|
Zoran Milošević
PERSPEKTIVE SAVEZA RUSIJE I BELORUSIJE (*)
« Stvarnje savezne države (sa Belorusijom)
ostaje za nas bezuslovni prioritet ».
Boris Grizlov,
predsednik državne Dume Ruske federacije
Rezime
Proces integracije Rusije i Belorusije je u zastoju. Sociološka istraživanja urađena u Rusiji i Belorusiji pokazuju da i pored svih međusobnih simpatija i uvažavanja postoje političke prepreke koje onemogućavaju integraciju u jednu saveznu državu. Prepreke su dvojne, prvo, javno mnjenje, pošto se u Rusiji formira jak izolacionistički, antiintegracioni stav, i, drugo, političke, pošto rusko rukovodstvo insistira na rešavanju unutarpolitičkih pitanja na štetu spoljnopolitičkih.
Prema mišljenjima ispitanika, glavni krivac za zastoj u integraciji Rusije i Belorusije je beloruski predsednik A. Lukašenko, a prema mišljenju Lukašenka politika Moskve koja zanemaruje spoljnopolitička pitanja.
Ključne reči
Rusija, Belorusija, integracije, država, politika, javno mnjenje
Za protekle četiri godine integracioni procesi na postsovjetskom prostoru kao da su zašli na slepi kolosek. (1) Istraživanja javnog mnjenja, naime, pokazuju nazadak, pre svega u mišljenju građana Rusije, gde se formira jak izolacionizam i otpor integracijama radi zaštite svog materijalnog blagostanja. (2) Stvara se ubeđenje da je smisao nove integracije, zapravo, stremljenje slabih i siromašnih bivših republika SSSR-a da eksploatišu Rusku federaciju. Čak trećina Rusa odbija integracije, pa bilo to i sa Belorusijom, dok su ostale integracije (u okviru Zajednice nezavisnih država ili Evropske unije) još nepopularnije. (3) Rusi prema saznanjima sociologa smatraju da i spoljnopolitički prioriteti Rusije moraju biti podređeni unutrašnjim pitanjima, kao što su: jačanje vlastite dražve, povećanje ekonomskog potencijala, snaženje ljudskog kapitala, reforma obrazovnog sistema, nauke, zdravog načina života, itd., tj. da preobražaj u normalnu, ekonomski jaku i socijalno razvijenu država mora da ima prednost nad svim, pa i nad integracijama i spoljnopolitičkim prioritetima.
Međutim, postoje i drugi faktori koje treba uvažavati u integracionim procesima (sem egoizma), a to je bezbednost, očuvanje cilizacijskog obrasca, samim tim i jezika, kulture i vere kojoj pripadaju Sloveni. Kada su u pitanju Belorusi kod Rusa postoji već tradicionalni stav da se radi o bliskom narodu i prijateljskoj državi. Rusi Belorusiju doživljavaju kao prirodnog saveznika, više nego Ukrajinu ili Kazahstan.
Tradicionalno, Rusi se prema Belorusima (i obrnuto) odnose pozitivno. Lik Belorusa u ruskom društvenom saznanju u osnovi ima veoma poželjne karateristike: pouzdani, mirni, uredni, porodični. Istovremeno, Belorusija se uvek doživljava kao jedinstveni, nelicemerni i pouzdani saveznik Rusije,a predsednik Belorusije je mnogo godina jedan od najpopularnijih političara u Ruskoj federaciji. (4) Kada se Belorusi upitaju s kim bi u integracije, na prvo mesto izbija Rusija (64 posto), (5) na drugom mestu je Ukrajina (32 posto), a oko 25 posto bi se integrisalo u Evropsku uniju.
Ipak, pogledajmo šta samo stanovnici ove dve pravoslavne Slovenske države misle o stvaranju savezne države između Rusije i Belorusije.
