Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Savremeni svet - prenosimo NIN

 

 

Ljubinka Milinčić

Zašto se sve okreće naglavačke

Evropska unija govori da će Srbija i Kosovo, sada ta dva pojma dele, postati članovi EU, a kretanje ka Evropskoj zajednici će zalečiti sve rane. Ispada da su izabrali čisto lenjinski princip: pre nego što se ujedinimo, treba da se rascepkamo

Sergej Lavrov je govorio na televiziji “Rusija” za emisiju “Vesti nedelje”. Nakon uvodnih reči kojima objašnjava da je Vašington iznenađen malim brojem zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova, novinar Andrej Kondrašov pitao je ruskog ministra:

Šta dalje, Sergeju Viktoroviču? Imaju li protivnici nezavisnosti Kosova u rukama bar neke mehanizme kojima mogu da utiču na situaciju?

- Naravno, to su mehanizmi međunarodnog prava. Mi, kao i mnogo drugih država, nemamo nikakve sumnje u to da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova grubo narušavanje Ustava. To je bilo jasno i na diskusijama koje su održane u Savetu bezbednosti, tokom kojih vatrene pristalice jednostrane nezavisnosti nisu dobile podršku većine. To je bilo jasno i tokom diskusija koje su inicirali Srbi uz našu aktivnu podršku u OEBS-u, u stalnom savetu te organizacije, u Savetu Evrope. Mislim da ne možemo da ignorišemo izjave uticajnih ličnosti, kao što je predsedavajući Parlamentarne ansambleje Saveta Evrope, koji je izjavio da je to nezakonito, i da će imati vrlo teške posledice. Mi aktivno podržavamo zahtev Beograda. Nedopustivo je da se prvi put u posleratnoj istoriji, država, članica UN, podeli uprkos svim principima, moralnim načelima koji su se do sada primenjivali pri regulisanju teritorijalnih konflikata. U vrlo teškim konfliktima koji su trajali godinama u mnogim zemljama, kao, na primer, Etiopiji i Indoneziji, svet je uložio ogromne napore da nađe rešenje prihvatljivo za sve. Pri tom su zemlje koje su imale poseban uticaj na Etiopiju, i na Indoneziju, aktivno tražile parametre regulisanja konflikta koji bi na kraju krajeva omogućili tim državama da pristanu na nezavisnost teritorija koje se nalaze u njihovom sastavu.

A šta se sada zapravo dogodilo?

- Sada smo krenuli sa istim takvim stavom. Hteli smo da postignemo da svi imaju uticaj na učesnike konflikta, u ovom slučaju na Beograd i Prištinu. Mi smo časno prošli svoj deo puta. Aktivno smo radili sa Srbima. I oni su tokom pregovora prošle godine pokazali ogromnu fleksibilnost, koju ranije nisu pokazivali. Ali druga strana ne samo da nije uticala na kosovske Albance da priđu pregovorima fleksibilno, nego im je zapravo govorila: ne treba se ni o čemu dogovarati, bićete nezavisni, ostanite na tim pozicijama. Eto u čemu je, zapravo, suština. Ne znam kakvi su pravi motivi SAD i niza evropskih država koje su od početka govorile o neprihvatljivosti bilo kakvog rešenja koje se ne bi završilo proglašenjem nezavisnosti, ali je činjenica da je to Evropi donelo ogromnu napetost koja se još nije ispoljila do kraja. Wihov stav označava zaoštravanje separatizma na Balkanu, i ne samo tamo. Reakciju u Bosni, Španiji, Belgiji već osećamo. Ne treba zaboraviti ni Palestince kojima je za razliku od kosovskih Albanaca UN pre 60 godina obećao nezavisnost. Sada neki palestinski političari govore da je beskorisno produžavati pregovore s Izraelom i da pregovori nikuda ne vode. Šire se glasovi da će se tragom jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova upravo tako postupiti i s palestinskom državom. Ne sumnjam da će tada Palestina jednostrano biti proglašena nezavisnom i da će se naći mnogi koji će želeti da priznaju tu državu, tim pre što je to proglašeno o okviru stavova UN. Tada će UN doći u situaciju u kojoj ima dve države među kojima nema nikakvog dogovora i saglasnosti kako treba obezbediti bezbednost u krajnje nestabilnom i potencijalno eksplozivnom regionu sveta. O tome smo govorili svih ovih godina. Ipak, sve to neki nisu hteli da čuju.

