Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Politički život

 

 

Jovan Nenadov

Dvojaki aršini Vladana Batića

U članku „Slikanje s lisicama“ (Danas, 21. avgust 2007), povodom “spektakularnog hapšenja” Radeta Terzića i Gorana Kljajevića, Vladan Batić je napravio koktel delimično opravdanog moralisanja, svog političkog stava i zaključaka onog koji zna ono što drugi ne znaju. Tako, na jednoj strani, s pravom osuđuje medijsku prezentaciju hapšenja Radeta Terzića, bivšeg okružnog tužioca u Beogradu, s lisicama na rukama, dok na drugoj optužuje da je to „trijumfalizam ovdašnje vlasti“ u pokušaju „da se falsifikuje istina“ i da se „skrene pažnja javnosti sa prave istine i pravih krivaca“. Uz to, „ovdašnjoj vlasti“ drži lekciju iz morala i prava: „U oba slučaja primetna je prosto sadistička želja da se uhapšeni stave na stub srama, žigošu, za sva vremena satanizuju i anatemišu. (…) Čak i oni koji su samo prošli pored Pravnog fakulteta znaju da: ‚Niko nije kriv dok se to ne dokaže'. O moralnim i civilizacijskim dimenzijama ovih varvarskih postupaka ne vredi ni govoriti.“

Marta 2003. godine, tokom policijske akcije „Sablja“, uhapšen je Života Đoinčević, sudija Okružnog suda u Beogradu. U pritvoru je proveo 75 dana, od čega 22 dana u samici, a sa suđenja je prikazivan snimak osumnjičenog, „razdrljenog i neobrijanog“ i u „okovima“. Batić nije protestovao zbog ovakvog tretmana optuženog Đoinčevića pošto, očigledno, u postupku policije i suda nije našao „sadističku želju da se uhapšeni stavi na stub srama“. U to vreme su „moralne i civilizacijske dimenzije“ za gospodina Batića imale druga vrednovanja – bio je ministar pravde u vladi koja je sprovela akciju „Sablja“ (1).

Pre dve godine, sa reputacijom bivšeg srpskog ministra pravosuđa, Batić je u intervjuu nemačkom magazinu Špigl demonstrirao izrazitu agresivnost u oceni političkog stanja u Srbiji. („Vraća se era Miloševića“, 22. avgust 2005). Tu je, između ostalog, optužio da su „neki ljudi iz kabineta (vlade Vojislava Koštunice – J.N.) direktno umešani/upetljani u ubistvo Đinđića“, kao i da je „organizacija zavere bila u rukama državne i vojne tajne službe“. I vrhunac: „Blagoslov je dao patrijarh prema motu: Đinđić je bio izdajnik i jednog izdajnika nije greh ubiti“.

Taj ominozni Batićev intervju gostuje i na „Guglu“, u prikazima već prema partikularnim interesima. Tako, na primer, na BiH internet dnevniku Pincom.info, 23. avgusta 2005. stoji da je za ubistvo Đinđića „naredbu dao patrijarh“. Njima je reč „blagoslov“ bila preslaba, pa su „Segen“ (blagoslov) promovisali u „naredbu“.

Tako đe, ovaj intervju postoji i u izveštaju Emnesti internešnela od 29. novembra 2005. godine o ljudskim pravima u Srbiji i Crnoj Gori („Srpski branioci ljudskih prava su ugroženi“), koji se bazira na materijalima naših poznatih NVO. Uz pozivanje na Batića, daje se i internet adresa ( Der Spiegel online ) na kojoj može da se nađe njegov intervju.

Batić je demantovao Špigl, ali na domaćem terenu. U izjavi za Franfurtske vesti 22. avgusta 2005. najavio je da će podneti krivičnu prijavu „za klevetu i širenje lažnih vesti“ protiv novinarke koja ga je intervjuisala, kao i da će zatražiti „naknadu štete“ i da očekuje da će pri tome „zaraditi i nešto para“. I redakciji magazina Špigl pismeno je najavio tužbu – i ništa više, evo već dve godine. „Naša pravna služba nije zbog toga (tužba je najavljena, a nije stigla) našla za potrebno da kontaktira gospodina Batića“, izjavljuju u Špiglu, uz propratnu napomenu da je intervjuisani „bio korektno citiran“.