Pesimizam kuca na vrata
Stanovništvo Rusije smatra da je formiranje saveza Rusije i Belorusije zastalo, a pesimizam je sveopšti, pošto samo 6 posto ispitnika smatra da se proces stvaranja savezne države odvija uspešno, a 32 postogovori da je proces integracije zašao na slepi kolosek (vidi Tabelu br. 1.). (6)
U Belorusiji se za proteklih 4-5 godina pomalo umanjuje broj zagovornika saveza sa Rusijom, odnosno ulaska u rusku državu, a negativno je delovao i spor oko cene gasa.
Tabela br. 1.
Kak o se, prema Vašem mišljenju, razvija proces stvaranja rusko-beloruske savezne države? |
|
Apr i l 2005 .
u% |
Januar 2007.
u % |
Proces se odvija uspešno, skoro će se stvoriti zajednička država |
13 |
6 |
Proces ide sporo i neefikasno |
47 |
40 |
Proces je javno zašao na slepi kolosek |
24 |
32 |
Teško mi je da odgovorim |
16 |
22 (7) |
Ko je kriv?
Očigledno, proces integracije Rusije i Belorusije je zašto na slepi kolosek. Povećao se broj protivnika saveza Rusije i Belorusije. Pre dve godine bilo je samo 7 posto protivnika, ove, 2007. godine imamo čak 17 posto onih koji se protive savezu.
Logično se postavlja se pitanje, ko je kriv? Jedinstvenog odgovora nema (vidi Tabelu br. 2). Uslovno rečeno, dominira ocena (28 posto ispitanika) da je glavni vinovnik predsednik Belorusije, A. Lukašenko. Na drugom mestu je stav da sama ideja saveza nije dobro promišljena, a na trećem mestu se kao krivac markira beloruska opozicija. Svakako da sva tri odgovora treba uvažiti. Beloruska opozicija jeste antiruska i prozapadna, proamerička i proevropska, koja zagovara totalni raskid Belorusije sa Rusijom. (8) U tom smislu ona deluje na javno mnjenje, a posebno kroz obrazovni sistem, (državni Univerzitet), gde ima jako uporište. Međutim, to nije domantni faktor pošto opozicija nema uticaj na donošenje odluka. Svakako da treba uvažiti i drugi stav da ideja integracije nije dobro promišljena. Zaista, ideju integracije Rusije i Belorusije treba pretresti i videti gde se greši. Međutim, ostaje prvi razlog koji se javlja kao dominantan. Prema literaturi, medijima, javnim istupanjima predsednika Belorusije Lukašenka, jasno je da se radi o čoveku koji je veoma komlikovan. Njegov slovenski patriotizam nije upitan, ali ono što je on očekivao od ujedinjenja jeste i neko važno mesto u političkoj hijerarhiji zajedničke države, a do sada nije dobio čvrste garancije da će tako i biti. Prema željama samog Lukašenka on je trebao da da u savezu Rusije i Belorusije, a potom i Ukrajine zauzme mesto, prema planu njegovog okruženja prestižno mesto «Slovenskog predsednika», odnosno predsednika savezne države. (9) Izgleda da Rusiji ovaj Lukašenkov plan nije odgovarao, a verovatno ne odgovara ni kao političar, odnosno ne uklapa se u vizije Kremlja. U svakom slučaju opstrukcija od strane Lukašenka, kada je u pitanju stvaranje zajedničke države, je očigledna, a 2006. godine u svom obraćanju beloruskom parlamentu dao je veću prednost odnosima sa Kinom nego sa Rusijom. (10) Očigledno da je to zapaženo i od strane javnog mnjenja Rusije, te zbog toga i smatraju Lukašenka kao glavnu prepreku ujedinjenju dve države.
Odnos Lukašenka prema stvaranju zajedničke države sa Rusijom ne može se posmatrati bez spoljnopolitičkog faktora. Naime, zapaža se kad god SAD i EU ubroje Belorusiju u «osu zla», a Lukašenka u «poslednjeg evropskog diktatora» tada beloruski predsednik teži integraciji sa Rusijom, kao i obrnuto. (11) Krajem 2003. godine kada je oslabio pritisak SAD i Evropske unije na Belorusiju i Lukašenka, beloruski predsednik je to iskoristio i otkazao planirano uvođenje ruske rublje kao platežnog sredstva u Belorusiji, zatim je otakazao i dogovorenu kupovinu (privatizaciju) velikih beloruskih preduzeća koja su trebali da kupe ruski poslovni ljudi.
