Dragana Kanjevac

Ponovo u vašem gradu…

Nije Corona, nije Moira Orfei, već su to predsednički izbori u Srbiji! Izborni štabovi krenuli su ubojito: rudarski šlemovi, bake i deca, ti omiljeni sentimentalni rekviziti kandidata odmah su izbačeni na talon. Neizostavno potom sledi davanje krvi - nema te kampanje koja će da prodje bez snimka ležećeg kandidata koji lamentira o humanosti dok tiho proliva krv za otadžbinu. Šta su, dakle, mađioničari i krotitelji lavova prema ovim artistima? Daleka prošlost.

U odnosu na početke višestranačja u Srbiji, aktuelna predsednička kampanja deluje relativno pristojno, predvidljivo, profilisano i profesionalno realizovano. Tri medijski najzanimljivija kandidata su Boris, Toma i Čeda, uz unikatnog Velju, koji je hodajući medijski skandal. Nazovimo ih ovako familijarno, bez prezimena: za mnoge od nas, bliskiji su nam od nekih rođaka. Srećemo ih svaki dan; prošli smo zajedno već toliko izbora, spotova, slogana i bilborda! I prošla godina nam je počela sa izborima, opet to behu isti ljudi. Što reče predsednik Tadić, sve su to naši ljudi, naši prijatelji.

Izborna kampanja je višeboj koji se sastoji iz 1) trčanja po Srbiji sa preprekama u vidu devojčica u nošnjama sa pogačama i solju na tacnama 2) velikih priredbi – konvencija, gde se od kandidata očekuje da neverovatno glasno viču i narodski govore 3) TV spotova, gde kandidati treba da pokažu i pristojno glumačko umeće.

Demokrate se ističu u spotovima – Mali Boris sa mamom i tatom, sa drugarima, postrojava vojsku, ljubi zastavu. Ubedljivo - i ljudski i državotvorno. Kad vidite ovaj spot ne možete a da ne glasate za tog čoveka. Premda, nije loš ni spot sa Čedom kao šamanskim vračem okruženim sledbenicima koji su doživeli prosvetljenje predavši se učenju vodje. U sredini Čeda - u duetu sa glasovima zamišljenih glasača kazuje svoje stavove i principe. Odličan tekst, koji se uspešno identifikuje sa stavovima kosmopolitsko-ateističkog dela obrazovane urbane populacije. Problem nastaje kad ove vrlo dobre tekstove treba identifikovati sa Jovanovićem. Na primer, rečenica: ‘poštenje je kad brineš o svim ljudima a ne o svim tajkunima' je briljantna ali nije jasno kako bi se ikako ticala Jovanovića Čede. Dakle, dajte tog Sirana de Beržeraka za kandidata, zvao se on Nadežda ili ne!

Radikali već godinama imaju odlične kampanje, iako redovno pred izbore poslovični Vučić udara u kvazikuknjavu kako oni nemaju te silne pare za izbore kao ostali i da su sve to oni sami, svojim rečima sastavili. Godinama opužujući Tadića da je maneken, glumac u politici, ove godine radikali su rešili da svog rođenog Tomu uguraju u neonski raj od studija, da glumi čoveka koji na Partenonu vlasti naglas razmišlja donoseći presudne odluke. Ova neonsko-nebeska estetika, već vidjena u jednom od predizbornih spotova domaćih demokrata na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima, popularna je i u regionu. Original je verovatno američki.

Što se predizbornih TV spotova tiče, došlo je, dakle, do zamene identiteta: Toma liči na Borisa, Boris na Koštunicu, a Čeda na Nadeždu!

Predizborne konvencije su žanr koji su naši kandidati i njihovi štabovi već dobro uvežbali u prilično standardnoj režiji. Demokrate cene holuvudsku scenografiju koja podrazumeva spot - reflektore, muziku iz istorijskog spektakla, zastavice i slično. Za samog Tadića odabran je trenerski pristup, počev od ulaska u hale bacanjem koske kolegama iz špalira, pa do retorike koja insistira na pobedi i pobedničkom mentalitetu, povišenom tonu, a sve začinjeno umereno-narodskim upadicama kao što su ‘ima bre da ih pobedimo' ili ‘nek se nose od nas te devedesete'. Inače kod Tadića su više nego kod ostalih kandidata uočljive brižljivo osmišljene formulacije stavova povodom delikatnih pitanja, kao što je iskaz ‘nikada nećemo odustati od Kosova' ili 'Evropa znači bolji život'. Praćenje toka konvencije jezikom gluvonemih detalj je oko kojeg ne treba biti maliciozan, ali ni baš sentimentalan po pitanju motiva za više nego naglo poraslu brigu svih kandidata za ugrožene sugrađane.

Radikalske konvencije imaju listu govornika koja neodoljivo podseća na socrealizam: tu su kostimirani seljak, radnik, student, rudar, Bidža, penzioneri i roštiljdžije. Retorika je izrazito negativna u odnosu na Tadića, a iskazi poput ‘Solana nas je pozvao na crtu preko svog kaplara u Beogradu, tek su podsećanje na Šešeljevu malignu retoriku devedesetih. Radikalni potez iznenađenja je učešće Marije Šerifović na priredbi – ‘Molitva' je ovoga puta bila posvećena preseljenju njenog sugradjanina na Andrićev Venac u Beogradu.

Velja Ilić je kasno ušao u kampanju ali on ima najjači muzički adut – ima, bre, Ceca da peva u Čačku za Srpsku Novu! Ako peva Ceca, znači, pevaće i Velja! Po estradnom životnom stilu i ljubavi prema infrastrukturi Velji jedino može da parira SPS Mrkonjić, jedan od favorita na derbiju začelja. U tu ekipu zvanih ‘uzeću 9 miliona' spadaju: notorni Rističević (znatno bolje obučen nego na početku svoje karijere predsedničkog kandidata sa sela), izvesni Ištvan Pastor, enigmatični Jugoslav Dobričanin, kao i sama Milanka Karić, koja sa samopouzdanjem vlasnice kozmetičkog salona iz rukava izvlači rešenja za svakojaka državna pitanja kao što su penzioni fondovi ili položaj žena.

Najoriginalniji slogan je radikalski ‘Svim srcem'. Simbolički je jak, zgodan za upotrebu i u nekom smislu tačan. Slogan demokrata ‘Za jaku i stabilnu Srbiju' nije naročito originalan ali je državnički i jak je u poruci. Jovanovićev ‘Život je zakon' uspešno persiflira mladalački žargon ali je dvosmislen što se tiče odnosa prema poštovanju samog zakona. Ilićev ‘Iz naroda za narod' (od naroda?) šampion je populizma medju svim sloganima, u društvu jakog drugog mesta za Mrkonjićev ‘Dela govore', dok bi radikalski izliv emocija ‘Svim srcem' bio na vrlo dobrom trećem mestu mini top-liste populističkih slogana.

Ono što spaja sve ovogodišnje kandidate jeste javno iskazani prezir prema korupciji i lopovluku. Njihove poruke su u središnjici kampanje do te mere krcate humanošću, moralom i razumevanjem za muke običnog čoveka, da čovek poželi da se ovi izbori nikada ne završe. Jer, kada cirkus bude napustio grad, neće biti nimalo glamurozno i obećavajuće.