Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Politički život

 

 

Marinko M. Vučinić

KO SU ČUVARI DEMOKRATIJE

Ako postoji neka konstanta u srpskoj političkoj istoriji i funkcionisanju partija u našoj sredini, onda je to nedostatak elementarnog osećaja odgovornosti. Primera koji potvrđuju tezu o hroničnom izostanku obaveze da se odgovara za propuste i kršenje osnovnih demokratskih načela ima svakodnevno i napretek.

Jedan od najaktuelnijih i veoma indikativnih primera je nedavni izbor vršioca dužnosti gradonačelnika Beograda, koji je nakon mesec dana, odlukom Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, doveden u pitanje. Ministarstvo je odluku o ukidanju odluke o izboru Zorana Alimpića za predsednika i Milorada Perovića za potpredsednika Skupštine grada Beograda obrazložilo time što je prekršena izborna procedura pošto je članom 9 Poslovnika Skupštine grada Beograda predviđeno da kandidatura mora biti u pisanom obliku, što je značilo da se morala dati i odgovarajuća pauza kako bi, nakon uvrštanja te tačke u dnevni red, i drugi odbornici imali šansu da predaju kandidaturu.

Na povredu ovih odredbi Poslovnika ukazali su odmah na sednici odbornici SRS-a i SPS-a. To nije imalo nikakvog efekta na dogovorenu političku transakciju Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, čijim je rezolutnim sprovođenjem i došlo do ovog nelegalnog izbora.

Ove dve stranke nisu se obazirale na argumentovane primedbe, već su demonstrirale kako u praksi izgleda politička dominacija većine u gradskoj skupštini. Indikativno je da one veoma teško uspevaju da postignu politički dogovor oko mnogih izuzetno važnih političkih pitanja. Međutim, kada postoji zajednički interes u odbrani pozicija vlasti koju zajednički obavljaju, politički dogovori postižu se lako i sprovode veoma efikasno, bez obzira na to što se pri tome krše principi demokratske izborne procedure.

Predstavnici SRS-a su osporavanje odluke o izboru v.d. gradonačelnika preneli i u Skupštinu Srbije, insistirajući duže od mesec dana na tome da se i Skupština izjasni o očitom kršenju demokratske procedure. Tek kada su poslanici SRS-a krenuli u otvorenu i odlučnu akciju s namerom da blokiraju i rad parlamenta, pronašlo se spasonosno rešenje – da se ponovi glasanje i tako spreči izbijanje još jedne političke krize.

Veoma je interesantno kako su predstavnici vladajuće koalicije i opozicije reagovali i ocenili predlog nadležnog ministarstva. Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Nada Kolundžija izjavila je da odluka ovog ministarstva nije ustupak SRS-u, ali je svakako rezultat izrazitog pritiska radikala, budući da nezakonitosti u izboru Zorana Alimpića nije bilo. Predstavnik Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić ocenio je da je ovo prvi put da je vlast javno i zvanično priznala da ne poštuje demokratiju i proceduru, kao ni pravila po kojima radi parlament. Ovo rešenje nije potpuno jer nije poništilo odluke koje je v.d. gradonačelnika Alimpić doneo.

Međutim, Alimpić svojom političkom osionošću i stranačkom uskogrudošću samo pokazuje da mu nije ni na kraj pameti da se izvini građanima Beograda i podnese odgovornost za očigledno kršenje poslovnika i demokratskih principa pri izboru skupštinskih funkcionera. On nastupa kao odani stranački kadar i ne nalazi za shodno da se zapita koliku je političku štetu nanelo ovakvo kršenje demokratske procedure i kakva je njegova lična i odgovornost stranke čiji je funkcioner. To pitanje ne pogađa ni funkcionere Demokratske stranke Srbije, kao pripadnike striktno legalistički opredeljene političke organizacije, koji vrše vlast u gradskoj skupštini. Obaviće se novo, politički dogovoreno biranje i time će ova tema biti okončana. A kakve su političke i društvene posledice, ove stranačke funkcionere mnogo i ne zanima. Nisu se zapitali kolika je njihova odgovornost za otvaranje političkog prostora predstavnicima Srpske radikalne stranke da dovedu u pitanje rad parlamenta, a sebe predstave kao čuvare demokratije.

Pitanje odgovornosti nije ni u primisli Zorana Alimpića, budući da on samo prilježno i bespogovorno izvršava partijske i političke dogovore, što mu daje za pravo da slavodobitno izrazi očekivanje da će ishod glasanja biti identičan onom 8. oktobra. „Biće održani novi izbori i biće mi zadovoljstvo da pobedim moje protivnike. Nadam se će odluka ministarstva olakšati neprijatnu situaciju u Skupštini Srbije i da će parlament početi da se bavi svojim poslom.“

Ova izjava dovoljno govori o tome koliko su naši stranački funkcioneri izgubili osećaj za odgovornost i koliko su u službi svojih stranačkih interesa, bez obzira na to što kršenjem demokratske procedure narušavaju temelje demokratije i ionako nizak ugled gradske i republičke skupštine u našoj javnosti. Izbori za vršioca dužnosti gradonačelnika biće ponovljeni i sprovodiće ih oni isti stranački funkcioneri koji su učestvovali u kršenju demokratske procedure. Tako će biti stavljena tačka na ovo neprijatno pitanje, a nama još jednom neće biti obrazloženo ko je odgovoran za blokadu rada parlamenta Srbije i kakav ugled mogu imati stranački funkcioneri koji imaju hrabrosti da se nakon svega hvališu da će pobediti. Verovatno će ti ponovljeni izbori biti održani pod neizvesnim sloganom: “I posle Alimpića – Alimpić“.

Odgovornost nije pominjala ni Nada Kolundžija. Njoj je bitno da nije prekršen zakon i da su se u parlamentu oduprli pritisku radikala. Ako je zaista tako, zašto se onda ponavlja postupak izbora. Za funkcionisanje demokratije u Srbiji još je važnija činjenica da bi kršenje procedure u izborima u gradskoj skupštini bilo prećutano da nije bilo upornog insistiranja predstavnika Srpske radikalne stranke.

Predstavnici demokratskih stranaka očigledno ne mogu da prihvate osnovno demokratsko pravilo da njihovi politički dogovori i nagodbe o očuvanju pozicija na vlasti ne mogu biti iznad doslednog poštovanja demokratskih načela. Ako poslušni partijski aparatčici i dalje budu spremni da bezuslovno sprovode političke dogovore i po cenu kršenja demokratskih načela, a da za to ne snose odgovornost, onda je demokratija u Srbiji u velikim problemima i pred teškim izazovima. Stranke, i to naročito one koje se pozivaju na svoje demokratsko ustrojstvo i uzvišene principe demokratije, ne mogu biti iznad same demokratije, već naprotiv – moraju biti jedan od najsnažnijih i najodlučnijih faktora u odbrani i zastupanju demokratskih vrednosti. To će se ostvariti jedino ako princip odgovornosti i privrženost demokratskim načelima budu iznad pragmatičnih stranačkih političkih dogovora. Samo tako demokratska načela i privrženost demokratiji nisu prigodna politička sredstva, već vrhunska vrednost i vrlina.

21. novembar 2007. godine

 

 

 

 

 
 
Copyright by NSPM