Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Politički život - polemika Basara -NSPM

   

 

Branko Radun

KAŠIKARA POD PROZOROM NSPM-a

Čitajući tekstove gospodina Basare, ali i prateći kratkotrajni život “Zemlje koju je izdao”, stiče se utisak da u Srbiji nema većeg problema od tamo nekih “patriota” sa NSPM -a i njima sličnih “jednoumnika”. Ne samo da je prevelik značaj davao jednom sajtu na kome se mogu naći tekstovi šaroliki i po usmerenjima i uverenjima, nego je čak i gotovo čitave brojeve Zemlje posvećivao “inkriminisanoj” Novoj srpskoj političkoj misli. Kako ni to nije bilo dovoljno, gospodin Basara je u svojoj opsesiji otišao toliko daleko da je čak optužio NSPM da je naša priča o “trećem putu” zapravo dovela do napada bombama na novinara Vremena Anastasijevića.

Ovakvi niski udarci i podmetanja uveliko prevazilaze uobičajenu basarističku kafansko-orijentalnu retoriku, spram koje tvrdnje da napisi na sajtu NSPM -a “podsećaju na udbaške denuncijacije” (čiju netačnost može svako da proveri na www.nspm.org.yu) predstavljaju laku kategoriju, jer spadaju u klevetu koja bi u svakoj civilizovanoj (Basara bi rekao “uljuđenoj”) zemlji bila osuđena od intelektualne javnosti, a bogami i sankcionisana od suda. Pošto i mi i gospodin Basara znamo da živimo u “orijentalnoj Srbiji” u kojoj gotovo svaka drskost i bezobrazluk prolaze, gde se bez velikog rizika mogu podmetati “kašikare” (prave i medijske) ispod prozora onih koji misle i pišu drugačije, zadržali smo se ne toliko na odgovoru na ovakve klevete, koliko na njegovoj politički korektnoj “teologiji” kojom se pokušava opravdati eventualni gubitak Kosova.

Problem gospodina Basare je što neke svoje sklonosti projektuje na one koji su meta njegove kritike. Tako on koji se postavlja u “poziciju božjeg glasnika” s pravom da sudi i presuđuje, ali i da sa visine baca kletve na Srbe jer su navodno pomešali “sveto i profano”, kaže da su “ NSPM -ovci” ubeđeni da su posednici i branitelji jedinog ispravnog mišljenja. Istina je, zapravo, potpuno drugačija. Basara treba da se malo zagleda u svoje “Napuklo ogledalo”, gde će videti “proroka” iz Bajine Bašte kome se priviđaju “ideološke komisije”, koje navodno prete njemu i njegovim ambicijama da deli pouke oko sebe, pa neka se zapita zašto u svakoj drugoj kolumni ne može a da ne spomene NSPM u izrazito negativnom kontekstu. Bazično nastojanje ljudi okupljenih oko NSPM -a jeste da se održi kao redak srpski forum otvoren za različita mišljenja (levica i desnica, proglobalisti i antiglobalisti…), pa čak i za “denuncijantske tekstove” poput Basarinih koje redovno prenosimo.

Druga projekcija kojoj je laureat NIN -ove nagrade sklon jeste da kod drugih kao osnovnu motivaciju da se bave pisanjem učitava svoju “volju za ambasadorovanjem”. Gospodin Bivši Ambasador očigledno veruje da se smisao “skibentskog posla” na orijentalizovanom Balkanu svodi na to da se nekom “preporučujemo” (tako što nekog denunciramo) kako bismo došli do ambasadorskog ili nekog drugog zgodnog položaja (“počasni konzul Nikaragve”). Gledajući orijentalizovanu političku scenu, možda je i u pravu. Mi pak verujemo da ima još ljudi koji pišu iz, koliko je to moguće, poštenih i iskrenih motiva.

No, bilo kako bilo, želimo mu da se preko “cinkarenja cinkaroša” sa NSPM -a ponovo preporuči za neko ambasadorsko mesto ili neku od donacija za rad na temu “teološko opravdanje nezavisnog Kosova”. Priča se da je ove sezone ta tema hit. Ako ništa drugo, mogao bi u obzir da dođe barem neki fensi “blog”.

Ono što ipak najviše iritira u nastupu gospodina Basare jeste još jedna zamena teza ili, preciznije rečeno, potpuna zamena pozicija. Možda on sebe ubeđuje u suprotno, ali čovek koji je posle 5. oktobra deo establišmenta pre svega kao Ambasador & Laureat (a tu treba dodati njegov i angažman kao “partijskog pisca” u jednoj od stranaka tada vladajućeg DOS-a), koji se uz to lepo uklapa u globalističke matrice političke korektnosti i planove moćnika za Srbiju, uporno se predstavlja kao “žrtva sadašnjeg režima” koju denunciraju “ideološke komisije” poput NSPM -a. Kada se tome doda “teorija zavere” po kojoj je njegov časopis Zemlja propao maltene zbog “zakulisnog delovanja” NSPM-ovaca a ne zbog previsoke cene – “umetnički dojam” o orijentalizmu i “čvorovićevskoj” percepciji gospodina Basare postaje kompletan. Takvih i sličnih basarizama ima mnogo, ali bi njihovo prezentovanje u većem broju imalo smisla samo u okviru rada koji bi se bavio “orijentalizovanom postmodernom” u kojoj se meša vešto prežvakani Bodrijar sa kafanskim bezobrazlucima, a “urbana teologija” sa politički korektnim opštim mestima.

Ipak, da bude jasno – mišljenja smo da je Basara vrlo inteligentan čovek i nadaren pisac, koji je, nažalost, svoj talenat (kao i neki drugi pisci) protraćio na “napise koji podsećaju na udbaške denuncijacije” ili pak na, neretko duhoviti, kafanski ekstremizam “verbalnih kašikara” (posvećen "partizansko-četničkim trojkama", književnim žirijima, "frustriranim, pohlepnim i guzatim babama" iz nevladinih organizacija i sl.). On, koji je osamdesetih, pa i ranih devedesetih godina predstavljao intelektualno osveženje i mogao postati značajna intelektualna pojava, spao je, nažalost, na to da kao ogorčeni eksambasador u domaćoj javnosti promoviše “neminovnost nezavisnog Kosova” svojim pseudotarabićkim natpisima. Tako se, na žalost svih onih koji su poštovali njegove rane radove, Basara pretvorio u večitog intelektualnog kavgad ž iju koji je ostao na vetrometini, na pola puta između balkanske kafane i nevladinog sektora. Ako je i od gospodina Basare – mnogo je, ako je i zbog ambasadorskog mesta – previše je.

 

 
 
Copyright by NSPM