teksta (i razlog zbog koga sam se uopšte prihvatio ekonomskih tema) bio je da ukažem koliko se, u stvari, ruski ekonomski sistem suštinski ne razlikuje od sistema razvijenih zapadnih država. Kada sam govorio o nacionalnim preduzećima, koje sam jasno, u istoj rečenici, razlučio od državnih preduzeća (gossudarstvennye predprijatija), mislio sam na tzv. „otadžbinska“ preduzeća (otechestvennye predprijatija) – što je lep izraz koji u Rusiji označava ono što mi nazivamo „domaćim preduzećima“. U trenutku pisanja teksta nisam razmišljao o značenju koje se pojmu „nacionalno“ uvreženo pridaje kod nas, već sam samo nastojao što adekvatnije prevesti ovaj kurentni ruski izraz.

Mislim da je ova distinkcija dovoljno jasna i u samom tekstu, takvom kakav jeste, kao što mislim da je očigledno da nigde nisam tvrdio da država ograničava privatnu imovinu na 49% ukupnog kapitala, kao u Gorbačovljevo doba. Međutim, ako je bar jedan pažljivi čitalac mogao da dođe do toliko krivog utiska, smatram da sam ovo morao pojasniti.

Rečenica je, međutim, ipak netačna, budući da implicira da su sva strana ulaganja u Rusiju ograničena na 49% - što svakako nije tačno. Ono što sam ja hteo reći, a što mi je promaklo da u navedenoj rečenici ispravim, jeste da je to često slučaj sa nekim krupnim i renomiranim stranim preduzećima. Istovremeno, primedba g. Petrovića da „ne postoji nikakvo ograničenje o učešću u kapitalu ni stranih, ni domaćih investitora“ nije tačna, budući da u Rusiji postoji čitav niz zakona koji strane investicije ograničavaju u značajnom broju domena poslovanja, štiteći tako vitalne nacionalne interese, što nije nikakva komunistička tekovina. Tako je, na primer, shodno postojećem federalnom zakonu „O poretku ostvarivanja stranih investicija u privredne organizacije koje imaju strateški značaj za bezbednost Ruske Federacije“ unošenje stranog kapitala u preduzeća koja potpadaju pod 39 sfera delatnosti (npr. kosmonautika, industrija naoružanja, atomska energija i eksploatacija energetskih resursa) ograničava se na 25%, kao što potpada pod čitav niz institucionalnih i bezbednosnih kontrola (podaci su i z vedeni iz nacrta N 455348-4 novog federalnog zakona koji je u postupku usvajanja u Državnoj dumi, a odnose se na već postojeća ograničenja). Ali i mimo ovih strateških grana privrede, različitim zakonima sprečava se tzv. „kupovina Rusije“ iz inostranstva, bili to zakoni o posedovanju obradivog zemljišta i obale (N 136-FZ od 25. 10. 2001. i N 261-FZ od 8. 11. 2007, koji analoge imaju u mnogim drugim zemljama), razvoju avioindustrije (strani kapital ne sme preći 49%, N 10-F3 od 8. 1. 1998. ), pa čak i bankama i osiguravajućim društvima, za koje postoje kvote stranih ulaganja koje se ne smeju preći, inače Narodna banka Rusije i organi nadzora osiguranja mogu ovakvim preduzećima oduzeti licence (kvote figurišu od 25-49% stranog kapitala, prema zakonima N 4015-I, dopunjenog 29. 11. 2007. i 395-I, dopunjenog 4. 12. 2007. – pri čemu su osnove oba zakona donete još 1992, odnosno 1990.). Smatrao sam da je ovo veoma zanimljiv komparativni podatak za naše građane, budući da je bankovno poslovanje u našoj zemlji u potpunosti u vlasništvu stranaca.

Toliko što se tiče podataka koje sam imao na umu kada sam govorio o ograničenjima stranih investicija. Napominjem da sam i ta ograničenja navodio samo kao kuriozitete, dok mi je namera bila upravo da pokažem da u RF nema ništa manje stranih investicija, niti se prisustvo s t ranih kompanija išta manje oseti nego u zemljama bivšeg Istočnog bloka koje su ušle u zapadne integracione procese – uz razliku što na ruskom tržištu ove imaju značajnu konkurenciju u sve snažnijoj domaćoj privredi.

Ponavljam još jednom da ni u primisli nisam hteo praviti bilo kakva poređenja sa sovjetskom privredom i zakonima, i da je to, kako mi se čini, više nego očigledno podvučeno u samom tekstu. Moram stoga istaći da je komentar g. Petrovića bio krajnje neprimeren, ne samo zato što je krivo okvalifikovao celokupni tekst, već i što je to učinio na osnovu jedne fraze u zagradi izvučene iz konteksta, koja ni na koji način nije relevantna za duh i celinu teksta.

Ovoliko opširan odgovor svakako bi bio preteran od moje strane , da oštre reči g. Petrovića, koji je s pravom ukazao na jednu nepravilnost u mom tekstu, nisu pored dobronamerne kritike osporile sadržinu celog teksta, pa čak unekoliko napale i samu prezentaciju NSPM da objavljuje „najstrašnije dezinformacije“.

Još jednom se zahvaljujem Branku Petroviću na (dobronamernoj) kritici, i nadam se da mu navedena omaška nije u potpunosti pokvarila čitanje ostatka teksta. Nadam se takođe da ga ova ispravka zadovoljava, te da će mu promeniti ukupni utisak koji je stekao. Ističem da se sa g. Petrovićem u potpunosti slažem u stavu da je ruska privreda u mnogo čemu liberalnija od dobrog dela zapadnih. Nije bez značaja i njegova opaska o ulaganju novca ruskih oligarha u formi „stranog kapitala“, što predstavlja kontrolisan proces „vraćanja opljačkanog novca“ u Rusiju. Ova tema je krajnje zanimljiva, i nadam se da će biti još kompetentnih prikaza ovog procesa u našoj javnosti, kako oni nisu bez značaja i za našu političko-ekonomsku situaciju.

Uzgred, ova kritika navela me je da dodatno proverim sadržinu teksta, gde sam pronašao još jednu grešku. Ruski „Folksvagen“ stavljen je u kontekst firmi sa većinskim domaćim kapitalom, što je netačno – budući da je stoprocentno nemačka firma.

U Beogradu, 15. 1. 2008. god.

 

 

 
 
Copyright by NSPM