Istovremeno, scenario Iraka u Belorusiji nije moguć pošto su Republika Belorusija i Ruska federacija potpisale Sporazum o kolektivnoj bezbednosti i udar na Belorusiju bio bi smatran kao udar na Rusiju. (12)
Rusija je krajnje zainteresovana za očuvanje svog uticaja na Belorusiju i to zbog sledećih razloga:
• vojnih: Belorusija ostaje jedinstveni vojni saveznik Rusije na Zapadnom pravcu i predstavlja ključnu tačku njene odbrane, a eventualno pristupanje Ukrajine NATO-paktu ne bi imalo onaj efekat ukoliko Belorusija ostane saveznik Rusije;
• ekonomskih: Belorusija predstavlja važan transportni koridor koji je postao još značajniji posle stupanja baltičkih država u Evropsku uniju, a pored toga u Belorusiji postoji mnogo perspektivnih preduzeća na koje je ruski biznis odavno bacio oko;
• ideoloških: odustajnje Belorusije od integracije sa Rusijom krajnje bi negativno delovalo i na reintegraciju postsovjetskog prostranstva oko Rusije. (13)
Integracija Belorusije i Rusije Lukašenku ne odgovara i zbog toga što bi se značajno smanjila vlast beloruskom predsedniku (posebno u sferi kontrole preduzeća, državnog budžeta i specijalnog predsedničkog fonda koji je koliko i sav budžet Republike Belorusije). (14) To znači da postoje fundamentalna protivurečja između interesa Kremlja i Lukašenka, pošto bi realizacija ciljeva i interesa Kremlja značilo potkopavanje njegove vlasti i stila rukovođenja. (15)
Tabela br. 2.
Protivurečnosti interesa Kremlja i A. Lukašenka
|
Interes Kremlja |
Interes Lukašenka |
Ekonomska sfera |
Otvoren pristup beloruskom tržištu za svoje poslovne strukture, u tom smislu i pristup privatizaciji najprivlačnijih beloruskih preduzeća, pre svega naftovoda i gasovoda |
Maksimalno otežati pristup na belorusko tržište spoljnim «igračima» (u tom smislu i ruskim) u smislu oslobađanja beloruskih preduzeća od konkurencije. Odbacivanje privatizacije pošto može realno porušiti osnove Lukašenkove vlasti |
Finansijska sfera |
Uvođenja ruske rublje kao sredstva plaćanja u zajedničkoj državi, s ciljem, staviti pod kontrolu finansijsku sferu Belorusije |
Uvođenja ruske rublje kao sredstva plaćanja u zajedničkoj državi, ali pod punom kontrolom Minska nad emisionom delatnošću Centralne banke Ruske federacije |
Politička sfera |
Obnavljanje uticaja Kremlja nad postovjetskim prostorom |
Stvaranje zajedničke države (i korišćenje saveza sa Rusijom) radi zaštite režima od mešanja sa strane, posebno SAD i EU. Eksploatacija integracione retorike, ali pri tome sačuvati realnu političku vlast i suverenitet (16) |
Sam Lukašenko, pak, ima drugačije mišljenje. Ne oslanjaju se na sociološka istraživanja javnog mnjenja, već na neka svoja saznanja, koja je izneo u intervju radiju «Eho Moskve». Tada je rekao da samo trećina Belorusa želi ujedinjenje sa Rusijom, pošto Rusija ugnjetava Belorusiju. Pored toga, Lukašenko je izneo stav da je glavni razlog krize u odnosima dve države to što Rusija insistira na rešavanju unutrašnjih pitanja, a ne spoljnopolitičkih. Takva politika Rusije nanosi veliku štetu odbrani države, pošto od Zapada do Moskve ima samo dve divizije... (17)
Ipak, 17 posto Rusa se prema Lukašenku odnosi sa poštovanjem , a 36 posto ima pozitivna osećanja prema njemu, što je, ipak, veliki procenat, iako je ranije bio veći (49 posto, 2006. godine).
