Mladen Đorđević

Irački samit u senci nasilja i humanitarne katastrofe

Katastrofa u koju je utonuo Irak i mračne prognoze budućnosti ove zemlje prizemljili su izgleda mnoge jastrebove i ohladili mnoge glave u Bušovoj administraciji. Rezultat realnog sagledavanja krize rezultirao je susretom predstavnika SAD i Irana na nedavnoj konferenciji o bezbednosti u Iraku, održanoj 10. marta u Bagdadu. Konferencija je zamišljena kao kolektivna diskusija o tome kako učniti Irak bezbednijim i stabilnijim. Uprkos neznatnim rezultatima, susret je ipak pružio priliku da se pokuša sa prevazilaženjem velikog nepoverenja i nađe način za prvi korak ka zajedničkoj saradnji. Da li će do nje zaista i doći, pokazaće naredni meseci. Međutim, prve reakcije i nastavak pritisaka i uzajamnuih optužbi ne obećavaju mnogo.

Susret bez uslovljavanja

Na konferenciji u Bagdadu koju je organizovala iračka vlada učestvovali su predstavnici SAD, Irana, Sirije, Egipta, Saudijske Arabije,Turske, Kuvajta, Bahreina, Rusije, Francuske, Velike Britanije, Kine, UN, Organizacije islamske konferencije i Arapske lige. Premijer Iraka Nuri Al Maliki otvorio je konferenciju pozivom svim učesnicima da doprinesu poboljšanju stanja u zemlji i spreče proširenje sukoba na ceo Bliski istok. Na samitu ipak nije došlo ni do kakvog konkretnog dogovora. Učesnici skupa ponovili su sve svoje ranije stavove, a ceo susret ostao je u znaku raskola mišljenja Amerike i Irana o prirodi iračke krize i načinu za njeno okončanje.

Teren za susret pripremao se već nekoliko meseci, ali je Džordž Buš ipak morao da preuzme izvestan rizik i pristane da se Amerikanci i Iranci susretnu bez uslovljavanja, s obzirom da su SAD do sada aposlutno odbijale bilo kakav susret sa Irancima pre nego što oni zaustave svoj nuklearni program.

Najviši američki zvaničnici i britanski premijer Toni Bler pozvali su u novembru prošle godine Iran i Siriju da se uključe u proces uspostavljanja mira u Iraku, ali su tada izneli oštre uslove koje bi ove dve zemlje trebalo da ispune pre nego što bi pregovori uopšte započeli. Međutim, najavljujući odlazak na konferenciju u Bagdadu, Dejvid Saterlend , glavni savetnik za Irak državnog sekretara Kondolize Rajs, koji je nedavno u Kongresu prvi izneo mogućnost započinjanja razgovora, izjavio je da su američke diplomate spremne da stupe u direktne razgovore sa iranskim i sirijskim predstavnicima, ne pominjući nikakve uslove. Ovim je, uprkos prvobitnom odbijanju i nipodaštavanju, predsednik Džorž Buš počeo da ispunjava sve ključne preporuke iz nedavnog izvešaja Studijske grupe za Irak.

Grupa je naime u izveštaju navela da je Amerika u Iraku veoma blizu tačke posle koje će situacija postati beznadežna i predložila povlačenje borbenih trupa u prvoj polovini 2008. Paralelno s povlačenjem, savetovano je da SAD stupe u pregovore sa Iranom i Sirijom u vezi budućnosti Iraka. Takođe je dat predlog da se stvori ''grupa za podršku Iraku'', koja bi uključila SAD, EU, UN, kao i susede, posebno Iran i Siriju. Iračkoj vladi bi se uputio ultimatum i zapretilo sankcijama ukoliko ne napravi napredak u rešavanju podeljenosti zemlje. Predloženo je takođe da se spor oko iranskog nuklearnog programa ostavi po strani, a da se pripremi sveobuhvatnu bliskoistočnu mirovnu konferenciju.

Najava sledećeg samita

Vašington ski delegati nisu ipak u Bagdad došli sa mnogo dobre volje. Uz stare optužbe upućene Iranu i Siriji, pre i za vreme samita iznete su nove. SAD naime optužju vlade obe zemlje da svojim aktivnostima i dalje doprinose nasilju u Iraku, a da iransko naoružanje, uključujući protivoklopne eksplozivne naprave, koriste ekstremisti za napade na američke trupe. Amerikanci smatraju da je iransko oružje do sada krivo za smrt 170 vojnika savezničke koalicije, a iznete su i tvrdnje da Iran i dotura oružje i obučava gerilce za njihovo korišćenje. Rečeno je i da Sirija i dalje ne preduzima adekvatne mere u cilju zaustavljanja ulaska stranih boraca i doturanja oružja u Irak preko svoje granice. Na konferenciji je od obe zemlje zahtevano da zaustave protok ljudi i oružja, a Sirija bi takodje trebala da preduzme mere protiv prisustva članova bivše vladajuće iračke partije BAAS,  koji, kako je rečeno, imaju značajnu ulogu u finansiranju i rukovođenju pobunom u Iraku.

