Vladimir Radomirović

Čas Evrope se završio

Politika vodećih zemalja Evropske unije prema Kosovu i Metohiji utemeljena je baš kao i optimizam Žaka Posa, tadašnjeg predsedavajućeg Evropske zajednice i ministra spoljnih poslova Luksemburga, koji je u junu 1991. izjavio da je stigao „čas Evrope, a ne čas Amerikanaca”. To je rekao posle sastanka s čelnicima SFRJ, dodavši da „evropske vlade imaju posebnu odgovornost da deluju kad neka kriza zapreti stabilnosti Evrope”. Svi znamo kako se to završilo. Za delovanje je bila spremna samo sveže ujedinjena Nemačka, čija je agresivna politika dovela do ranog priznanja Slovenije i Hrvatske, a da osnovni problemi u bivšoj Jugoslaviji nisu bili rešeni.

Od sredine devedesetih prošlog veka do danas EU prati politiku Vašingtona, što dokazuje i podrška njenih najvećih članica nelegalnoj nezavisnosti južne srpske pokrajine koju su inicirale Sjedinjene Države. Ministri država Unije koji pominju „evropsku perspektivu Kosova” samo zavaravaju svoju javnost i kosmetske Albance, odlažući da priznaju da je „stigao čas Amerikanaca, a ne Evrope”.

Komadanjem demokratske Srbije neke države Evropske unije od juče su efektivno okončale proširenje ovog bloka na ostatak Balkana. Da bi ušla u EU, od Srbije će pre ili kasnije biti traženo da prizna nezavisnost svoje pokrajine, ali ni vlada u Prištini neće moći da računa na budućnost u EU, iako joj se to obećava. Toj mogućnosti sigurno će se suprotstaviti Kipar, Španija, Rumunija – zemlje koje i same imaju probleme sa separatistima.

Nema, ipak, razloga da budemo veliki pesimisti. Mesto Srbije u Uniji već odavno je daleka budućnost i najviše što Beograd može da dobije jeste trgovinski sporazum s njom. A to i nije malo. Prava šansa za srpsku ekonomiju je da iskoristi prednost koju bi doneli sporazumi o slobodnoj trgovini i sa EU i sa Rusijom.

Za budućnost Evropske unije, međutim, mnogo veći problem od toga što je ponovo pokazala da samo prati američke poteze jeste što je pristala na jedan nelegalni čin, što je i sama nelegalno uputila svoju misiju u srpsku pokrajinu, kršeći Rezoluciju 1244 u kojoj se jasno navodi da je zadatak svih međunarodnih snaga na Kosmetu da obezbede suštinsku autonomiju. I što je pristankom svojih vodećih država prihvatila nasilje kao legitimno sredstvo u političkoj borbi.

Nastala kao mirovni projekat – neki kažu najveći u istoriji – s ciljem da se prevaziđe užasno iskustvo Drugog svetskog rata, Evropska unija je sada podržala nastanak „države” zasnovane na nasilju i masovnom etničkom čišćenju.

Ko misli da se to može prevazići, verovatno veruje i da će one dve hiljade evropskih policajaca, sudija, tužilaca i carinika moći da upravlja Kosovom.

Čas Evrope se završio.

Vladimir Radomirović

[objavljeno: 18/02/2008]