Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Savremeni svet

 

 

Aleksandar Neklesa

Vazdušni lik zemlje 

Intevju vodio Oleg Banih

U svetu se oformila naročita klasa ljudi. Nadolazeći «četvrti stalež», korak po korak zauzima vladajuće pozicije u novom svetu koji se stvara. Ali, mi to ne primećujemo. Aleksandar Neklesa je zamenik generalnog direktora Instituta ekonomskih strategija i član je biroa naučnog saveta «Istorija svetske kulture» pri prezidijumu RAN. (1)

Tvorci strategije

-Aleksandre Ivanovič, Vi ste nedavno predstavili publici knjigu «Ljudi vazduha». Ko su oni?

To je nova vladajuća klasa koja se pojavila u svetu negde na pragu 70-tih godina prošlog veka. Tu spadaju vlasnik intelektualnih i upravljačkih aktiva, operator finansijskim resursima, tvorac strategija i projektant visokih geoekonomskih i geopolitičkih tehnologija. Nova klasa je naslednik funkcionera znamenite «menadžerske revolucije». Ona posluje na svetskom tržištu sa iluzornom robom – simboličkim novcem i mnogobrojnim produktima globalne berze, ideologijom SMI (2), znanjima, obrazovanjem i mnogim drugim klonovima sociohumanitarnih tehnologija, uključujući i veštinu savremenog upravljanja i strateškog delovanja.

-«Menadžerska revolucija» bila je u modi 60-tih godina prošlog veka, ali, poslednjih decenija, sve se nekako utišalo. Reklo bi se, da je revolucija okončana. Ispalo je nešto interesantnije - ona je rodila novu klasu?

- Hajde da ispitamo kako se to desilo. Suština menadžerske revolucije je u tome, da su upravljač, a uzgred i finansijski operator, postepeno preuzimali kormila upravljanja od vlasnika, započinjući «svoju igru». Danas u Rusiji mi vidimo nešto slično. Pri tome, umesto upravljača ranijeg tipa - administratora-birokrate – dolazi čovek koji posvećuje prioritetnu pažnju ne toliko samoj proizvodnji, koliko sveukupnoj efikasnosti preduzeća, koje je u naše dane veoma povezano sa složenim šemama kretanja finansija, informacija, i drugim nematerijalnim aktivima, odnosno posebnim formama kapitala: intelektualnim, simboličkim, socijalnim, kulturnim, ljudskim...

Nova intelektualna klasa privatizuje vlast, i to svaku, i političku, i ekonomsku, jer ona shvata vlast kao moć da raspolaže budućnošću, proizvodeći i usađujući mentalne i socijalne kodove delovanja, postavljajući norme i određujući ciljeve i smisao postojanja društva. Vladati danas – sve češće znači držati primat u industriji idejne i semantičke produkcije. Ovde su uostalom, izvori unutrašnje moći «narandžastih» i drugih obojenih revolucija, nezavisno od spoljašnje podrške, koju u toj ili drugoj formi, u stvarnosti, dobija svaka strana.

-Drugim rečima, «nova klasa» potiskuje staru, dobru buržoaziju. I mi, po svoj prilici, opet smo ispred cele planete: kod nas se nije jasno oformila ni dobra, ni stara buržoazija, a «ljudi vazduha» su mnogobrojni kao nigde...

- «Ljudi vazduha» su četvrti stalež, koji potiskuje treći stalež, to jest buržoaziju. Podsećam, da su pre oko hiljadu godina u srednjovekovnoj i staleškoj Evropi, sistem troslojnog društva, formulisali episkopi Adalberon Lanski (3) i Žerar Kambrejski. Tek kasnije se progovorilo o četvrtom staležu. U njega su ubrajani zelenaši, špekulanti i zabavljači (govoreći savremenim jezikom, predstavnici šou-biznisa) – ljudi «koji izlaze iz okvira», koji gaze staleške i tradicionalne zabrane. Tokom 17-18. veka, buržujski stalež je dobio bitku za pravo da određuje kurs istorije. Sada mi vidimo kako odlazi u prošlost njegova dominacija, koja je rođena u epohi industrijske ekonomije. Da stvarno određuje budućnost ljudskog društva, teži druga struktura – nova klasa upravljača i stratega, predstavnici četvrtog staleža ili nova intelektualna klasa.