Pored Frankfurtskih vesti, Batić je istog dana, 22. avgusta 2005. ponovio svoja „negiranja“ i u listu Kurir, demantujući da je u intervjuu Špiglu uopšte pomenuo patrijarha Pavla (!). Tu je na mestu pitanje iz naslova članka: Ko laže – Batić ili Špigl? I ovde je najavio tužbu protiv Špigla : „Biće mi prava poslastica da se vidimo na sudu zbog tih podmetačina “.

Batić je bio dužan da našoj i svetskoj javnosti, a ništa manje i apostrofiranim osobama, na prvom mestu uputi demanti. Demanti, a ne tužbu redakciji Špigla, koja bi iz obaveze prema zakonu o štampi isti i objavila, bez obzira na njegovu verodostojnost. On to nije učinio. Očigledno je da su mu aduti bili preslabi. (U Špiglu od 28. avgusta 2007, na str. 58, navodi se primer objavljenog demantija kome je redakcija suprotstavila svoje izvore informacija). Ovako je oko pet miliona čitalaca magazina (tiraž je 1,1 milion primeraka) ostalo pri optužbi da je poglavar Srpske pravoslavne crkve blagoslovio jedno ubistvo, uz to još i predsednika srpske vlade. Ovde Batić kao čovek, advokat i bivši ministar očigledno nije bio na visini svojih građanskih dužnosti i moralnih obaveza.

Poduža je lista zastranjivanja Vladana Batića u „aferi Špigl“ – od nedokazanih optužbi, pa do neodgovornih kleveta. Nije našao za shodno ni da se izvini bar patrijarhu – bar njemu ako ne i optuženim ministrima – što je, eto, „tuđom krivicom“ dospeo na stranice inostrane i domaće štampe. Prema informacijama iz Patrijaršije (što imam napismeno), nikakvo Batićevo pismo nije stiglo u kabinet Njegove svetosti patrijarha Pavla. Sinod SPC-a je o intervjuu bio „svojevremeno upoznat, ali na takve ‘sramotne tvrdnje' nije reagovao “ .

Uz objavljen Batićev intervju u Špiglu prikačena je i fotografija sa potpisom „Masovna grobnica kod Srebrenice sa žrtvama srpskih ratnih zločina”, sa očiglednom porukom: era Miloševića se vraća, a ubistva se nastavljaju, uz blagoslov poglavara Srpske pravoslavne crkve.

Sve ovo ima posebnu težinu pošto je Batić predsednik jedne političke partije, narodni poslanik i jedan od onih koji nas – prema njihovom mišljenju – jedini vode pravim putem u Evropu. „ Afera Špigl “ ne zastareva, još nije završena iako je nastala pre nešto više od dve godine.

NAPOMENE:

Kratku verziju ovog članka uputio sam redakciji Danasa kao reagovanje na navedeni „ lični stav “ gospodina Batića, „ Slikanje s lisicama “ . Moj dopis nije objavljen, a glavni urednik mi je ostao dužan ne samo objašnjenja već i kurtoaznog odgovora na moju pismenu reklamaciju.

Nešto dužu verziju od prve objavila je Politika u rubrici „Među nama“, 25. septembra 2007, pod naslovom „Razmetanje na domaćoj sceni“. Vladan Batić, poznat kao brz na jeziku i ništa sporiji u pretnjama sudskim tužbama, nije se do sada oglasio.

Lozana, Švajcarska 23. 10. 2007.

Fusnote:

1. Sudija Đoinčević je pravosnažnom presudom proglašen nevinim i vraćen je na mesto sudije Okružnog suda u Beogradu.

 

 

 

 

 
 
Copyright by NSPM