Zoran Grbić

Balkanska prašina pod tepihom istorije

Jedan od odgovora na pitanje kako posle svega narodi na Balkanu mogu da žive zajedno, dat je na televiziji, u okviru jedne od onih emisija koje govore o pomirenju nekada bratskih naroda. U njoj su mladi govorili o tome kako bi svi trebalo da se lepo družimo, međusobno poštujemo i sarađujemo. Jedan od tih mladih ljudi, iz Zagreba, na pitanje da li može da zamisli Hrvata i Srbina u kući Velikog brata, odgovorio je da naravno, može. ''Ukoliko je'', rekao je on, ''jedini cilj Hrvata da dobije milijun kuna, i ukoliko je to jedini cilj Srbina, ne vidim zašto ne bi moglo''.

U bajkovitoj, simulakrumskoj, post-tehnološkoj, orvelovskoj (a sve su zapravo iste) eri nije bitno ono što se dešavalo ranije, samo je bitno da se svi lepo družimo, smeškamo jedni drugima i zajedno jurimo za parama.

Krajem prošle godine, jedna producentska kuća najavila je novi televizijski projekat, ''reality show'' pod nazivom ''Kooperativa'' koji je trebalo da bude nešto izmedju ''Velikog brata'' i ''Šegrta'' u kojem bi učesnici bili mladi ljudi iz Srbije i sa Kosmeta. Ne zna se da li će, i kada, taj ''Balkanski šegrt'' biti snimljen, ali bilo je zamišljeno da se u njemu multietnički timovi bore u ispunjavanju zadataka kao što su ''Đuskaj sa svojim susedima'', ''Mladi japiji u akciji'', ''Pravi život na farmi'', da učestvuju u dizajniranju kampanje za reklamiranje, spremaju tradicionalna albanska i srpska jela, i suočavaju sa ''teškom ali razdraganom neumitnošću'' života na farmi, traganju  za blagom... Sve to pod patronatom Stejt Departmenta, koji je bio glavni finansijer projekta.

Bila je jedna od epizoda South Parka, crtanog filma za odrasle, u kojoj se otkrilo da je Zemlja zapravo jedan veliki ''rialiti šou'' i da su nas vanzemaljci skupili zajedno samo da bi uživali u tome kako se međusobno uništavamo. Opasnost za čitav projekat, koji je pretio da ugrozi dalji nastavak emitovanja te emisije, pojavila se kad su Zemljani shvatili da su učesnici ''Velikog brata'' i zbog toga prestali da ratuju, pa su vanzemaljski producenti odlučili da prekinu emitovanje, jer emisija bez ratova i nasilja nije zanimljiva vanzemaljskim gledaocima.

Televizijska producentska kuća Stejt Departmenta je verovala da je pronašla rešenje i za tu boljku. Ako je dosad prosečnom zapadnom gledaocu bilo zanimljivo da posmatra kako se balkanci tuku, sada će mu biti zanimljivo i da gleda kako balkanci sarađuju. I to na engleskom, koji je trebalo da bude zvaničan jezik emisije, da se gledaoci ne muče sa čitanjem titla. Tako se pokazalo da, pod veštom rukom moćne producentske kuće, Srbi i Albanci ipak mogu da žive zajedno. Ali samo na televiziji. I samo ako zajedno jure za parama.

Istorija na Balkanu se ponavlja, odnosno, ponovo postaje nebitna. Kao što je bila nebitna nakon 1918. (nakon koje se desila 1941.), i kao što je bila nebitna 1945., nakon koje je sledila 1991. Zbog toga se od nas očekuje da opet sve sklonimo pod tepih, onaj persijski, lep, i široko nasmešimo dok nas Veliki brat slika za globalnu televiziju.

Ali, u tom vrlom novom svetu istorija ipak nije nebitna nauka. Samo je orvelovski izmenljiva i selektivna. Nakon ratova na prostoru bivše SFRJ, čudili smo se i nemoćno smejali udžbenicima istorije u slovenačkim i hrvatskim školama. Ali, zbog tih udžbenika bi već danas bilo teško naći mladog Slovenca i Hrvata koji nije potpuno siguran u to da je rat počeo srpskom agresijom na mlade demokratije i da su Srbi jedini krivci za sve što se dešavalo. Hrvati imaju i naprednije istorijsko znanje u odnosu na Slovence, pa tako oni znaju da su oni zapravo bili anti-fašistički narod, sa širokim frontom otpora, kao što znaju da su je Jasenovac bio samo radni logor u kojem su ljudi, Hrvati, Jevreji i Srbi, umirali od starosti i bolesti i u kojem je bilo tek nešto malo izdvojenih zločina.