U Rusiji (SSSR-u), u drugoj polovini 80-tih godina prošlog veka, na arenu je stupila generacija ljudi koju u celini možemo okarakterisati kao prototip ruske postindustrijske klase. Taj socijalni stratum, već tada fragmentiran i delimično korumpiran, dovoljno je brzo napipao put ka polugama vlasti; pa ipak, da ih uzme u ruke nije umeo, već ih je predao drugoj eliti čija je osnovna delatnost postala «trofejna ekonomija» (4) i različite šeme preraspodele prirodne rente.

Ko i kako izmišlja novac

-Nova klasa privatizuje ekonomsku vlast. Ali, to je vlast drugačije prirode, nego uobičajene forme kapitala - vlast nad radnom snagom, prirodnom rentom i drugim tradicionalnim izvorima ekonomske dobiti?

- Po svoj prilici, da. U ove naše dane, dobit počinje da proizilazi iz principijalno novih izvora, a sve «što dimi» šalje se u Kinu, koja se na naše oči pretvara u svetsku radionicu 21. veka. Kina, zajedno sa Istočnom Azijom, počinje da proizvodi sve što je materijalno za sve ostale. Kina produkuje, ali, u toj ili drugoj formi, to potrošaču ne prodaje uvek ona. U SAD, lutka Barbike košta 12 dolara, a u Kirgiziji 1 dolar, iako su i jedna i druga made in China , i upakovane u jednake kutijice. Ali, savremena ekonomija naravno, nije igra sa lutkama, i uopšte, ona sve više odstupa od uobičajenog modela industrijske proizvodnje. Po pravilu, danas se veliki novac ne zarađuje na tržištu, već se on izmišlja, organizuje ili krade. To i jeste specifični izvor zarade nove klase. (5)

-«Izmišljanje novca» - u tome kao da se čuje nešto mistično..U čemu se realno manifestuje globalna ekspanzija «ljudi vazduha»?

-Vrlo izrazito svedoči o tome dramatični nesklad između udela fizičkih i nematerijalnih aktiva u sveukupnoj kapitalizaciji firmi. Već na pragu novog milenijuma, njihov uzajamni odnos je otprilike 80% prema 20% u korist nematerijalnih aktiva, odnosno kompanije mogu da poseduju slične knjigovodstvene vrednosti (osnovni fondovi i fizička aktiva), ali će se, pri tome, njihova tržišna vrednost (kapitalizacija) razlikovati. Pored toga, sličan nesklad se može registrovati po indeksu kapitalizacije, ne samo kod objekata «nove ekonomije» (to jest, pre svega, po NASDAQ - u), već i u sredini dovoljno tradicionalnih korporacija (po indeksu Dow Jones ). Uobičajena ekonomska piramida se preokreće: industrijska proizvodnja, industrijski «hard» (deo aparature, inženjerske tehnologije) postepeno se pretvaraju u svojevrsni privesak savremene ekonomije. A osnovna vrednost se koncentriše u sferi nematerijalne proizvodnje. I ljudi, koji upravljaju tim «softom», u sve većem stepenu određuju rentabilnost, kapitalizaciju, kao i ono glavno – stratešku budućnost biznisa.

Štaviše, danas je moguće da se uspešno kapitalizuje i proda preduzeće sa nultom ili čak negativnom rentabilnošću. Na primer, u sferi SMI, jer mimo finansijskog kapitala, zapaženu ulogu stiču intelektualni, socijalni i simbolički kapitali. Za Rusiju, njihova uloga u aktivima korporacija je očigledna. Na primer, deficit socijalnog kapitala (suma veza koju poseduje korporacija) može dovesti do veoma ozbiljnih problema...

