Đorđe Vukadinović, politički analitičar i glavni urednik časopisa Nova srpska politička misao

Duga, teška i mučna kampanja

1. Kakav očekujete ishod izbora 11. maja?

Pred nama će biti duga, teška i mučna kampanja, od koje će, naravno, u izvesnoj meri i zavisiti konačni ishod. Tu će ključna stvar biti ko će nametnuti svoju temu kao centralno pitanje izbora. To jest, da li će u središtu pažnje biti Kosovo, čuvanje suvereniteta i nacionalnog dostojanstva, ili pak priča o boljem životu, Evropi i „samoizolaciji“. Osim toga, dosta će uticati i konačni izgled izbornih listi, kao i recimo, konačna odluka o tome sa kim će sve na kraju ići DS, šta će biti sa SPS-om i slične nedoumice. Takođe, na sam ishod izbora svakako će, kao i u nizu prethodnih slučajeva, velikog uticaja imati i spoljnopolitički faktor, tj. stavovi, poruke i konkretni postupci kako zapadnih zemalja, tako i Rusije, kao i sveukupni razvoj situacije i na Kosovu i Metohiji. U tom smislu, srpsko biračko telo će se realno naći u jednog gotovo šizoidnoj situaciji. Naime, činjenica je da je ogromna većina građana – kao, uostalom i sve relevantne političke stranke - opredeljena i za ulazak u EU, ali isto tako i ogorčena zbog proglašenja i priznavanja nezavisnosti Kosova. Zato će, po mom mišljenju, glavnina kampanje proteći u uzajamnim optužbama između, pre svega, dojučerašnjih koalicionih partnera, pri čemu će DSS optuživati DS i G17 da su neiskreni u borbi za Kosovo, a oni, opet, DSS (kao i radikale) da su neskreni u svom evropskom opredeljenju.

2. Ako su tačna predviđanja da neće biti značajnijih promena u budućem sazivu poslanika, da li, posle ovakvog razlaza, moguća neka nova koalicija DSS–DS–G17?

Predviđanja da neće biti velikih izmena u narednom sazivu poslanika verovatno su tačna. Ali ovde će sada i nijanse imati veliki značaj i mogu sudbinski opredeliti dalji tok događaja. Činjenica je, međutim, da je, makar u ovom trenutku, vrlo teško čak i zamisliti doskorašnje koalicione partnere da ponovo sede zajedno. I to nema čak toliko veze ni sa ovom aktuelnom svađom među njima koja je pratila raspad vlade, već ponajviše sa ogromnim unutrašnjepolitičkim zemljotresom koji je nastao kao direktna posledica proglašenje kosovske nezavisnosti i očigledno različitih stavova po pitanju mera i reakcija na taj događaj. Eventualna nova koalicija DSS-DS stoga bi, ako nekim čudom do nje dođe, neminovno značila da bi jedna od tih stranka odustala od svog glavnog cilja na kojem trenutno gradi politički identitet i prepoznatljivost. To je dodatni razlog zbog kojeg je sada teško zamisliti zajedno DS i DSS u nekoj novoj vladi. Osnovni razlog, razume se, neposredno se tiče pitanja prioriteta, Kosovo ili EU, u čemu se ove stranke, očigledno, bitno razilaze. Ono što je možda najvažnije, međutim, jeste da će, posledično, upravo posle ovog neuspešnog braka DS i DSS biti znatno teže reaktualizovati i iznova afirmisati priču o tzv. „demokratskom“ i „nedemokratskom“ bloku.

3. Kakve su vaše procene, da li će LDP, G17 i SPS uspeti da preskoče izborni cenzus i koliko će, ako uđu u parlament, uticati na kreiranje buduće vlasti?

Od te tri stranke, najveća borba i neizvesnost u pogledu stizanja do cenzusa nalazi se na strani SPS-a. A opet, upravo SPS - čija politička pozicija sada zapravo nije sasvim jasna – možda će biti u prilici da na bitan način utiče na formiranje sledeće vlasti, bilo sa radikalima ili demokratama. Ali ovaj njihov, zapravo odveć širok „koalicioni potencijal“, s druge strane, mogao bi ih koštati upravo nemogućnosti skoka iznad zlatne linije cenzusa. Ni za G17, međutim, nije sasvim izvesno da bi lako prešli izborni cenzus kada bi na izbore išli samostalno (štaviše, vrlo moguće da ne bi), što je i osnovni razlog zbog čega će ova stranka po svemu sudeći na predstojećim izborima nastupati zajedno tj. u koaliciji sa DS-om. Kada je reč o LDP-u, mora se primetiti da ova stranka – za razliku od DS-a – već neko vreme vodi sasvim prozapadnu politiku sa jasnim političkim programom, te da upravo iz tog razloga najverovatnije ima donekle ograničen, ali i osiguran procenat za ulazak u parlament.

