BBC: EU neće odustati od uslova hapšenja Mladića i Karadžića

U Srbiji se nastavljaju pregovori o formiranju nove vlade. Ni proevropska opcija predsednika Borisa Tadića ni "narodnjački" blok Vojislava Koštunice i Tomislava Nikolića još uvek nemaju većinu potrebnu za formiranje vlade.

BBC je pokušao da istraži kako će na konačni rezultat međupartijskih pregovora u Srbiji reagovati Evropska unija, i šta će biti njena dalja strategija na Zapadnom Balkanu.

EU je izvukla pouke

Američki stručnjak za Balkan iz vašingtonskog instituta Vudrou Vilson, Martin Slecinger, smatra da je Evropska unija poučena ranijim lošim iskustvima i sopstvenim greškama ovoga puta veoma ozbiljna u želji da što brže u svoje redove integriše Srbiju:

"Imam osećaj da je Evropska unija veoma ozbiljna, i da želi Srbiju u svom članstvu - kako iz dobrih, tako i iz loših razloga. Unija želi Srbiju u članstvu kako Srbija više ne bi pravila probleme, ali je Srbija neophodna Briselu i radi stabilizacije Balkana. Ona je ključ za rešenje drugih problema u regionu - kao što su Bosna, Kosovo i Makedonija ", smatra sagovornik BBC-ja.

U toj želji ni Briselu ni Vašingtonu neće smetati eventualno učešće SPS-a u eventualnoj proevropskoj vladi Borisa Tadića - ali samo pod određenim uslovima, kaže za BBC stručnjak za Balkan i predavač na LSE (London School of Economics), Spiros Ekonomides:

"Problem je u tome što to jeste stranka bivšeg predsednika Slobodana Miloševića. Međutim, ona je istovremeno i stranka koja traga za novim identitetom, i koja bi ulaskom u koaliciju sa Demokratskom strankom imala priliku da napravi novi početak. Ne verujem da će propustiti tu priliku. Važno je, međutim šta će tražiti zauzvrat, za taj ulazak u koaliciju sa demokratama - da li će tražiti neka važna ministarstva ili vođenje nacionalističke politike ili će, nasuprot tome, svesti svoje zahteve na neke mere u kontekstu socijalne zaštite građana Srbije? Ovo drugo bi bilo sasvim prihvatljivo i Briselu, koji će pristati na socijaliste ako oni ne budu ometali politiku Borisa Tadića prema Evropskoj uniji i Kosovu ", kaže Ekonomides.

Neprikrivena podrška proevropskim snagama

Obojica sagovornika BBC-ja kažu da su iznenađeni razmerom prednosti Demokratske stranke nad radikalima, i uglavnom je objašnjavaju konkretnim koracima i, po njihovim rečima, gotovo neprikrivenom podrškom Evropske unije proevropskoj koaliciji u Srbiji.

Nameće se zato i pitanje - šta će Brisel zatražiti zauzvrat od Borisa Tadića ako na kraju, kako Evropljani očekuju i nadaju se, njegova stranka bude predvodila novu vladu? Martin Sletzinger o tome kaže:

"Ono što EU želi od Tadića je obećanje da će nastaviti konstruktivni pristup i pregovore o svemu onome što je povezano sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, kao i sa Unijom u celini. Mislim da će biti nekih reči o hvatanju Ratka Mladića i Radovana Karadžića, ali da to neće biti neka prevelika prepreka boljim odnosima. Istovremeno, Zapad zna da će Tadić morati da nastaviti da govori protiv nezavisnog Kosova, ali će to tolerisati - jer zna da se Tadić tako štiti na domaćem planu. Prema tome, ne mislim da će Tadić morati da radi išta mnogo drugačije nego do sada ", kaže naš sagovornik.

"Unija je dosta rizikovala"

Spiros Ekonomides, međutim, misli da Evropska unija zbog unutrašnjih razmirica ne može i neće da bude toliko velikodušna prema Srbiji pod vođstvom Borisa Tadića:

"Evropska unija je dosta rizikovala. Odlučila se za opasnu politiku kada je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom pre izbora, i naznačila da će učiniti još više od toga ako Srbija - gledano sa evropskog stanovišta - ispravno postupi na izborima. Međutim, ona se nije pomerila od stava da Ratko Mladić i Radovan Karadžić moraju da završe u Hagu i da je Kosovo, barem što se tiče 19 zemalja-članica Unije, nezavisna država i da kao takvo mora da bude i priznato. To su stavovi od kojih neke članice Unije neće odstupiti , kao što je recimo slučaj sa Holandijom, koja insistira na izručenju Ratka Mladića. Prema tome, pred Srbijom je težak put - ali sada barem postoji optimizam da bi neka od ovih pitanja konačno mogla da budu rešena", kaže Ekonomides u razgovoru za BBC.

On dodaje i da su Evropljani svesni da eventualna nova proevropska vlada u Beogradu neće imati mnogo prostora da promeni sadašnju politiku prema Kosovu:

"Smatram da ovde mora da se misli na duži rok. Cilj je da se aktivira nekoliko programa ekonomske i finansijske podrške, kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji će početi da pokazuju srpskom narodu da njegova budućnost zaista leži u Evropskoj uniji. To znači da je pred Borisom Tadićem zadatak da ubedi Srbe da je moguće imati bliske odnose sa Unijom čije članice priznaju nezavisno Kosovo, odnosno, da je moguće kontrolisati situaciju na kraći rok, na način na koji će problem Kosova postati besmislen na duži rok - kada Srbija i Kosovo postanu članice Evropske unije ", smatra Spiros Ekonomides, stručnjak za Balkan i predavač na uglednom univerzitetu LSE (London School of Economics).