-Na kojim primerima je moguće uvideti kako funkcionišu postindustrijske tehnologije nove intelektualne klase u ekonomskoj sferi?

- Korporacija nove elite postavlja osnovna pravila ekonomske igre na planeti. Na primer, finansijske i ekonomske zamisli savremene elite su upadljivo uticale na prirodu novca. Pojavili su se «novi novci». Stari su bili «posebne stvari» - monete, banknote, menice, krediti, koji su bili obezbeđeni likvidnošću drugih materijalnih aktiva banaka ili država. Ali, pogledajte na savremenu američku banknotu – čime je ona obezbeđena? Ni dragocenostima Fort Noksa (6), ni imovinom SAD, i uopšte, strogo govoreći, ona nije produkt američke državne blagajne. Njenu podlogu čini određeni simbolički kapital, moć SAD i «šeste američke flote». Federalni sistem rezervi SAD – to je, verovatno, prva značajna postindustrijska produkcija dvadesetog veka. Ili, uzmimo tehnologiju globalnog duga, koja se preokreće, suštinski, u rutinski sistem kontrole nad svetskim finansijskim i resursnim tokovima i sistemima nacionalne potrošnje. Eto, samo profit ovakve kvazirente, ne stiče se, kao u klasičnoj političkoj ekonomiji, iz zemlje, već iz «vazduha». Dalje, tehnologija upravljanja rizicima: veština upravljanja kriznim situacijama, osiguranje nacionalnih, regionalnih i globalnih rizika sa formiranjem datog vida delatnosti kroz sistem odgovarajućih međunarodnih institucija. Isto se može reći o perspektivama globalnog poreskog sistema (njegov prototip je vidljiv u šemi Protokola iz Kjotoa).

Simpatični ortak

-Novoj klasi, kao i svakoj drugoj, potrebna je, ako ne partitokratska, onda nekakva drugačija forma organizovanja, koja će povezivati njene predstavnike u jedinstven socijalni sloj. Šta će to zbližiti «ljude vazduha»?

- Nekada se to, što je objedinjavalo ljude u stabilne socijalne strukture nazivalo kastom. Zatim su tu bili staleži, a potom i klasni osećaj. Kako će se identifikovati nova forma podele između ljudi u situaciji sa postindustrijskom klasom – živi bili pa videli. Možda će to biti simpatija. Taj duboki pojam, koji su u svoje doba koristili alhemičari (jedni od prvih predstavnika četvrtog staleža), označava ne samo neko emocionalno stanje, već i metafizičko podudaranje unutrašnjih vrednosti. Danas se, neka efikasna preduzeća organizuju po principu simpatije glavnih ortaka, i raspadaju se sa rušenjem te harmonije. To je svojevrsni plastični «holding ljudi», suma njihovih formalnih i neformalnih sporazuma. Sličan fenomen, neretko nazivam «ambicioznom korporacijom». Ali, imajte u vidu - za mnoge delatnosti i organizacione forme, koje mi danas promišljamo, nema adekvatnih pojmova. «Ambicioznom korporacijom» možemo nazvati i globalne korporacije, i neformalne klubove različitog nivoa uticaja, i religiozne i etničke zajednice, i pokret antiglobalizma... Prema njima gravitiraju i razne kriminalne strukture i terorističke organizacije, koje po sopstvenim pravilima stvaraju algoritme delovanja u globalnoj igri za budućnost. I katkad, pošto nisu ustanju da konstruktivno menjaju realnost, one je u neposrednom smislu podrivaju... Ambiciozne korporacije se manifestuju prvenstveno kroz delovanje, a ne kroz socijalne tekstove. Zato, niz procesa savremenog sveta dobija anonimni karakter, što, uostalom, posredno ukazuje na defektnost uobičajene socijalne kartografije, na nepotpunost kategorijalnog aparata koji se oformio još u prošlom, ili čak pretprošlom veku, kao i teoretskih šema politikologije.

