Slaviša Orlović

JEDAN NA JEDAN

Ako izađemo mi biramo, ako ne izađemo – biraju umesto nas

Šta će sve uticati na konačan ishod predsedničkih izbora? Rezervoar glasova i kapaciteti kandidata da ih privuku u drugom krugu; podrške drugih kandidata i stranaka; dosadašnji imidž i procene šta su kandidati uradili dok su oni i njihove partije bili na vlasti, odnosno kakvu budućnost nude; lične osobine, šta se biračima sviđa ili ne kod samih kandidata; TV duel i posebni događaji, teme i pitanja.

U pogledu rezervoara glasova postoje dva tumačenja glasova prvog kruga: Prvo, Tadić je više od svog rivala uvećao broj glasova u odnosu na DS na parlamentarnim izborima prošle godine i to za 541.176, a Nikolića u odnosu na SRS za 482.719 glasova. Drugo, još uvek je više od polovine onih koji su 2000. glasali za evropski put Srbije. Tadić, Ilić, Jovanović i Pastor su osvojili 50,42 odsto, čak i ne upuštajući se u to gde smestiti ostale kandidate, dok su Nikolić i Mrkonjić, kao kandidati stranaka staroga režima, osvojili 45,96 procenata.

Na čije podrške kandidati mogu računati? Nikolić na deo birača narodnjačke koalicije od onih što u prvom krugu već nisu glasali za njega, i na deo socijalista. Tadić može računati na glasače LDP-a, koji i ako nisu za njega, sigurno su protiv Nikolića, zatim na manjine, pre svega na najbrojnije Mađare i sada „sve” Bošnjake, na prodemokratske glasove narodnjačke koalicije.

Koliko su podrške značajne i koliko pozivi mogu da utiču? Svaka podrška može biti korisna ali ne mora da bude presudna, imajući u vidu već iskristalisane opcije birača u odnosu na pojedine kandidate. Pozivi biračima se ne uvažavaju dosledno, ali bitna je ukupna atmosfera oko predsedničkih izbora pri donošenju odluke.

Najveća enigma je u kom procentu će se birači Ilića i Mrkonjića kretati prema finalistima. Logičnije je da levica podrži kandidata (levog) centra nego desnice, Mrkonjić već naginje ka kandidatu sa jasnom evropskom orijentacijom; mlado rukovodstvo (Dačić, Obradović, Ružić) razmišlja o otvaranju perspektive i oslobađanju nasleđenog tereta; ako SPS u budućnosti vidi sebe u Socijalističkoj internacionali, to je lakše uz DS; i još i važnije – nema straha da njihovi birači trajno odu DS-u, kao što bi SRS mogao da ih pokupi (kao posle 2000. ili posle Miloševićeve podrške Šešelju a ne Živojinoviću). Problem je da stariji članovi prelome, ali su već „progutali” podršku manjinskoj vladi i iskorak ka strankama novog režima 2003. Iz DSS-a, Vladeta Janković „nikada neće glasati za radikale”, za Bubala je „najbolje da stari predsednik bude i u budućnosti” (intervju stranom mediju), a Koštunica ističe da se zna ko su im prethodnih godina bili partneri (RTS). Oni su svesni da nije momenat za zaoštravanje sa Evropom. Dobro znaju da nepodržavanje Tadića može dovesti Nikolića na vlast. To je za njih početak kraja, ako ne pre, onda na predstojećim lokalnim i pokrajinskim izborima. Velja Ilić je još na potezu.

Dve izjave sa početka drugog kruga pokazuju koja ciljna grupa se napada. Na pitanje novinara da li bi amnestirao Legiju, optuženog za ubistvo premijera Srbije Đinđića, Nikolić je odgovorio, da bi morao „da pregleda spise i uveri se da li je tačno da su osuđeni ljudi koji su to i učinili”. A na pitanje o bivšem direktoru RTS-a Milanoviću, rekao je da će pročitati tu presudu, ali da nije ubeđen da Milanović „treba da bude i jedan dan u zatvoru”. Ciljaju se birači desnice i starog režima.

Tadić: „Neka mi niko ne postavlja uslove za podršku u drugom krugu”, ili „niko nema pravo da vređa naše dostojanstvo, kako ovi iz sveta tako i ovi među nama”. To što koalicioni partneri u vladi traže od Tadića već je sadržano u zakletvi predsednika o očuvanju Kosova predviđenom Ustavom. Ciljaju se birači 5. oktobra i evropske orijentacije sa blagim nacionalnim prizvukom.

Tadić i Nikolić su izgradili imidž dovodeći svoje stranke do najvećeg uspeha u dosadašnjoj istoriji, pri čemu je Nikolić bio gubitnik predsedničkih izbora, ali i parlamentarnih, uprkos najvećem broju glasova. Obrazovanje i izgled su na Tadićevoj strani. Imajući u vidu ishod prethodnog, i TV duel je možda veća šansa za Tadića.

Dva događaja ili pitanja će igrati značajnu ulogu: već potpisani energetski sporazum Srbije i Rusije i ako se potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, kao i započinjanje pregovora o ukidanju viza. Prvo, Rusija je kod birača značajna, kako zbog podrške oko Kosova, tako i zbog energetske sigurnosti. To je tema o kojoj Nikolić više priča, ali je Tadić već realizuje. Putin piše Tadiću a Nikolić Putinu. Nikolić se delom pomerio ka Tadiću prihvatanjem Evrope uz određene uslove, a Tadić je izvukao tepih Nikoliću najpre čestitkom Putina u prvom krugu, a zatim i susretom.

Prvi krug je bio šansa za protestno glasanje, pražnjenje neraspoloženja i frustracija gubitnika tranzicije, za prkos, revolt, otpore uslovljavanjima i ucenjivanjima spolja, ali drugi krug je vreme razuma: izvesnost, nastavak ovim putem, ili skretanje i zaustavljanje, ali pre svega izbor boljeg života.

Dakle, ako izađemo mi biramo, ako ne izađemo – biraju umesto nas.

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu

[objavljeno: 28/01/2008]