Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Politički život - prenosimo Politiku

   

 

Dragana Matović

Čeda je zakon

Čeda Jovanović, onaj kome je na proteklim predsedničkim izborima falilo „samo” nekih 45 odsto glasova da uzme vlast u svoje ruke, ima rešenje za izlaz iz ove krize.

Dakle, Čedomir se prekjuče dosetio i poručio: „Tadić ima pravo da umesto potpredsednika vlade Božidara Đelića potpiše politički sporazum sa Briselom, jer treba prekinuti ovu agoniju”.

I ne samo to.

Zrak genijalnosti kad padne na nekoga onda se to ne završava samo na tome – „da ode Tadić i potpiše”.

Nego još – Tadić treba da pregovara sa LDP-om, a ne da gubi vreme na razgovore sa Tomislavom Nikolićem, kaže lider LDP-a.

I na kraju, Jovanović još dodade: „Potpuno se raspao sistem koji štiti građane, nemamo skupštinu, vladu, a ni predsednika kome je odloženo polaganje zakletve. Zato i insistiramo na vanrednim izborima.”

Amin.

Eto, sada bar znamo kako bi bilo da je za Čedu Jovanovića glasalo još tih 45 odsto birača. A moglo bi se uz malo razmišljanja shvatiti i zašto to nisu uradili.

Verujem da makar svaki drugi od onih 45 odsto, koliko je Jovanoviću falilo do pobede, zna da Tadić ne može da ode u Brisel da potpiše „umesto Đelića”. Ne može zato jer mu Ustav i zakoni ne daju ta ovlašćenja. To ovlašćenje može da mu da samo vlada. Zna to i Oli Ren, tako da bi Jovanović zabadava slao Tadića u Brisel.

Procena da bi „malo” zaobilaženje zakona bilo dobro za državu, taman da je to procenio najpametniji među nama, a ne lider LDP-a, Jovanovića ne razlikuje od onih koji bi, na primer, rado ukinuli njegovu stranku. I oni, kao i Jovanović, misle da bi to bilo dobro za Srbiju. Zbog takvih kao što je Jovanović i onaj „kontra Jovanović” dobro je da postoji zakon koji ne dozvoljava ni da Tadić radi šta hoće, niti da Jovanoviću radi ko šta hoće.

Postoji u političkoj teoriji naziv i za idealno društveno uređenje, državu u kojoj vladaju pametni, ali od vremena od kada je taj naziv smišljen, takva država nije napravljena. Najbolje do sada što je moglo da se napravi jeste ta demokratija.

A u demokratiji Tadić bi, na sreću Jovanovića, morao da razgovara i sa Tomislavom Nikolićem. Jer, ako Tadić bude zanemarivao mišljenje trećine Srbije, koja je na prethodnim parlamentarnim izborima glasala za radikale, šta bi tek trebalo da uradi sa strankom koja za svoju ideju nije uspela da pridobije više od pet odsto glasača.

I na kraju, da li Čedomir Jovanović zaista misli da se on prvi setio da nacrta pešački prelaz tamo gde obično pretrčava ulicu. Nije. Ali drugi, eto, i dalje plaćaju kazne.

[objavljeno: 07/02/2008]

 

 
 
Copyright by NSPM