Boris Rivkin

Rusiji s ljubavlju

Zapadni analitičari su podeljeni po pitanju razloga očigledne ruske ratobornosti. Neki tvrde da se koren problema nalazi u birokratskim funkcionerima ove zemlje - sa predsednikom Putinom na čelu - koji su oslabili autoritet regionalnih lidera, smanjili slobodu štampe i održavaju jedva postojeću opoziciju. Toni Bler je javno upozorio Kremlj na jaku evropsku, ekonomsku reakciju ako ostane indiferentan prema demokratskim reformama. (1) Pretpostavka je da Rusi žele da kopiraju britanske i američke sisteme, ali ih u tome ometaju politički nazadni elementi iz ere hladnog rata koji i dalje koketiraju sa istočnom politikom („ostpolitik”).

Potreba za trajnim strateškim zbližavanjem sa Zapadom i okončanjem ruske dvostruke diplomatije na Srednjem i Dalekom Istoku je očigledna, ali nazivati rusku javnost naivnom masom nije ni obzirno niti u skladu sa okolnostima. Koren trenutnih problema između Rusije i Zapada leži u na Zapadu raširenom pogrešnom interpretiranju domaćih i međunarodnih prioriteta Rusije. Dok otuđeni elementi postoje i glasni su, ruska većina preživljava reakcionarnu fazu u istoriji svoje zemlje. Ako Rusija održi političku stabilnost, ekonomsku moć i diplomatski uticaj, ograničavanje zapadne demokratije cena je koju je javnost spremna da plati. Opstanak “putinizma”, čak i ako prezimenjak ode sledećeg proleća, znači da će istinska saradnja ostati nedostižna. Najbolja nada je uspostavljanje strateškog razumevanja u okviru kojeg bi Rusija bila manje voljna da potkopa klonulu poziciju Amerike u Centralnoj Aziji i rubnim delovima Pacifika.

Henri Kisindžer, u aprilskom članku Khaleej Times -a, daje dobru analizu ideološkog ambisa u odnosima između SAD-a i Rusije. (2) Rusi, za koje nacionalne aspiracije prevazilaze važnost individue, teže globalnom značaju. Oni pripovedaju o usponu Ruske Imperije pod Petrom Velikim, o njenom širenju pod Katarinom Velikom i o pobedi Sovjetskog Saveza nad nacističkom Nemačkom. Za razliku od mnogih Amerikanaca, većina Rusa je post-sovjetski period doživela ne samo kao vreme ekonomskog haosa i političke korupcije, već i kao nacionalno poniženje. Vojni budžet Rusije se prepolovio, vojska se uplela u prvi Čečenski rat, a uloga Rusije na svetskoj sceni je marginalizovana.

Sjedinjene Države, nastojeći da iskoriste svoju mirovnu dividendu i izmene geopolitički pejzaž, pogoršale su već ionako tešku situaciju. Podrška Vašingtona proširenju NATO na baltičke države i Centralnu Evropu naljutila je uznemirenu rusku javnost. Nedavno je Stejt Dipartment doneo odluku o pružanju pomoći u iznosu od 42 miliona američkih dolara Ukrajni, Albaniji i Gruziji, kandidatima za prijem u NATO, a njihov prijem u Alijansu postavio je kao kratkoročni politički cilj. Ako se sa uspehom ostvari, Rusija će se možda naći u nezgodnoj poziciji na Kavkazu i dodatno izgubiti uticaj na Balkanu, što bi zbližavanje učinilo manje verovatnim.