Ispada da je ceo svetski poredak okrenut naglavačke? UN je bio ignorisan, kada su bombardovali Jugoslaviju. Zatim, kada su bombardovali Irak. Sada se narušavaju rezolucije Saveta bezbednosti. Šta će biti? Na primer, Mekejn – jedan od kandidata za predsednika SAD već govori da UN treba zameniti nekakvom Ligom demokratskih zemalja…

- To nije nova ideja. Medlin Olbrajt je to već predlagala. To bi bilo nešto poput društva demokratije koje se okuplja povremeno u nekim zemljama. To ne smeta radu UN. Glavno je da se sačuvaju osnove rada UN, osnovni principi i Statut. To su pre svega jednakost suverenih država, zaštita suvereniteta i teritorijalne celovitosti svih članica UN, to je posebna odgovornost Saveta bezbednosti za pitanja mira i stabilnosti. Svi ti principi bili su grubo narušeni u slučaju Kosova. Shvatate, ponekad dolazite u situaciju da zemlje koje su ignorisale UN, rezolucije Saveta bezbednosti, koje su samostalno vodile Kosovo u nezavisnost mimo Saveta, dolaze u Savet sa pitanjima koja nisu u njegovoj nadležnosti. Predlažu da se u Savetu razmotre pitanja ljudskih prava, koja su u kompetenciji drugih organa UN. Mislim da tako nećemo ništa uraditi. Brine nas i kako neke zemlje vide ulogu Saveta bezbednosti. Potajno se već ispoljava ideja da neko ne bi imao ništa protiv da vidi na kosovskom primeru šta bi bilo kada bi se centar za donošenje rešenja prebacio na drugo mesto. A to drugo mesto naziva se Severnoatlantska alijansa. To je vrlo opasna igra. To je igra koja neće dovesti samo do rasta separatizma nego će razdrmati temelje arhitekture bezbednosti u svetu koji ionako ne prolazi kroz najsrećnija vremena, zato što su sve strukture – i OEBS, i NATO, i Evropska unija i Dogovor o običnim naoružanim silama – stvorene u neko drugo vreme, u vreme hladnog rata. Treba prevladati razlike u stavu prema osiguravanju bezbednosti u Evropi, zalagati se za osiguravanje bezbednosti za sve i to na osnovu poštovanja principa o nedeljivosti bezbednosti, koji znači da ne možeš sam sebe da zaštitiš ako pri tom predstavljaš pretnju za druge. Taj primer neće biti izolovan slučaj. Usput, sigurno sada mnogi u vezi s Kosovom govore i o Abhaziji i Južnoj Osetiji. I u tom konkretnom slučaju Rusija dosledno i savesno ispunjava obaveze posrednika, da podstakne strane, uključujući i Abhasce i Osetine. Tamo živi ogroman broj naših državljana, i zato je neophodno podsticati ih na dalje pregovore. I takav stav daje rezultate. U slučaju južnoosetinskog i abhaskog konflikta upravo se Činvali i Suhumi posredno trude da obnove proces pregovora. Južna Osetija je predložila plan za regulisanje situacije koji gruzijska strana za sada odbija. U Suhumiju postoji program, i mi smo za to da se proces pregovora obnovi.

Južna Osetija i Abhazija su se pripremile za obraćanje UN i Rusiji s molbom da priznaju njihovu nezavisnost, ističući pri tom, da imaju mnogo više osnova od Kosova?

- Južna Osetija i Abhazija više od petnaest godina postoje samostalno, pri tom se ni jedna ni druga republika ne odriču pregovora; štaviše, neprestano pokreću inicijative. Predsednik Južne Osetije Eduard Kokojti predložio je troetapni plan za regulisanje konflikta i koji mi podržavamo. Abhazija je predložila plan pod nazivom “Ključ za budućnost”. Neophodno je postaviti i pitanje potpisivanja dokumenata o neprimenjivanju sile za regulisanje tih problema. Već više od dve godine predlaže se potpisivanje takvih dokumenata, ali gruzijsko rukovodstvo neprestano to izbegava. Svi koji se smatramo prijateljima Gruzije, uključujući i naše zapadne partnere, treba da pokažemo čvrstinu u ovom pitanju i da nastojimo na tome da ti dokumenti budu potpisani u najskorije vreme.

