Bogdan Tirnanić

Pčelica Maja

Izbori o kojima se toliko govori mogu biti povod raskolu među članstvom SRS-a. Radikali se protive raspisivanju (predsedničkih) izbora pre negoli se razreši "kosovski čvor", ali će, ukoliko do njih ipak dođe samovoljnim aktom skupštinskog spikera, na njima učestvovati uz uverenje da ovog puta sigurno pobeđuju.

Razume se po sebi da će njihov kandidat opet biti harizmatični gubitnik Toma Nikolić, koji te izbore shvata kao poslednju šansu svoje političke karijere. I to bi, manje-više, mogla biti cela priča. Ali nije. Radikalska predizborna glavobolja potiče otud što je bivša potpredsednica SRS-a, novosadska gradonačelnica Maja Gojković, najavila mogućnost da ona bude ta koja će Tadiću izaći "na crtu". Njeni argumenti nisu beznačajni: kao predsednički kandidat, i to još ženskog pola, elegantna i umivena, Gojkovićeva je neistrošeno lice u kolu koje se igra na vrhu vlasti, što bi one koji su već toliko puta (bezuspešno) glasali za Nikolića dovelo u iskušenje promene mišljenja.

Ako je zbilja tako, a jeste, predsedničke ambicije gospođice Gojković zasnivaju se na pretpostavci da članstvo SRS-a nije jednolično-monolitno, da u toj partiji ima onih koji su (potajno) na strani pluralizma mišljenja. To zapravo znači da je navodna transformacija SRS-a u građansku partiju desničarskog predznaka završila kao marketinška šminka i da strankom još vladaju oni Šešeljevi potomci za koje izvan radikalnog nacionalizma nema druge. Maja je suprotna opcija: uspešan advokat iz solidne porodice, poštuje građanske vrednosti, ljubiteljka je umetnosti, čedo Vorhola i Mika Džegera. S tim da se dugo pravila da je radikalka sa dna kace.

Onaj iz Ševeningena, inače nesporno inteligentna osoba, prvi je shvatio "dvostruku igru" i zabranio je da se njeno ime nađe na listi za potpredsednika partije. Moguće je da će sada zahtevati da je isključe iz stranke kao rečitu poruku kolebljivim insajderima. Ali, ni Maja nije politička tikva bez korena: posle dužeg vremena odšetala je do stranačke centrale, izljubila se sa Tomom i, nakon tri sata razgovora, izjavila da će biti predsednički kandidat - ali tek 2012.

No, dok se vraćala u Novi Sad, opet je okrenula ćurak naopako. Sada planira da osnuje "građansku inicijativu" koja će, u odlučnom času, prerasti u političku partiju, i sa njom kao predsedničkim kandidatom. Takvoj se ambiciji nema šta zameriti. Niti se valja nadati njenom brzom uspehu. Međutim, radikale ipak hvata panika. Jer, kandidat koji neće nastupiti pod stranačkom zastavom privući će na potencijalne nezadovoljnike iz SRS-a. To neće pomoći Maji da postane predsednik, ali će, makar u Vojvodini, glavnoj radikalskoj "izbornoj bazi" razbiti kompaktno glasačko telo.