Tabela br. 3 .
Ako smatrate da proces stvarnja rusko-beloruske savezne države ide neodgovarajućim tempom, ko je taj, prema Vašem mišljenju, ko snosi za to osnovnu odgovornost? |
|
Apr i l 2005 .
u% |
Ja n u ar 2007.
u% |
Aleksandar Lukašenko i belorusko rukovodstvo |
29 |
28 |
Vladimir Putin i rusko rukovodstvo |
10 |
5 |
Lukašenkove opozicione snage u Belorusiji |
9 |
9 |
Putinove opozicine snage u Rosiji |
4 |
4 |
SA D i Evropska unija |
9 |
5 |
Smatram da nikakvog kočenja nema, stvarnje saveza ide prirodnim putem |
10 |
6 |
Sama ideja saveza je nepromišljena, on nam nije potreban, ni ruskom, ni beloruskom narodu |
7 |
17 |
Teško mi je da odgovorim |
22 |
26 |
Tabela br. 4 .
Kakav je Vaš odnos prema presedniku Belorusije Aleksandru Lukašenku? |
|
Februar 2004. |
April 2005. |
Januar 2007. |
Odnosim se sa uvažavanjem i simpatijama |
15 |
25 |
17 |
Ne sviđa mi se baš Lukašenko, no ja uvažavam izbor naroda Belorusije |
36 |
40 |
42 |
Smatram da je Belorusiji potreban drugi presednik, sa više dostojanstva |
37 |
22 |
22 |
Teško mi je da odgovorim |
12 |
13 |
19 |
Tabela br. 5 .
Kakva osećanja kod Vas izaziva Aleksandar Lukašenko? (do dva odgovora) |
|
Septembar 2006. |
Januar 2007. |
Ushićenje |
4 |
1 |
Nadu |
5 |
7 |
Simpatiju |
13 |
8 |
Uvažavanj e |
19 |
15 |
Povere nje |
8 |
5 |
Ljubav |
0 |
0 |
Pozitivna osećanja, ukupno |
49 |
36 |
Razočaranj e |
5 |
8 |
Nepoverenje |
8 |
12 |
Antipatiju |
5 |
7 |
Osudu |
2 |
5 |
Skepsu |
3 |
3 |
Mržnju |
1 |
1 |
Negativna osećanja, ukupno |
24 |
36 |
Ravnodušnost |
28 |
35 |
Teško mi je da odgovorim |
9 |
10 |
Tabela br. 6 .
Posle smene vlasti u nizu članica ZND sve češće se govori o mogućnosti ponavljanja takve situacije i u Belorusiji. Ako u ovoj državi stvarno bude preduzet pokušaj svergavanja režima Aleksandra Lukašenka - kako, prema Vaš mišljenju, treba da reaguje ruska vlast? |
|
April 2005. |
Januar 2007. |
Podrškom Aleksandru Lukašenku |
24 |
12 |
Podrškom Lukašenko voj opoziciji |
5 |
5 |
Treba pomoći da se nađe kompromis između opozicije i Lukašenka |
23 |
18 |
Ne mešati se, to je unutrašnje pitanje Belorusije |
40 |
52 |
Teško mi je da odgovorim |
8 |
13 (18) |
Kakav savez Rusije i Belorusije treba da bude?
Kada se ispitanici pitaju o vrsti saveza Rusije i Belorusije, opet, se zapaža dominiranje izolacionizma kod Rusa, pošto je porastao broj onih koji smatraju da ujedinjenje nije potrebno (2005. godine to je smatralo 25, a ove, 2007. godine 39 posto ispitanika). Čak je i varijanta da Belorusija uđe u sastav Ruske federacija izgubila na popularnosti (2005. godine je tako smatralo 39, a ove, 2007. godine 23 posto ispitanika). (19)
Tabela br. 7 .