Intervencija NATO na Kosovu pokazala se kao još veća greška. Bombardovanje u trajanju od 78 dana koje su vodili Amerikanci (pod zastavom NATO) u proleće 1999, primoralo je Srbe na povlačenje, a Pokrajinu stavilo pod starateljstvo UN. Čak i ako se zanemari arogantnost kojom su birane strane u jednom versko-etničkom konfliktu dugom preko sedam vekova, Amerika od ove ove intervencije nije dobila ni na strateškom ni na ekonomskom planu. Upravo suprotno, ovaj potez je destabilizovao Balkan legitimizovanjem Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), snaga koje direktno finansiraju Al-Kaida i salafistički elementi u Saudijskoj Arabiji. Podrška koju Vašington daje punoj nezavisnosti nasuprot podeli Kosova, čini izvesnim uništenje preostalih Srba-hrišćana, koji kontrolišu svega 15 posto teritorije. Kosovski Srbi su već gotovo iznureni od albanskih odmazdi za događaje iz 1999. godine. Sa oslabljenom Srbijom i Kosovom koje samo što nije postalo islamistička kapija ka Centralnoj Evropi, nećemo preterati ako intervenciju nazovemo grubom greškom. Ne samo što je ruski antagonizam porastao, već se dozvolilo i da postane mnogo emotivniji.

Odluka da se deset raketnih presretača i radarskih-stanica instaliraju u Poljskoj i Češkoj Republici, tobože kao nuklearne brane Iranu i Severnoj Koreji, najnoviji je pogrešni korak Amerike. Putinova reputacija pružanja otpora Sjedinjenim Državama u svemu - od demokratskih reformi do baza u Centralnoj Aziji - čini prilično neverovatnim da je Buš, koji nije razmišljao o uslovljenom odgovoru, istinski nameravao da ovo bude odbrambena mera kojom bi umirio evropske elite. Argument M.K. Badrakumara, kolumniste Asia Times -a, da je Buš tražio obračun sa Rusijom kako bi učvrstio svoj položaj u Evropi i ponovo pokrenuo mašinu američke dominacije – deluje verodostojnije. (3) Dok je Buš možda dobio poene kod Blera i kod nekoliko baltičkih zemalja, Putin je izvojevao ogromnu propagandnu pobedu. Kinezi, u početku ambivalentni prema celom incidentu, sada su snažno stali iza Rusije. Amerikanci treba da odluče da li su zaštita Češke Republike i dobijanje podrške u Estoniji vredni „rovovskog utvrđivanja“ ruske elite i dodatnog manevarskog prostora za Kinu.

Američka politika prema Rusiji jedna je od njenih najneuspešnijih post-hladnoratovskih inicijativa. Ekspanzija NATO, zagonetna odluka da se izgradi raketni štit u Centralnoj Evropi i podrška nezavisnosti Kosova, samo su ojačale ruske antagonističke elite u njihovom protivljenju zbližavanju sa Zapadom. Rusija se bori za demografski i teritorijalni opstanak, igrajući na obe strane na Bliskom Istoku i održavajući sofisticiranu vezu sa Kinom. Ovo poslednje predstavlja sve vidljiviju pretnju američkoj poziciji na obodu Pacifika, zbog čega odvajanje Rusije od Kine mora da postane glavni cilj SAD. Americi treba Rusija koja će učvrstiti svoju kolebljivu poziciju u Centralnoj Aziji, i ne bi trebalo da kapije Balkana ostavi otvorene za ekspanziju islamista. Osim ako ne dođe do brze i fundamentalne promene američke spoljnje politike, budućnost njenih dugoročnih interesa biće sve mračnija.

Boris Ryvkin se bavi istraživanjem ruske politike u “American Enterprise Institute”.

Fusnote:

1. AFX News Limited, "VB upozorava na potencijalne štete po investicije u Rusiji nakon Putinovih raketnih pretnji," 4. jun 2007,

http://www.forbes.com/business/feeds/afx/2007/06/04/afx3783792.html .

2. Henri Kisindžer, " Prevazilaženje zategnutosti, " Khallej Times Online , 4. april 2007.

http://www.khaleejtimes.com/ColumnistHome.asp?section=henryakissinger&col=yes .

3. M.K.Badrakumar, " Rakete SAD pogađaju Rusiju na bolnom mestu, " Asia Times Online , 6. jun 2007.

http://www.atimes.com/atimes/CentralAsia/IF07Ag07.html .

Naslov originala: “To Russia with Love” by Boris Ryvkin, June 21, 2007 The National Interest

Prevod: NSPM