Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Politički život

 

 

Darko Velimirović

KRUŠKE I JABUKE – OPET?

U Srbiji je stanje redovno, dakle i dalje „nenormalno“. U zemlji, u kojoj su južne granice i dalje manje poznate nego naseljenost drugih planeta živim organizmima, bira se predsednik. Samom činjenicom da se oko navedenih granica upravo raspravlja, postaje jasno šta će biti i tema izbora. Naši eminentni kandidati utrkivaće se ko od njih neće dati, ili će pak, povratiti „svetu srpsku zemlju“, gusto naseljenu albanskim stanovništvom. U slučaju da DSS ne istakne svog kandidata, najverovatnije ćemo prisustvovati obračunu dva kandidata jedne „radikalske politike“. Naime, ostaje nejasno u čemu se to Toma Nikolić razlikuje od Borisa Tadića kada je u pitanju rešenja pitanja Kosova, i kakve će suštinske polemike biti na tu zadatu temu. U slučaju da DSS pak isturi svog kandidata, imaćemo dva sledbenika radikalske teorije o Kosovu i jednog praktičnog gubitnika koga verovatno očekuje „ambasadorsko mesto“, poput onog Maršićaninovog. Koliko je Kosovo i njegov status relevantno pitanje za prosečnog srpskog glasača postaće jasnije kandiduje li se za mesto predsednika Čedomir Jovanović. Čeda neće pobediti na narednim izborima al' će učvrstiti stranku, a trku između Tadića i Nikolića će učiniti „tešnjom“ slabljenjem onog prvog za izvestan procenat. Sličan scenario bi se mogao očekivati ukoliko Velimir Ilić ušeta u trku za predsedničku fotelju ali i crni audi, s tim što Ilić kao „narodnjak“, može pre svega naneti štete Nikoliću.

Naravno da tema ovih izbora neće biti na primer procena izneta od Telekoma Srbije da oko milion i šesto hiljada ljudi u Srbiji ima kakav takav dodir sa Internetom, što je na broj ukupnog stanovištva jasan pokazatelj da Srbija u telekomunikacionom smislu još nije ušla u dvadeset i prvi vek. Naravno da tema predsedničkih izbora neće biti ni učestale epidemije hepatitisa, odnosno bolest prljavih ruku po školama... Umesto toga, građani će po svemu sudeći imati prilike da slušaju aferaške obračune između kandidata. Dnevne novine, u zavisnosti od toga ko ih finansira, „upucavaće“ revolveraškim tekstovima sve što mrda, a što dolazi iz protivničkog tabora. Sa preskupih bilborda građanima će se opet keziti glave političara stilizovanih ko muškatle i ciklame sa jeftinijih bombonjera. U TV debatama naslušaćemo se bajki o porastu radnih mesta. Po brojnim, nehigijenskim, naseljima u Srbiji već su spremljeni odbori za doček predsedničkih kandidata kojima će se „pred kamerom“ reći da će živeti puno bolje, kada „naši zasednu“. Možda će opet neko u izbornom zanosu beograđanima obećati još koji most, pančevcima smanjenje procenta smrtnosti od kancera, vranjancima bar jednu ulicu u kojoj nema rupe...

Građanima Srbije ostaje samo da se nadaju da neće biti oboren demagoški rekord Bogoljuba Karića, koji je svojim glasačima jednom prilikom obećao da će brati evre sa drveća, kao što beru kruške i jabuke. Naravno da će se na ovim izborima svakako naći mesto i za pokojeg egzibicionistu koji će potencijalne glasače uveseliti „opuštenijim“ komentarom ili izjavom. Sve u svemu predstava mnogo puta viđena, bez suštinskog traga u realnim životima građana. Utoliko više što predsednička funkcija maltene spada u red protokolarnih i što je više stvar prestiža nego što se tiče unapređenja životnog standarda građana Srbije.

Dakle, građanima Srbije jedino ostaje da po ko zna koji put po svojoj savesti biraju one kod kojih je savest sve ređa pojava. Zato im treba zaželeti svaku sreću. Nesreće, iskustvo nas uči, uglavnom dolaze same.

 

 

 

 

 
 
Copyright by NSPM