A kako bi Vi sami želeli da vidite russko-beloruski savez? |
|
Apr i l 2005.
u% |
Ja n u ar 2007.
u% |
Ujedinjenje dve države u jednu na ravnopravnoj osnovi |
29 |
29 |
Ulazak Belorusije u sastav Rosije na osnovu prava jednog ili nekoliki subjekata Ruske federacije |
39 |
23 |
Ujedinjenje nije potrebno, potrebni su jednostavno dobri dobrosusedski odosi sa Belorusijom kao i sa drugim državama |
25 |
39 |
Teško mi je da odgovorim |
7 |
9 |
Mogući razvoj situacije (scenariji)
U literaturi se razmatraju četiri moguća scenarija, i to:
1. Ulazak Republike Belorusije u sastav Ruske federacije u celini ili po oblastima. Ovaj scenario je, prema raspoloživim podacima, najmanje verovatan. Njegova realizacija dovela bi do potpunog gubitka vlasti A. Lukašenka, a scenario je protivurečan sa interesima beloruske države, tačnije birokratije. Samo u uslovima krajnje nepovoljne situacije po Belorusiju (veliki pritisci SAD i EU, vojni napad NATO-a i sl.) doveli bi do razvoja ovakve situacije.
2. Razvoj zajedničke države Belorusije i Rusije po obrascu Evropske unije. Ovaj scenario je malo verovatan, pošto postoji velika razlika između dve države u razvoju, tempu i smeru reformi, propisima, zakonima, itd.
3. Preoblikovanje savezne države u konfederaciju. Ovaj scenario je takođe neprihvatljiv za beloruskog predsednika. Međutim, verovatnoća njegovog ostvarenja je mala, pošto zahteva izmene Ustava u obe države, a to nije plan ruskog rukovodstva. Pri realizaciji ovog scenarija A. Lukašenko bi sačuvao osnovne poluge vlasti, što ne bi odgovaralo administraciji V. Putina.
4. Realizacija pojedinih projekata pri čemu bi se mnogo koristila integraciona retorika. Ovo je najverovatniji scenario. U praksi to znači realizaciju određenih, konkretnih projekata (na primer, privatizaciju niza beloruskih preduzeća i drugo), dok bi Lukašenko dobio garancije da ostane na vlasti.
Ponašanje Kremlja pokazuje da Putinova administracija upravo razmatra ovaj četvrti scenario. Na primer, Rusi u Belorusiji traže ljude koji nisu angažovani u prozapadnoj opoziciji i koji su lojalni Kremlju. Takav posao u Belorusiji nije težak, pošto značajan broj Belorusa sebe ne smatra posebnom nacijom, već delom ruske nacije. (20) Istovremeno, traženje i organizovanje takvih ljudi je posao koji već duže vodi ruski ambasador u Belorusiji, A. V. Blohinim. Sve ovo, dakle, govori da se Kremlj odlučio za četvrtu varijantu.
(*) Iz tehničkih razloga bili smo prinuđeni da rusku ćirilicu zamenimo latinicnim slovima prem apribližnom izgovoru ruskih reči. LITERATURA
Dorošenko, A. V. / Kožaeva, N. A.: 2003. god: Vnešnepolitičeskij kontekst formirovanija souznogo gosudarstva Respubliki Belarus i Rossijskoj Federacii, v Sborniku: Političeskaja nauka i gosudarstvenaja vlast v Rossijskoj Federacii i Novih Nezavisimih Gosudarstvah, Ekaterinburg, 2004
Kiseljov, Aleksandr A.: Zapadni rusizam kao beloruski nacionalni pokret, u Zborniku; Jedinstvo pravoslavnih Slovena , Priredio: Zoran Milošević, Filozofski fakultet, Istočno Sarajevo, 2006 .
Kornja, Anastasija/ Kašin, Vasilij: Bespolegnaja Belorussija, http :// www. wciom.ru/arkhiv/tematicheskii-arkhiv/item/single/3912.html?cHash=17982c6fe8...
Milošević, Zoran: Novi put Rusije, Rusija u postvizantijskom geopolitičkom i religioznom vrtlogu, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Istočno Sarajevo, 2005.
Milošević, Zoran: Rusija i integracije na postsovjetskom prostranstvu, Zbornik Matice Srpske za društvene nauke, br. 120, Novi Sad, 2006.