-U ruskoj političkoj eliti danas je u modi ideja pretvaranja naše «ofšorne oligarhije» u nacionalnu buržoaziju, a činovništva u visoko efikasan aparat upravljanja državom. Sudeći po tome šta Vi govorite, mi opet razmišljamo u nekoj drugačijoj ravni i postavljamo takve zadatke koje već sam život više ne postavlja...

-Ovde je glavno pitanje – karakter naše elite. Ali, pre nego što kažemo nešto o tome, treba shvatiti realno mesto naše države na opštoj karti sveta koja se oformila na početku trećeg milenijuma. Odatle će postati jasni ključni zadaci koji stoje pred nama, a iz njih – stepen prikladnosti ruske elite izazovima vremena. Mada veoma kratko, danas se u svetu stvara nekakva zatvorena globalna konstrukcija, na čijem nižem spratu se nalazi eksploatacija prirodnih resursa, iznad njega – industrijska obrada tih resursa, dalje – proizvodnja intelektualnih sirovina (7), još više – visokotehnološka produkcija. Iznad tog proizvodnog kompleksa, uzdiže se finansijska nadgradnja koja akumulira procentni danak. Konačno, na samom vrhu se nalazi «štabna ekonomija» (8) koja stvara globalni emisiono-poreski sistem, i u velikm razmerama upravlja rizicima. Emisioni sistem – u vidu faktičke svetske rezervne valute, a poreski – u formi globalnog danka koji na određen način otplaćuje značajan deo država, na primer, u okviru sistema permanentnog globalnog duga.

Koktel elita – pokolenje «P»  

-Na takvoj «karti» mesto Rusije je u celini shvatljivo...

- Na početku 21. veka, Rusija je zauzela nišu među zemljama proizvođačima prirodnih sirovina i polufabrikata, tako da osnovu bogatstva države čini prirodna renta i njene modifikacije. Za degradaciju ekonomskog i socijalnog statusa države može se naći mnoštvo objašnjenja. Tokom 20. veka, u zemlji se dosledno «iskorenjivala» savremena socijalna kultura, začetci samoorganizacije i energičnih ličnosti. Kao rezultat smo dobili svet lišen iskri genijalnosti i loše usklađen sa globalnom revolucionarnom situacijom. Kada je iščezao zid koji je delio Istok i Zapad, u Rusiji se delimično i u celosti kriminalizovana subkultura pokazala, kao najenergičniji deo društva. Kao rezultat smo dobili sopstveni koktel elite – pokoljenje «P» (9) od predstavnika specijalnih službi, njihovih mnogobrojnih i razgranatih agentura, i od, u različitom stepenu kriminalizovane subkulture. Uz sve razlike između tih ljudi, oni imaju jedno opšte svojstvo – to su «ljudi senke», vaspitani u duhu «podzemlja».

-Ali, ne može dugo opstojati elita koja je kriminalna, čak i očiti teroristi Hamasa, došavši na vlast, tragaju za pozitivnim imidžom...

- Elita uopšte ne može biti kriminalna, jer ona razmišlja metafizički. Kriminalizujući se, elita prestaje to da bude, budući da gubi kontrolu nad smislom. A njen glavni zadatak jeste strateško upravljanje društvom, to jest, da vešto stvara smislove, modele budućnosti za sebe i za one koje vodi. Karl Manhajm je svojevremeno pisao: «postojanje elite se određuje, ne žudnjom za vlašću određenih individua, već društvenom potrebom za posebno kvalifikovanim ljudima koji ispunjavanjavaju strateške funkcije». Na primer, korupcija nije podmitljivost. To je nedopustivo širenje prostora tržišnih operacija, odnosno unutrašnje razaranje socijalnog teksta i ličnosti, i istovremeno, specifičan i primitivan sistem upravljanja. Ipak, degradirana ličnost ne može da shvata ritmove istorije, i da celovito i dugoročne određuje ciljeve, ona čuva svoje samožive interese, vidi u politici samo intrigu, i kao rezultat, gubi od igrača «duge volje», sa drugačijim životnim horizontom i strategijom. Taj deficit ličnosti i smisla, na žalost, manifestuje se u sferi državne uprave, političke filozofije i strateške misli...