S druge strane, predstavnici Irana naglasili su da je za mir najpotrebnije povlačenje stranih trupa, koje su, kako kažu, mamac za ekstremiste. Teheran je takođe čvrsto ostao na svom pravu na razvijajanje nuklearnog programa.

Konferencija u Bagdadu okupila je ipak prevelike neprijatelje da bi odmah moglo doći do konkretnih rezultata. Došlo je čak i do direktne svađe između iranskog i američkog predstavnika. Naime, delegat SAD Dejvid Saterfild rekao je da u svojoj tašni poseduje dokumenta koja dokazuju da je Iran naoruzavao miliciju šiitskih muslimana u Iraku (koja ipak nije pokazao). Delegat Irana Abas Araghači uzvratio je da su te optužbe samo pokriće za nesupeh. Da je između američkih i iranskih izaslanika izbio spor potvrdio je i visoki zvaničnik iranskog ministarstva spoljnih poslova Labid Abavi.

Ipak, uprkos ovom sukobu, neki rezultati su se ipak pokazali. To su potvrdili i komentari američkog ambasadora u Iraku, koji je kako je rekao, imao “normalnu komunikaciju” sa iranskim delegatom i izjavio da je to bio ‘'dobar sastanak''. Iranski delegat Aragači je oštro demantovao da Iran šalje oružje u Irak i sve ostale optužbe, ali je i on prokomentarisao da je konferencija “vrlo pozitivna”, jer su “svi obećali da će sarađivati i kontrolisati granice.” Iranski predstavnik je ipak rekao da je njegova zemlja spremna da podrži bilo koji plan koji će zaustaviti krvoproliće.

Dogovoreno je i da se sledećeg meseca pripremi nova konferencija, u Istambulu ili opet u Bagdadu, koja će uključivati I predstavnike grupe G-8. Sad bi trebalo da predstalvlja Kondoliza Rajs, dok bi Iran poslao svog ministra spoljnih poslova.

Ovaj neodređeni dogovor može da bude povod za izvesnu nadu da do sporazuma može doći, ali u prvim reagovanjima posle samita, zainteresovane strane su ostale na svojim pozicijama. Iranski delegat Aragači je na konferenciji za novinare posle sastanka ponovio zahtev Teherana da se postavi rok za povlačenje stranih trupa iz Iraka za koje je rekao da su magnet za ekstremiste iz celog islamskog sveta. S druge strane, irački ministar inostranih poslova Hojšar Zebari je odbacio apele za povlačenje američkih trupa. On je za CNN izjavio da iračke trupe nisu u stanju da deluju samostalno kako bi održale bezbednost u mnogim delovima zemlje. On je rekao da da bi svaka odluka da se preuranjeno ili prebrzo povuku te snage imala katastrofalne posledice i po Sjedinjene Države i po stabilnosti i bezbednost čitavog regiona . Slično su reagovali i ostali irački zvaničnici, kao i predsednik Talabani.

Dogovor ili katastrofa

Uprkos isključivosti koju ispoljavaju dva glavna činioca sadašnje strateškog nadmetanja na Bliskom Istoku, naslućuje se da su sve strane zainteresovane za stabilizaciju Iraka, pošto su u suprotnom prespektive vrlo mračne. Nasilje je i dalje prisutno, a u Iraku je do sada poginulo oko 600 000 ljudi, dok je dva miliona izbeglo. Najnovije procene su da bi ta već podeljena zemlja lako potonula u haos, koji bi zapalio ceo region.

To je priznao i irački predsednik Džalal Talabani, koji je rekao da bi ukoliko dođe do povlačenja američke vojske, usledila vojna dominacija Šiita i Kurda, koji bi bili spremni da na svojim teritorijama preuzmu kontrolu, kako je rekao, za nekoliko sati. Neki analitičari predviđaju da se stanje neće uskoro popraviti, pominjući da su građanski rat i raspad zemlje moguće opcije. Jedan od eksperata u Međunarodnoj kriznoj grupi izjaio je da je najverovatniji scenario propast države, sa samo privremenim održanjem izvesne stabilnosti u regionu koji pripada Kurdima, i haosom u ostatku Iraka, gde bi se različite partije, grupe i kriminalni gangovi boriti jedni protiv drugih (1), kako bi osvojili vlast i kontrolisali nacionalne resurse. Pojedini analitičari smatraju da će građanski rat u Iraku kulminirati tokom narednih šest-sedam godina, ali u granicama te zemlje.

