Ljiljana Smajlović

Koštuničin izbor

Agencija Beta juče je u 17,59 časova emitovala vest čiji je naslov glasio: „Koštunica: Nećemo podržati ni Tadića ni Koštunicu”. U redakciji Politike našlo se novinara koji su sa vidnom gorčinom primetili da je vest, uprkos očiglednom lapsusu (Koštunica je zapravo rekao da neće podržati ni Tadića ni Nikolića), u osnovi tačna.

Time što je uskratio otvorenu podršku svom koalicionom partneru Borisu Tadiću, Koštunica je propustio da u drugom krugu izbora podrži i njihovu zajedničku politiku. A u protekle tri godine njih dvojica su, kao lideri dve srodne demokratske stranke, sa manjim ili većim teškoćama, sa više ili manje neslaganja, uspevali da oko zajedničke kosovske politike okupe gotovo sve političke stranke u Srbiji, i gotovo sve slojeve društva.

Uspeli su da osujete planove Vašingtona, koji je verovao da će očas skršiti srpski otpor i Kosovu doneti brzu nezavisnost. Koštunica i Tadić postigli su ono što Vašington doskora uopšte nije smatrao mogućim: Rusija se, prvi put posle pada Berlinskog zida, iz sve snage usprotivila Americi upravo zbog Kosova i Metohije.

Ja neću biti veći Srbin od Srba, objasnio je jednom prilikom Vladimir Putin svoju kosovsku politiku američkoj ministarki spoljnih poslova. Hteo je da kaže da će u UN braniti Kosovo, ali samo onoliko koliko Srbi budu spremni da ga brane. I od Amerike i od Evrope.

Pokazalo se da nije bilo potrebe da Putin bude veći Srbin od Tadića i Koštunice.

Nije teško poverovati da je Vojislav Koštunica juče slušao samo svoju savest, i da se rukovodio uverenjem da je Kosovu nužan upravo onakav aneks koalicionog sporazuma kakav je on hteo da Tadić zajedno sa njim potpiše.

Možemo možda da žalimo i što Boris Tadić nije, uoči drugog kruga izbora, nešto glasnije odbio, ne samo zahteve srpskih, već i ucene svojih evropskih partnera.

Ipak, Koštunica juče nije samo propustio priliku da podrži Tadića. Propustio je takođe i priliku da nam objasni zašto ne može da podrži Tomislava Nikolića. Nije iskoristio odličnu priliku da iznese i političke grehe i principijelne mane Tadićevog protivkandidata, kog danas možete videti na naslovnoj strani Politike u društvu sigurnog kandidata za budućeg predsednika Rusije, Dmitrija Medvedeva. Zajedno sa njima, u Moskvi, samo tri dana pred srpske predsedničke izbore, sedi Borislav Milošević, brat čoveka zbog čijih smo se autoritarnih metoda jedva dokopali demokratije.

A Vojislava Koštunicu istorija će zapamtiti kao čoveka koji je, pobedom nad Slobodanom Miloševićem, Srbiji doneo demokratiju.

[objavljeno: 30/01/2008]