Milošević, Zoran: Rusko pitanje danas, Institut za političke studije, Beograd, 2006.
Milošević, Zoran: Putinova politika, Institut za političke studije, Beograd, 2007.
Milinčić, Ljubinka: Šargarepa pred izbore, NIN, Beograd, 7. 12. 2006.
Nesovetskij Souz, Izvestija, http://www.izvestia.ru/politic/article3105264/index.html
Perspektivi souza Rossii i Belorussii, Press-vipusk N o 624, http://wciom.ru/arkhiv/tematicheskii-arkhiv/item/single/3969.html?cGash=234cbd7484...
Sajfer, Liza: Rossijane ne hotjat žit v Evrope, Utro, http://www.utro.ru/articles/print/2007/05/23/650230.shtml
Ugnetennie souzniki, http://www.kasparov.ru/material.php?id=45D0B4AEE5AB5 .
Fedorov, Valerij: Čego ne učel Lukašenko, http://www.wciom.ru/arkhiv/tematicheskii-arkhiv/item/single/3944.html?cHash=054009f886...
Fedorov, Valerij/ Petuhov, Vladimir: Rossija i Belarus. Est li budušee u souza? h ttp ://www. wciom.ru/arkhiv/tematicheskii-arkhiv/item/single/3970.html?cHash=3352b53a72...
69% rossijan v celom dovoljni žiznju v strane, Novaja politika, http://novopol.ru/article20892.html
Fusnote:
1. O ovom problemu videti: Zoran Milošević, Rusija i integracije na postsovjetskom prostranstvu, Zbornik Matice Srpske za društvene nauke, br. 120, Novi Sad, 2006, str. 319 – 330.
2. Prema istraživanjima VCIOM-a 69 posto stanovnika Ruske federacije je zadovoljno svojim životom i životnim standardom. Vidi: 69% rossijan v celom dovoljni žiznju v strane, Novaja politika, http://novopol.ru/article20892.html
3. Prema istraživanja VCIOM-a iz maja 2007. godine 36 posto ispitanika želi da živi u Rusiji bez da bi se bilo s kim integrisali. Oko 18 posto Rusa bi se integrisalo sa Belorusijom, Ukrajinom i Kazhastanom, a manje od 17 posto bi obnovilo Sovjetski savez, dok bi u Evropsku uniju išlo samo 13 posto Rusa. Interesantno je da 4 posto Rusa želi integraciju sa Turskom, što ruski istraživači tumače turističkim iskustvima koja su stekla u ovoj zemlji. Vidi: Liza Sajfer, Rossijane ne hotjat žit v Evrope, Utro, http://www.utro.ru/articles/print/2007/05/23/650230.shtml
4. Valerij Fedorov, Čego ne učel Lukašenko, http://www.wciom.ru/arkhiv/tematicheskii-arkhiv/item/single/3944.html?cHash=054009f886...
5. Ovde postoje demografske dinstikcije. Svo stanovništvo je u 64 posto slučajeva opredeljeno za integracije sa Rusijom, ali kada se izdvoje mladi dobija se niži procenat (52 posto). Istovremeno, mladi Belorusi bi u 40 posto slučajeva radije ušli u integracije sa Evropskom unijom, tako da se stvara jaka opoziciona struja kod mladih Belorusa s kim ići u integracije. Mladi su uglavnom pod uticajem beloruske opozicije i hedonističke kulture Zapada.
6. Valerij Fedorov, Vladimir Petuhov, Rossija i Belarus. Est li budu?ee u souza? h ttp ://www. wciom.ru/arkhiv/tematicheskii-arkhiv/item/single/3970.html?cHash=3352b53a72...
7. Istraživanje je sprovedeno od strane Sveruskog centra za izučavnje javnog mnjenja (VCIOM), 20-21 januara 2007. g. Upitano je 1600 ljudi u 153 naseljena mesta u 46 oblasti, kraja i republike Rusije. Statistička greška ne prelazi 3,4%.