Nešto slično, ako ne i gore, dešava se već godinama na Kosovu i Albaniji, i još uvek traje. Dok čekamo na najnoviji televizijski hit producentske kuće ''Stejt department'', jedini i sasvim dobar način da se vidi šta kažu mladi Šiptari je internet, kao jedino mesto na kojem je moguće saznati stavove prosečnog Albanca. Ne znam iz kakvih udžbenika istorije su oni učili, ali mladi Albanci ''znaju'' da su oni potomci Ilira, starog balkanskog naroda, a da su Srbi zapravo došljaci, osvajači i okupatori koji su vekovnim genocidom ugnjetavali sve oko sebe, pa i Albance. Njima je sasvim jasno da je Aleksandar Makedonski zapravo Albanac i to je činjenica koja se ne dovodi u pitanje. Oni tvrde da su se Albanci više od Srba borili protiv Turaka, a na Kosovskom boju su Srbi samo ratovali uz Albance, koji su zapravo vodili glavnu bitku. U Albaniji danas, po njima, postoje Albanci pravoslavne i katoličke veroispovesti, ali nema Srba. Dve i po hiljade Srpskih pravoslavnih manastira na Kosmetu su za njih manastiri ilirsko-vizantijskog porekla, što je i stav njihovih turističkih agencija. Novak Đoković, dete raseljenih sa Kosova, je za njih Albanac, Šiptar, zbog ''nesrpskog'' imena roditelja, a činjenica da su sa Kosmeta otišli nakon nereda osamdesetih godina, za njih ne govori ništa. Iskrivljavanje istine se tu ne zaustavlja. Poslednji hit Šiptara na internetu je da je pesma Marije Šerifović, pobednice Evrovizije, zapravo čist plagijat pesme albanke Soni Malaj. Uzgred, nijedan stranac koji je čuo te dve pesme se u tome nije složio, jer nemaju nikakve veze jedna sa drugom, ali to Šiptarima ne smeta da i dalje budu ubeđeni da su Srbi lopovi u svemu, pa i u muzici.

Pokušaji naivnih internet optimista da objasne tim ljudima da stvari nisu baš takve, u startu su osuđene na propast. Kao i Hrvati i Muslimani iz Bosne, mladi Šiptari na sva razumna objašnjenja i istorijska podsećanja odgovaraju kratko – ''srpske laži'' i ''srpska propaganda''. Protiv toga niko ne može da se bori. To je najefikasniji način za očuvanje sopstvenog neznanje i isto tako najefikasniji način za stvaranje državne ''istorije'' zasnovane na lažima.

Nakon pokazivanja svog ''znanja'' iz istorije, Šiptari samo napominju da to nije važno, ali da je samo bitno da se ne ponovi ''genocid'' Srba nad Albancima. Pošto je sad Kosovo ''nezavisno'', oni smatraju da sad treba da budemo dobre komšije i da zajedno idemo u Evropu i građenje bolje budućnosti. Dakle, od nas se ponovo očekuje da progutamo laž, zaboravimo istinu a sve zarad evropske budućnosti. Nije to prvi put da se od nas to traži. Zaboravili smo 1918. kako su nas braća napadala, a mi njih posle oslobađali, sve zarad obećanog ''jugoslovenstva''. Zaboravili smo 1945. Jasenovac i jame i kako su nas braća tukla, čak smo im iscrtali nove mape i dali nove teritorije, izmislili nove nacije, sve zarad zajedništva i bratstva i jedinstva. Sada se od nas opet traži da stavimo prašinu pod tepih, sve zarad svetle i bogate budućnosti u Evropi. Da opet zaboravimo i da se opet pravimo da ne znamo da se istorija ponavlja, i da će od te prašine pod lepim persijskim tepihom jednom postati đubre u koje ćemo jednom opet svi upasti.

Nadam se da ljudi koji vode ovu državu imaju neko rešenje za ovo. Kada granični kamen Srbije bude ponovo stajao na Šar planini, gde mu je i mesto, na srpskom jugu biće puno ljudi koji su ubeđeni da su oni starosedeoci, a Srbi okupatori. Da bismo mirno živeli sa njima, neko će morati da im objasni da ih je televizijski producent iz Vašingtona svo vreme lagao. Neko će morati da im ukaže na činjenicu da nisu starosedeoci, ukoliko im je to uopšte bitno. Da jesu, s obzirom na stopu njihovog prirodnog priraštaja, danas bi ih bilo barem nekoliko desetina miliona. Da su oni stvarno na Balkanu oduvek, bili bi veći pravoslavci i od Grka, i od Srba i od Bugara i Rumuna, i ne bi mogli da se izdvoje u drugoj veri. Neko će morati da im objasni i da Aleksandar Makedonski ipak nije Albanac, kao ni Novak Đoković, i da brojni srpski pravoslavni hramovi nisu albansko-vizantijski, nego Srpski. Dok to ne shvate, ne vidim kako ćemo mirno živeti sa njima. Uvek će misliti da se prema njima nepravedno postupa i uvek će na razne načine ponovo tražiti da ih veliki producent slika za globalnu televiziju. A nakon februarskog neuspeha u realizaciji novog televizijskog projekta, pokazalo se da producentska kuća iz Stejt departmenta ne može da snimi miran ''reality show''.