Vladimir Stajić

Analizirajući politički i ustavni status Srba u Republici Makedoniji dolazimo do činjenice da mi uživamo sva prava kao manjina. Srpska zajednica se spominje u Ustavu Republike Makedonije, zagarantovana su ljudska prava, ravnopravnost sa svim građanima države i sloboda govora, srpski jezik je proglašen za nastavni, što nije slučaj sa svim etničkim manjinama u Makedoniji, obnovljena je nastava na srpskom jeziku u srednjim i osnovnim školama i uvedena je fakultativna nastava srpskog jezika u osnovnim školama u sredinama gde živi mali broj Srba, prvi put u makedonskoj istoriji otvorena je katedra srpskog jezika na Filološkom Fakultetu, štaviše priznat je praznik Svetog Save kao nacionalni praznik Srba u Makedoniji, što je zasluga Demokratske partije Srba u Makedoniji (DPSM). To je jedan od argumenata da je naša partija najuspešnija srpska stranka u dijaspori na političkom planu.

Međutim, problem Srba nije tako jednostavan da bi se objasnio u dve reči. Mora se napomenuti da Srbi u Republici Makedoniji, iako po poslednjem popisu važe kao najškolovanija nacija po glavi stanovnika ( među kojima nas ima puno eksperata u svojim profesijama, profesora, magistara i doktora nauka ) , veoma teško rešavaju svoje egzistencijalno pitanje. Da bi bili uspešni u rešavanju egzistencijalnih pitanja ili upšte da bi se zaposlili navode da su pripadnici neke druge etničke zajednici, ili uzimaju stranačke knjižice makedonskih političkih partija. Tako dolazi do asimilacije Srba u Makedoniji i u regionu. Od proglašavanja nezavisnosti Republike Makedonije devedesetih godina, kada smo po popisu brojali oko 60.000, sada, po poslednjem popisu 2002. godine, nas ima oko 36.000. Niko me ne može ubediti da se iselilo 45 posto Srba iz Makedonije i svako bi se zapitao čemu vodi tiha asimilacija. Zar nije vreme da se obrati pažnja na novi pojam: moderni patriotizam (što znači podrška Srbima iz matične dežave)? Podatak da se iz Makedonije do danas iselililo preko 10.000 Srba, mahom mladih intelektualaca, što u procentima predstavlja jednu petinu srpske autohtone populacije na ovom prostoru , nedovoljno je da pokrije jaz u statističkim brojevima koji nedvosmisleno govore o masovnoj asimilaciji Srba u ovoj državi. Zar ovi podaci nisu dovoljni da razmislimo da se nešto dešava sa Srbima u Makedoniji ? Hteo bih da ukažem da je ovaj problem zajednički svim Srbima u regionu. Dok mi na Balkanu propagiramo ideološki patriotizam, strane sile i njihovi saveznici iz regiona napravili su sa Srbijom ono što se danas može videti. Srpska omladina poznaje svoj jezik, kulturu, tradiciju i običaje, ali bojim se da će doći do toga da izgubi svoj identitet. Izgubivši identitet postaće lak plen tuđih sila da ostvare svoje interese i raznim aktivnostima da nas obrišu sa ovih prostora. Deo ove priče je i podatak da veliki broj Srba uzimaju bugarske i hrvatske pasoše da bi pobegli iz siromaštva i rešili svoje egzistencijalno pitanje. Nisu svi Amerikanci, Nemci, Francuzi, Englezi i ostali građani kapitalističkih zemalja koji vode svetsku politiku tako veliki patrioti samo zbog entiteta, nego zato što im njihova država omogućava da normalno žive i napreduju u svojim karijerama. Tom formulom postižu da im ceo svet bude lojalan. Zašto Srbija ne bi bila ragionalni lider u tom pogledu i svojim kapitalom pomogla svoje sunarodnike izvan granica, a kasnije razvojom biznisa uticala i na političko mišljenje i stavove susednih država ?

Da bi nastavili političku borbu Srba u regionu, a posebno u Makedoniji, potrebno je da uporedo vodimo i ekonomsku politiku. Pa tako, treba da probudimo svest srpskih biznismena u Srbiji i u dijaspori da pri investiranju u Makedoniji obrate pažnju da Srbi iz Makedonije uzmu srpska predstavništva kako bi pri tome zapošljavali srpske stručnjake i radnike. Štaviše, ne bi bilo zgorega da i Vlada stimuliše taj proces bilo raznim pogodnostima ili direktnim uputstvima državnim preduzećima. Zašto dozvoljavamo da drugi upravljaju srpskim kapitalom i da zapošljavaju svoje ljude, bez razlike da li se radi o etničkoj ili političkoj prirodi ?

Što su Srbi bogatiji u Makedoniji, biće više finansija Srpskom kulturnom centru (SKC), glavnoj nevladinoj srpskoj organizacija u zemlji, više novca za zaštitu srpske kulturne baštine, kao i DPSM-u kao jedinoj relevantnoj političkoj stranci Srba. Time bi se sprečio odliv srpskih intelektualaca u makedonske stranke, a samim tim i njihove janičarske aktivnosti protiv svojeg entiteta. Finansijskim jačanjem SKC-a i DPSM-a, Srbi u Makedoniji, ne samo da dobijaju snagu da se ravnopravno bore sa ostalim subjektima na ovim prostorima, već i lakše da ostvaruju svoje nacionalne i političke interese.

Da bi politički bili jači u Demokratskoj partiji Srba postoji više komisija, među kojima je i Komisija ekonomskih pitanja u DPSM-u. Komisija aktivno radi sa vrhunskim ekonomskim ekspertima da bi pomogla srpske investicije i rešila ekonomska pitanja i probleme Srba u Makedoniji.

Sve gore navedeno ne treba da bude uslov, već predlog da se razmisli i obrati pažnja...

Mi ne tražimo jednostranu pomoć, već nudimo rešenje za zajednički ekonomski i politički interes.

Autor je predsednik Komisije za ekonomska pitanja u DPSM-u i član Glavnog odbora stranke