8. SAD i EU zaista finasiraju belorusku opoziciju. Godine 2003. samo SAD su dale 40 miliona dolara za njihov rad na svrgavanju Lukašenka. Godine, 2004, 2005. i 2006. su se davanja beloruskoj opoziciji uvećavala pošto su se organizaciji rušenja Lukašenka pridružile Poljska, baltičke država, posebno Litvanija. O tome videti: Zoran Milošević, Rusko pitanje danas, Institut za političke studije, Beograd, 2006, str. 93 – 105.
9. Nesovetskij Souz, Izvestija , http://www.izvestia.ru/politic/article3105264/index.html
10. Na nedavnom okruglom stolu (17. juna 2007) posvećenom integracijama na postsovjetskom prostranstvu čula su se argumentovana mišljenja da rusko-beloruske države neće biti dok je na vlasti A, Lukašenko. Lukašenko se sve više okreće Zapadu, a istovremeno daje gromoglasne izjave o prijateljstvu dve države. Istovremeno, Lukašenko ima i zasluga. Prema mišljenju direktora Instituta političkih istraživanja Sergeja Markova Lukašenko nije dozvolio objenu revoluciju u Belorusiji, izbegao je posleizbornu krizu, podržao je antiameričku internacionalu, itd. Vidi: Nesovetskijjaouz, Izvestija, http://www.izvestia.ru/politic/article3105264/index.html
11. Vidi: Ljubinka Milinčić, Šargarepa pred izbore, NIN, Beograd, 7. 12. 2006, str. 64 – 65.
12. A. V. Dorošenko/N. A. Kožaeva, 2003. god: Vnešnepolitičeskij kontekst formirovani? souznogo gosudarstva Respubliki Belarus i Rossijskoj Federacii, v Sborniku: Političeskaja nauka i gosudarstvenaja vlast v Rossijskoj Federacii i Novih Nezavisimih Gosudarstvah, Ekaterinburg, 2004, str. 499.
13. Isto, str. 500.
14. Isto, str. 503.
15. Prema internet anketi lista «Izvestija» (Nesovetskij Souz, Izvestija, http://www.izvestia.ru/politic/article3105264/index.html ), na pitanje «Šta ometa prijateljski život i integraciju na postsovjetskom prostranstvu?» korisnici ovog medija su odgovorili:
Interesi Zapada kome ne odgovora naše ujedinjenje |
30% |
Ambicije političkih lidera i zastarela istorijska vređanja |
20% |
Ujedinjenje nam ne treba, neka se Rusija brine o samoj sebi |
18% |
Rusija još nije dovoljno snažna da bi postala realni centar ujedinjenja |
18% |
Protivurečja između interesa različitih država |
14% |
16. Isto, str. 504.
17. Ugnetennie souzniki, http://www.kasparov.ru/material.php?id=45D0B4AEE5AB5 . Osim toga Rusija izgrađuje i naftovod koji zaobilazi Belorusiju, a namenjen je za transport nafte u Evropsku uniju. Projekat je vredan dve milijarde dolara, a ideja se rodila posle novogodišnjeg (2006. na 2007. godinu) konflikta oko cene gasa. Kada se izgradi ovaj naftovod prestaje potreba za prvoizgrađenim naftovodom preko teritorije Belorusije čime će ova dražva pretrpeti značajne štete zbog prestanka dotoka novca koji su Rusi plaćali transport. Vidi: Lesom-polem-morem, http://www.kasparov.ru/mate rial.php?id=46528E7BCC39D
18. Perspektivi souza Rossii i Belorussii, Press-vipusk N o 624, http://wciom.ru/arkhiv/tematicheskii-arkhiv/item/single/3969.html?cGash=234cbd7484...
19. Anastasija Kornja, Vasilij Kašin, Bespolegnaja Belorussija, http :// www. wciom.ru/arkhiv/tematicheskii-arkhiv/item/single/3912.html?cHash=17982c6fe8...
20. Vidi: Aleksandr A. Kiseljov, Zapadni rusizam kao beloruski nacionalni pokret, u Zborniku; Jedinstvo pravoslavnih Slovena, Priredio: Zoran Milošević, Filozofski fakultet, Istočno Sarajevo, 2006, str. 314 – 322.
|
|
