Bogdan Tirnanić: Duh iz boce

FILOFOBIJA I FOBOFILIJA

Negde sam pročitao kako je neko rekao da je Evropa postala talac Rusije. To je zastareli odraz hladnoratovske psihologije. Valjda taj koji je ovo rekao misli da bi, u cilju svetskog mira i prosperiteta, bilo bolje kada bi Rusija postala talac Evrope, Ili San Marina, sasvim svejedno.

Ovo je tek povod da se konstatuje kako je Srbija postala talac ruskog "njet" na evropsko-američki plan o nezavisnosti Kosova. Nadam se da će Rusi postupiti onako kako su obećali. Drugog izlaza nema. Jer, nada umire poslednja.

No, ako je već tako, zapažam da u nas, podstaknuta kosovskim problemom, ponovo oživljavaju dva inače tradicionalna osećanja prema velikom pravoslavnom bratu - rusofilija i rusofobija. Jedan od ta dva stava biće sigurno razočaran konačnim rešenjem kosovskog statusa. S tim da ni onaj drugi neće proći ništa bolje.

Otkud? Najverovatnije otud što se oba pomenuta "stanja duše" zasnivaju na nasleđu prošlosti. Ili, konkretno, na odrazu slike počivšeg SSSR-a u ovdašnjoj kolektivnoj mentalnoj svesti. Nije moje da prosuđujem o tome svrstavajući se na jednu od suprotstavljenih strana. Ali, očevidno je da, recimo, oživljena rusofobija počiva na otporu prema ondašnjim imperijalnim ambicijama "prve zemlje socijalizma" kao globalne tamnice po glavi stanovnika i susednih država. S druge strane, otud, rusofilija se budi na izlizanom mitu pravoslavšćujućeg jedinstva, ali i na oživljenoj utopiji o nekakvom besklasnom društvu na čelu sa mudrim rukovodstvom, koje se, kao prava avangarda proletarijata, bori protiv ostataka buržoasko-spahijskog režima šaljući njegove čudom preživele predstavnike u prihvatne centre Arhipelaga Gulag.

I šta sada biva? Sada biva to da se suočavamo sa dva beznadežno zastarela stanovišta. SSSR je propao, komunizam isto tako. A današnja Rusija nije naslednik tekovina revolucije od 1917. godine, odnosno Staljinove doktrine o socijalizmu kao svetskom sistemu. Kako sam ovde jednom već zaključio, Putinova zemlja samo želi da bude ravnopravan partner u planetarnim procesima, ali na način koji se donekle suprotstavlja planu bezuslovne globalizacije. Kada neko zaključi da je to jedino promena taktike, to jest da je nekadašnja pretnja svetskom miru kroz nuklearni potencijal samo zamenjena ucenom oko energenata, onda je taj opasno pobrkao lončiće. Ili se ponaša u skladu sa evrocentičnim pogledom na svet. Po njemu, najbolje bi bilo da Rusija svoju naftu i svoj gas ustupa zemljama EU i državama "u okruženju" za džabe, zahvalna što bar toliko može da učini za prosperitet.Izgleda da to ne biva. Ako hoćete konkurenciju u propozicijama slobodnog tržišta, OK - trgovaćemo kao konkurenti na slobodnom tržištu! Da skratim - Rusija je odlučila da gleda svoja posla, sviđalo se to nekom ili ne. Tako da je njeno zalaganje za pravedno rešenje kosovskog problema, koje se prikriva oživljenom solidarnošću slovenskih naroda, nešto u sopstvenom, to jest ruskom interesu.

Preteći upotrebom veta, Moskva rešava sopstveni problem. Rešenje srpskog problema je, u tom smislu, kolateralni višak. Ili obrnuto: ukoliko se kosovska kriza razreši povoljno po Beograd, skinuće se sa dnevnog reda preteće pitanje presedana, koje, efektom domina, izaziva svačiji separatizam sa kojim Rusija, kao svetski partner, ne želi da se suočava, bez obzira na to što bi tako nešto možda bilo u korist boljševičke doktrine iz vremena hladnoratovske bipolarnosti sveta. Elem, šta god da se dogodi, i srpska rusofilija i srpska rusofobija biće poražene. Samo će jedna od njih moći da se puva po kafanama.

[objavljeno: 15.07.2007.]