Takođe, prema najnovijim izveštajima Pentagona, situacija preti da preraste u pravu apokalipsu. Zavađene šiitske i sunitske milicije vode kampanju etničkog čišćenja, tako da iz zemlje beži oko 9 ooo ljudi mesečno. Broj napada iznosi 140 dnevno, a broj žrtava oko 1 000 nedeljno. U izveštaju Pentagona ističe se da šiitske i sunitske milicije stano stvaraju nova uporišta, posebno u Bagdadu i izvode oko 45 napada dnevno. Prema najnovijim informacijama, pobunjenici su čak počeli da koriste i otrovni gas hlor. Upravo u vreme održavanja samita, sunitski bombaš samoubica u centru Iračke prestonice napao je kamion sa šiitskim hodočasnicima koji su s vraćali iz svetog grada Kerbale i ubio 32 lica.

Situacija u Iraku stoga nalaže hitan rad na miru. Međutim, složena diplomatska igra očigledno zahteva mnogo vremena, dok se stanje pogoršava iz časa u čas. Ipak, diplomatija ostaje kao jedina šansa. To je potvrdio i novi komandant američkih snaga u Iraku, general Dejvid Petreus, koji je na na prvoj konferenciji za novinare otkako je preuzeo dužnost otvoreno rekao da vojna sila ne može biti dovoljna za okončanje nasilja u Iraku. General Petreus je naglasio da politikči aspekt mora da bude uzet u obzir, i da bi pregovori o Iraku morali da obuhvate čak i neke ekstremistike grupe. To prilikom, petreus je podelio pobunjenike u tri kategorije – al-Kaidu u Iraku, sektaške ekstremiste i kriminalne elemente, rekavši da svi pokušavaju da poremete bezbednosnu operaciju u Bagdadu podsticanjem nasilja izmedju sunita i šiita.

Arapsko-iranski susreti

Konferencija u Bagdadu usledila je ipak posle izvesne šire diplomatkske pripreme. Irak i Sirija su inače 21. novembra posle razgovora izmedu šefova diplomatija obnovili pune diplomatske odnose, prekinute više od dve decenije. Sirija je već pokazala da je zainteresovana i spremna za razgovore , a sirijski ministar inostranih poslova Valid Moalem, tokom posete Bagdadu, pozvao je na očuvanje jedinstva Iraka i pružio uveravanja da ce Damask uraditi sve što može da bi pomogao da se zaustavi nasilje. Takođe, p redsednik Iraka Džalal Talabani posetio je Iran, koji je izrazio podršku iračkoj vladi baziranoj na nacionalnom jedinstvu. Nedavo se odigrao i susret iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinedžada i saudijskog kralja Abdulaha, koji je posebno značajan zbog rivaliteta ove dve sile u arapskom svetu. Imeđu dve zemlje vladaju inače verske podele i napetost u vezi s događajima u Iraku i Libanu, s obzirom da se Saudijska Arabija, kao glavna sunitska sila u regionu, i Iran, kao šiitska zemlja nalaze na suprotstavljenim stranama, dajući podršku sunitima odnosno šiitima u Iraku. Ipak, dva lidera dogovorili su se da sarađuju na suzbijanju verskog nasilja na Bliskom istoku, a predsednik Ahmadinedžad je rekao da će se Iran i Saudijska Arabija zajednički suprotstaviti "neprijateljskim planovima" čiji je cilj da podele muslimanski svet. Ipak, diplomatski dogovori arapskih zemalja nisu dovoljni , i bez direktnih pregovora SAD i Irana, teško da se ištaože ostvariti.

Irački predsednik Džalal Talabani je rekao da ukoliko se Amerikanci i Iranci dogovore oko postizanja bezbednosti i stabilnosti u Iraku, rezultati na terenu će se pokazati za mesec ili dva. Ipak, za dogovor su potrebi ustupci na obe strane, kojih još uvek nema. Američka flota u Persijskom zalivu je pojačana, a agresivne namere potvrđene su i dodatnim slanjem 20 000 trupa u Irak, delovanjem savezničke vojske u Avganistanu. SAD su okružile Iran oružjem, a u izgledu su nove sankcije UN u vezi njegovog nuklearnog programa. Nasuprot tome, Iranu trebaju garancije stabilnosti, koje još nisu date. Američka diplomatija uprkos pokušajima kontakata i dalje steže vojni obruč. Stoga i Iranu ostaje da preti oružjem, a iranski zvaničnici najavljuju oštru odmazdu ako dođe do napada. Amerika još nije objasnila koju cenu može da plati za stabilan Irak. Dok se to ne razjasni, mir je svakako još daleko.

Fusnote:

1. Strah od dolazećih dana posebno je izražen među iračkim sunitima, koji su manjina, a u čijim su rukama danas glavne poluge vlasti u Iraku. Sunite posebno brine veliki broj šiitskih milicija. Adnan el Dulaimi, ključna ličnost sunitskog političkog bloka u iračkom parlamentu smatra da bi poboljšanje bezbednosne situacije u zemlji moglo da se ostvari samo raspuštanjem šiitskih milicija.