4. Pojedini analitičari ukazuju na opasnost od mogućeg formiranja nove skupštinske većine DSS – SRS. Koliko su realne pretnje izolacijom i povratkom u devedesete, ukoliko te stranke formiraju vladu?

Svakako da će osnovni predizborni džoker pre svega DS-a, G17 i LDP-a biti novo stvaranje manihejske referendumske atmosfere i podizanje političkih tenzija pretnjom „povratka u devedesete“. To će biti i osnov njihov već započete kampanje da se Srbija nalazi na putu da bira između „Evrope“ ili „izolacije“. Takve pretnje, međutim, sem što proizvode strah kod građana, nemaju mnogo utemeljenja u realosti. Razlog je taj što ni DSS ni SRS danas nisu prave anti-evropske i izolacionističke stranke, ali jesu stranke koje ukazuju da Srbija ozbiljne partnere svakako mora da traži i na Istoku i na Zapadu, kao i u nizu zemalja koje poštuju njenu državnu celovitost. Na stranu što je i sam pojam „samoizolacija“ zapravo besmislen i opasan politički konstrukt, sračunat na to da se Srbija do kraja mentalno okupira i pomiri sa bezočnim i bespravnim otimanjem dela svoje teritorije.

5. U čemu vidite prednost takve koalicije (DSS-SRS), ukoliko ih uopšte ima?

Osnovna prednost je da bi se konačno na istoj strani našle stranke sa sličnim političkim programom i vizijom Srbije i što bi ta kolicija, zapravo, bila mnogo prirodnija od ove koju smo imali. S druge strane, ta vlada bi imala ogorčenu i žestoku opoziciju u zemlji i na zapadu i veliko je pitanje da li bi uspela da se održi i koliko bi bila u stanju da kontoliše prilike u državi.

6. Koja stranka bi mogla da najviše dobije, a koja najviše da izgubi?

Potencijalni najveći dobitnik ovih izbora je SRS. Za razliku od DS-a, kojima izbori u ovom času, zapravo, ne odgovaraju i koji će gotovo sigurno povećati broj svojih mandata, ali i vrlo teško obezbediti dovoljnu većinu za sastav vlade. Gubitnik može da bude i DSS, naročito ako ne uspe da obezbedi kontrolni paket u vidu broja mandata koji bi sprecio bilo DS, bilo radikale, da formiraju vladu bez njih. Takodje, kao što rekoh, ni socijalistima neće biti lako da preskoče cenzus.

7. Kakvu kampanju ćemo gledati? Hoće li biti prljavija od nedavne predsedničke?

Zbog veličine uloga, kao i povećane nervoze aktera, za očekivati je da će ovo biti ne samo prljava, već možda i najprljavija kampanja u proteklih nekoliko godina, čak prljavija od kampanje koju smo imali pred drugi krug predsedničkih izbora. Samo se nadam da će sve ostai kako-tako u nekim normalnim okvirima i da se ipak neće izroditi baš u potpuni haos.

8. Šta će ovi izbori da donesu građanima Srbije? Stabilizaciju političke scene i ulazak u mirniji period ili nove turbulencije?

Ne bih se kladio da nas čeka stabilizacija političke i društvene scene. Naprotiv. Mislim da su sukobi daleko verovatniji. Neke kolege sada kažu da je vlada DSS-DS-G17 bila dobra ideja upravo zato što je predstavljala most između dve Srbije. No, iako ovaj argument ima svoju težinu, ne treba smetnuti s uma da je koalicija u tom sastavu pala na ispitu. Ta vlada je bila rezultat veštačkog i sada se pokazalo, nažalost, neodrživog kompromisa. Ona nije donela trajniju političku stabilnost, već samo kratkotrajno primirje i u svakom pogledu predstavljala je samo gubljenje vremena. Plašim se da je šansa za neko veliko i pravo nacionalno pomirenje proigrana još tamo početkom ove decenije, u prvih godinu-dve dana vladavine DOS-a. A poslednji put sa formiranjem prve Koštuničine vlade. Sada od toga nema ništa. Ko god da pobedi, čekaju nas polarizacije, nezadovoljstvo, nemiri i turbulencije i na spoljnom i na unutrašnjem planu.