Očigledno je da danas u Rusiji nema nacionalnog «smisaonog skeleta», da odsustvuje pozitivno projektovanje njene istorijske sudbine, što svakako ne isključuje određene zamisli i političke intrige vladajućeg sloja. Kao i ranije, čak i glasnije, čuju se razgovori o udvostručavanju BNP, o ekonomskim i administrativnim reformama, o «nacionalnim projektima», povećanju plata budžetskim korisnicima, o borbi sa inflacijom. U praksi, ipak, to sve ne dovodi, niti do smanjivanja visokog nivoa smrtnosti, niti do likvidacije oštre nesrazmere u nivoima prihoda stanovništva, niti do rasta njegove socijalne aktivnosti.

-Ali, «novoj klasi» je nedovoljno da se organizuje i okupi, treba još da postane konkurentna, da vlada celim spektrom postindustrijskih upravljačkih koncepcija i tehnologija...

-Da, i ovde su se u poslednjoj deceniji takođe desili interesantni i isto toliko ravolucionarni događaji. Ali, hajdemo da o naučnim i primenjenim dostignućima u oblasti upravljanja, sa kojima se opremila «nova klasa», govorimo sledeći put – to je posebna i velika tema...

prevod sa ruskog i primedbe: Nebojša Vuković

izvor: http://www.expert.ru/printissues/ural/2006/18/interview_neklessu/

Fusnote:

1. Ruska akademija nauka, (prim. prevod.).

2. SMI – skraćenica za termin sredstva masovnog informisanja, (prim. prevod ).

3. Oko 1080. godine, Adalberon Lanski je, između ostalih, formulisao doktrinu o jednom društvenom «telu» iz tri dela: oni koji se mole, oni koji se bore i oni koji rade - oratores , bellatores , laboratores . Imena (Adalberon i Gerard) su skoro doslovno prevedena sa ruskog jezika. (prim. prevod.)

4. Trofejna ekonomija se može definisati kao korišćenje ranije akumuliranog materijalnog potencijala kao izvora za izvlačenje kratkoročne dobiti, ili kao pljačkaška produkcija, zasnovana na trošenju resursa prethodne etape razvoja. (prim. prevod.)

5. Moglo bi navesti mnogo slučajeva kako su predstavnici «nove klase» na spektakularan način zaradili ogroman novac, bukvalno « ex nihilo ». Uzmimo kao paradigmatičan primer, poznatog «filantropa» Džordža Sorosa, koji je svoje bogatstvo stekao spekulišući novcem i vrednosnim papirima. Drugi primer je trenutni srpski ministar Božidar Đelić, koji je u Srbiji počeo da upravlja državnim finansijama kao «podstanar na tetkinom kauču», a danas je milioner, iako nije poznato da je vlasnik bilo kakve značajnije industrije, velikog zemljišnog poseda ili rudarske eksploatacije. (prim. prevod.)

6. Fort Noks je američka vojna baza u severnom Kentakiju. Tamo je 1936. godine sagrađen trezor u kome se nalazi veliki deo američkog nacionalnog zlata. (prim. prevod.)

7. Izraz «intelektualne sirovine» može se razumeti kao inovacije (prim. prevod.)

8. Štabna ekonomija je vrsta političko-ekonomske delatnosti čija je osnovna sfera - ustanovljavanje pravila i finansijsko-pravno regulisanje u oblasti ekonomskih operacija. Temelji se na posedovanju simboličkog kapitala i moćnih sredstava globalnog projektovanja. (prim. prevod.)

9. Pokolenje «P» je roman Viktora Pelevina o generaciji ljudi starosne dobi između trideset i četrdeset godina, koji su svoje detinjstvo i ranu mladost proveli u sovjetsko vreme, a kasnije bili prinuđeni da se prilagođavaju novim (sasvim drugačijim) društvenim okolnostima.

 

 

 
 
Copyright by NSPM