Bogdan Tirnanić

DEMOKRATSKI IZBOR JEDINOG KANDIDATA

Najzad nam je krenulo: Dragan Đilas izabran za predsednika beogradskih demokrata. Čak je i šef države Tadić, kao disciplinovani član DS-a, izašao na glasanje još u ranim jutarnjim satima. Izbori su inače bili demokratski: biralo se između jednog kandidata.

Stvar je zanimljiva i po tome što se Đilas već jednom nalazio na čelu Gradskog odbora DS-a. Pred januarske izbore je izjavio da će podneti ostavku ukoliko u Beogradu radikali osvoje više glasova od DS-a. To se i dogodilo. Đilas nije imao kud: podneo je ostavku. Jedva dva meseca kasnije, ponovo je izabran. Ali je, nema šta, održao reč, s tim što će zadržati i položaj.

Mora da je u pitanju neka komplikovana računica. Gostujući nedavno u programu jedne televizije, Đilas je na voditeljevo pitanje hoće li se kandidovati za gradonačelnika Beograda odgovorio da o tome još ne razmišlja, daleko su lokalni izbori. Osim toga, dodao je, gospodin Bogdanović odlično obavlja posao lordmera. To mu donosi ugled i popularnost u stranačkim redovima. Na partijskim skupovima biva uvek nagrađen najslabijim aplauzom.

S druge strane, sticajem okolnosti, pojedini mediji su otvoreno zaratili sa Bogdanovićem, optužujući ga za mnoga izneverena obećanja. Na primer, lordmer je izjavio da će izgradnja mosta preko Ade Ciganlije, u narodu popularne "žirafe", početi 2005. godine. Sada je, koliko znam, 2007. godina. Međutim, od izgradnje još nema ništa, a sva je prilika da neće ni biti. Jer se ispostavilo da je nagrađeni projekat delo konceptualističke umetnosti (sekcija lend art), da zbilja visi u vazduhu, da je bez prilaznih i silaznih rampi i tome srodnoj infrastrukturi.

Ne znam da li crna rupa zvana Prokop spada u gradsku jurisdikciju, ali ni tamo se ne događa ništa. Dovršenje izgradnje te virtualne centralne železničke stanice je, putem tendera, pripalo nekom kiparsko-izraelsko-kanadskom konzorcijumu (ili već nekom drugom konzorcijumu), ali se on ne maša lopate zarad neraščišćenih odnosa u vlasništvu nad zemljom ili tako nekako. Još se gradski arhitekta javio sa idejom da Prokop, iz razloga postojeće infrastrukture, to jest uskog čvora na prolasku autoputa kroz centar grada, nije idealno mesto za veliku železničku stanicu, kroz koju, u odlasku i dolasku, dnevno prođe stotinak hiljada ljudi. Arhitekta je otud predložio novu lokaciju: Zemun polje ili Bežanija. A zašto ne Subotica?!

Nema ništa ni od "lakog metroa", a o lakim drogama već i da ne govorimo. Dobro je bar da ovdašnja gradska uprava, sledeći u tome svetao primer Šapca, nije zahtevala skidanje imena Bojana Stupice sa male scene JDP-a pod motivacijom da je taj veliki reditelj i vizionar bio član KP i sklon alkoholu. Jedino što je, pišu mediji, Beograd pod Bogdanovićevom upravom uradio jesu rekonstrukcija Nemanjine ulice (sa loše izvedenom tramvajskom mrežom), onda preuređenje Savske ulice (koje je kasnilo), Autokomande (koje kasni) i pijace Zeleni venac (koje je takođe kasnilo). Valjda će se to ispraviti kada na red dođe Kalenićeva pijaca. I sa održanjem zgrada ide traljavo, praktično nikako, iz razloga što se vlasnik firme koja je na tenderu ili mimo njega dobila taj posao nalazi u zatvoru.

I šta je poenta? Nema poente. Osim ukoliko ona nije u činjenici da gazdovanje metropolisom nije isto što i poljem preći. Biti ovde gradonačelnik često zna da prevaziđe nečije lične sposobnosti ili dobru volju dotičnog. Mada meni lično ne smeta ni ovako kako je, mislim da bi, kada stignu oni lokalni izbori, trebalo pružiti priliku Đilasu: ako je uspeo u marketingu i kao direktor Narodne kancelarije, taj diplomirani mašinac ne bi bio bez šanse ni kao lordmer.

Nevolja je jedino u tome što se beogradski gradonačelnik bira neposredno, pa će biti teško obezbediti demokratski uslov izbora između jednog kandidata. Ma, nema veze: ako propadne na tim izborima, Đilas će podneti ostavku na mesto predsednika gradskog odbora DS-a, da bi na taj položaj bio ponovo izabran.

( Press 20.03.2007.)