Vadim Truhačev

Srbi nisu dali Kosovo u zamenu za bezvizni režim

U Srbiji je održan prvi krug predsedničkih izbora na kojima je najviše glasova osvojio Tomislav Nikolić, pretekavši tako aktuelnog predsednika, Borisa Tadića. Zapad na ove izbore gleda kao na opredeljivanje između ruskog ili evropskog puta razvitka Srbije. Međutim, za Srbe su izbori prilika da izraze svoju samosvest i kategorično neslaganje sa kosovskom nezavisnošću.

Prema izbornim rezultatima, lider nacionalističke Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikolić, osvojio je skoro 40% glasova. Borisa Tadića, predsednika Demokratske stranke, podržalo je nešto više od 35% glasača. Treće mesto osvojio je saborac premijera Koštunice, Velimir Ilić (Nova Srbija) sa 7,45% glasova, zatim su usledili Milutin Mrkonić (Socijalistička partija Srbije) sa 5,96% i Čedomir Jovanović (Liberalno- demokratska partija) sa 5.39%.

Sudbinu predsedničkog mesta razrešiće drugi izborni krug. Po mnogima, ono će zavisiti od toga kome će svoje glasove dati Ilić i Mrkonjić (predstavnik stranke koju je osnovao Slobodan Milošević). Međutim, presudnu ulogu odigraće premijer Vojislav Koštunica, koji je uprkos silnim prognozama odbio da u samom startu podrži Tadića.

Posmatrajući izborne rezultate, uspeh nacionaliste Nikolića odmah upada u oči. On je jedini među kandidatima koji je lično nastupao pred srpskim stanovništvom na Kosovu. Prema anketi, nacionalistički lider zaostajao je za Tadićem, ali za poslednje dve-tri nedelje on ga je pretekao. Osim toga, uporna želja Zapada da prizna Kosovo izazvala je veliki protest Srba te je većina odustala da glasa za Tadića kojeg podržava Zapad.

Istovremeno, uspeh Nikolića ne bi trebalo precenjivati. Pre četiri godine on je isto tako pobedio u prvom krugu, dok je u drugom izgubio. I na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima, Radikalna stranka je bila u maloj prednosti, međutim, stranke koje su bile orijentisane ka saradnji sa Evropskom unijom dobile su većinu. Isto tako ne treba smatrati kako je Tadić spreman na bilo kakve ustupke, što se naročito ogleda na primeru Kosova.

Te ma budućeg statusa napaćene pokrajine zauzimala je centralni deo programa svih kandidata. I Tadić i Nikolić kategorično su odbacivali mogućnost priznavanja nezavisnosti Kosova. Druga je stvar što je Tadić samo obećao da će uvesti blokadu pokrajini u slučaju da dođe do jednostranog proglašenja nezavisnosti, a izjasnio se i protiv rešavanja konflikta vojnim putem. Nikolić je u vezi sa tim izjavio kako će prekinuti diplomatske odnose sa svim zemljama koje budu priznale Kosovo, i kako se sprema u tom slučaju da uvede u pokrajinu vojne i policijske odrede.

Glavni razdor među kandidatima jeste pitanje pristupanja Evropskoj uniji. Tadić je vatreni pristalica evropskih integracija pod uslovom da Kosov o ostane u sastavu Srbije. Drugačije ni ne može da priča jer je po ovom pitanju srpski narod jedinstven. Osim toga, njemu je pred očima primer višegodišnjeg stranačkog saborca, bivšeg premijera Zorana Đinđića. On je bio spreman da za života podeli Kosovo. Tadić vrlo dobro zna kako ubistva državnika u Srbiji nisu retka stvar.

Sa druge strane, Nikolić se protivi približavanju EU i okreće ka Rusiji i Kini. On neumorno napominje kako je većina zemalja članica EU učestvovala u agresiji na Jugoslaviju, kako one zatvaraju oči pred genocidima načinjenim nad Srbima na Kosovu i zločinima počinjenim nad njima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Osim toga, Nikolić je u potpunosti spreman da prizna nezavisnost Republike Srpske u Bosni.

Na Zapadu je za mnoge, pre svega za EU, izbor između Tadića i Nikolića zapravo izbor između Evropske unije i Rusije. Kako bi na neki način pridobila srpski narod, EU je već olakšala vizni režim i izjavila kako je spremna da ga u potpunosti ukine. Taj korak je sasvim logičan – na stotine hiljada Srba radi u Zapadnoj Evropi, i to će za njih predstavljati istinsko životno olakšanje. Samo što srpski narod uopšte nije spreman da daje Kosovo u zamenu za slobodan put u Evropu.

Što se Rusije tiče, ona se suzdržavala u pružanju podrške i jednom i drugom kandidatu. Stvar je u tome što se i Nikolić i Tadić zalažu za razvijanje odnosa sa Rusijom. Za većinu Srba pitanje izbora između Rusije i Evrope nije bazirano na slovenskom jeziku i pravoslavnoj veroispovesti, u tom pogledu oni osećaju jedinstvo sa Rusijom, ali to ih nikako ne sprečava da sebe istovremeno smatraju i Evropljanima. Zato je neumesno postavljati pitanje u vezi sa tim da li Srbija danas bira između ruskog ili evropskog puta.

Izbori za predsednika pretvorili su se u izražavanje samosvesti srpskog naroda u vezi sa pitanjem Kosova. Ogromna izlaznost birača (61%) privlači pažnju. Ako računamo i to da Srbi predstavljaju tri četvrtine stanovništva u zemlji, glasanje se pretvara u izražavanje nacionalnog, srpskog «ja» u pogledu budućnosti zemlje koju Srbi sa razlogom smatraju kolevkom svoje državnosti.

Drugi izborni krug održaće se 3. februara. I ako u njemu pobedu odnese Nikolić, za to će kriv biti samo Zapad, koji nije učinio ništa u pogledu podrške Tadiću, već je potcenio samosvest naroda. A izjava premijera Kosova, Hašima Tačija o tome kako će nezavisnost pokrajine biti proglašena u roku od nekoliko nedelja, može samo da rasrdi Srbe, i na taj način pomogne Nikoliću. A sukobom u stilu borbe «prsa u prsa» izgubiće ceo svet, «bure baruta» će eksplodirati tako što niko neće biti pošteđen.

http://www.pravda.ru/world/europe/balkans/252464-0/

Pravda, Ruska federacija, 21.01.2008.