Kakav će stav zauzeti Tbilisi u odnosu na proglašenje nezavisnosti Kosova?

- Gruzijsko rukovodstvo za sada ne želi da se izjašnjava. S jedne strane, oni u tome vide presedan koji ne odgovara njihovim interesima. S druge strane, ne žele javno da nastupe protivurečno svojim zapadnim partnerima. Ali u ovom slučaju neće moći da sede na dve stolice: ili svi nastupamo protiv separatizma, ili otvaramo Pandorinu kutiju. Uzgred, govoreći o separatizmu, vraćajući se neposredno Kosovu, jako je teško shvatiti logiku onih koji su aktivno podržali jednostrano proglašenje nezavisnosti dajući kao argument da “Albanci više ne mogu da žive zajedno sa Srbima”. Dobro, hajde da uzmemo tu logiku za osnovu i pogledamo na Kosovo. Na Kosovu žive i Srbi koji po istoj logici mogu da kažu da ni oni ne mogu da žive s Albancima, pa treba govoriti o izdvajanju srpskih enklava. A sada misija EU koja se paradoksalno naziva “misijom vlasti prava” a upućena je na Kosovo uz kršenje međunarodnog prava, prilično agresivno izjavljuje da će obezbeđivati celovitost Kosova. Interesantna neka logika. Podriva se teritorijalna celovitost jedne države da bi se obezbedila celovitost nezakonite tvorevine. Ozbiljno se raspravlja da se primeni sila da bi se zadržali Srbi koji ne žele da ostanu pod vlašću Prištine u sastavu jednostrano proglašene države. Kontingent NATO-a pokušava da koristi silu da zatvori administrativnu granicu između severnog Kosova gde su većina Srbi i Srbije. To će dovesti samo do još jednog zamrznutog konflikta i daleko udaljiti perspektivu stabilizacije Evrope, a pre svega stabilizacije Balkana. Pri tom, EU govori da će na kraju Srbija i Kosovo, sada ta dva pojma dele, postati članovi EU, i kretanje ka Evropskoj zajednici će zalečiti sve rane, zategnuti ožiljke, i da će sve biti uredu. Ispada da su oni izabrali čisto lenjinski princip: pre nego što se ujedinimo, treba da se rascepkamo. Pa zašto sve prevrćemo naglavačke?

Sergeju Viktoroviču, koliko je realan scenario oružanog konflikta na teritoriji Kosova, u srpskim enklavama? Kakav stav bi morala da zauzme Rusija?

- Mi činimo sve da ne dođe do takvog scenarija. Uvažavamo i visoko ocenjujemo stav srpskog rukovodstva. I predsednik i premijer su čvrsto protiv oružanog scenarija i čine sve da smire emocije u Beogradu i drugim delovima Srbije. Naravno, neprihvatljivo je da mladi buntovnici upadaju na teritoriju inostranih diplomatskih predstavništava. Savet bezbednosti UN već je osudio takve događaje. Ali, interesantno je da, kada se u Savetu bezbednosti razmatrala ta situacija, naše američke kolege su nastojale na tome da se taj akt osudi kao grubo kršenje međunarodnog prava. To nas vraća na dvojne standarde: međunarodni zakoni ili postoje ili ne postoje. Wih ne možemo po izboru da primenjujemo u cilju političke celishodnosti. Zato ćemo, istupajući protiv bilo koje vrste nasilja, ipak tražiti od naših partnera na Zapadu da budu dosledni, i ako već žele da se oslanjaju na međunarodno pravo, onda treba činiti sve da se ono učvrsti da bi stubovi na kojima počiva bili jaki. A ako jedan od stubova uklone, a oslone se na ostale, mogla bi da im se sruši cela konstrukcija.


 

 

 
 
Copyright by NSPM