Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Politički život - prenosimo Press

   

 

Branka Nevistić

Srpski gasovi

Politika pritisaka unutar koalicije na vlasti ovu zemlju čuva od suvišnih opredeljenja i ne dozvoljava joj da, na lažnu dilemu - Istok ili Zapad, odgovori.

Taj odgovor nama ne treba, niko ga ni ne traži, osim "unutrašnjih prijatelja". Jedino oni žele da se deklarišu između Rusije i Evrope, tj. Amerike. I tako zadrže uloge koje su im dodelili.

Zato je dobro da kroz Srbiju prolazi ruski gas, kad već ne može francuski, britanski, američki. Uopšte više nije pitanje zašto bi razni politički, medijski pijuni više voleli nikakav nego ruski. Zato što taj gas neće ići u njihove džepove, a oni upravo odatle crpe energiju za svoje "uzvišene" borbe, koje nazivaju - evropska budućnost. Kakva god da se činila politika vladajuće koalicije, uspela je da pokaže da bez srpske sadašnjosti nema nikakve budućnosti, pa ni evropske. Možda je to jedini način da Srbija konačno postane jača, veća i važnija od političara koji je vode. Zato Srbija možda baš ovog januara ima šansu da povrati debelo poljuljano dostojanstvo i počne da se oseća kao država. U tome bi joj svakako pomoglo potpisivanje energetskog sporazuma sa Rusijom i očekivanog Sporazuma sa EU. Ilić i Đelić. Svako svojim penkalom za Srbiju. Jaku i stabilnu.

Vojislav Koštunica. On je sigurno za jaku i stabilnu Srbiju. Samo što neće da se izjašnjava. Ako mislite da će ovog puta morati - neće. On je premijer. I svako izjašnjavanje bilo bi zaista premijerno. Kad god se čini da nešto mora, on s gnušanjem pokaže da ne mora. Nije mu to niko omogućio, pa ni često za to optuživani DS. Moj utisak je da se on, jednostavno, tako postavio naspram ove naše realnosti. I da mora samo ono u šta on veruje da mora. Kada se obraća novinarima, poslanicima u skupštini, uglavnom to radi sa nelagodom, deluje nespretno. Međutim, bez imalo nelagode, sa popriličnim gnušanjem, na pitanje koga će podržati u drugom krugu, kaže da je DSS adresa za to pitanje. Ja sam zaključila da konačno imamo profesionalca za premijera - čovek je odustao od svoje funkcije u stranci. A jednog dana, kao građanin, sigurno će biti apstinent.

 

 

 

 
 
Copyright by NSPM