Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska - prenosimo Politiku

   

 

Boro Marić

Bosanski Cobel

Mogu li Srbi, Hrvati i Bošnjaci u Bosni i Hercegovini omrknuti kao tri, a – po nečijoj želji ili dekretu – osvanuti kao jedan narod: Bosanci? Ili : mogu li tri glave stati pod jednu kapu? Mogu, ali je sasvim sigurno da bi ubrzo bar jedna od njih bila – razbijena.

Da li je ovo imao na umu nemački ambasador u BiH Mihael Šmunk kada se nedavno izjasnio za novo „kalajisanje Bosne”, odnosno stvaranje jedinstvene „bosanske nacije”, što će reći za „pretapanje” Srba, Hrvata i Bošnjaka u – Bosance. „Kalajisanjem Bosne” istoričari su nazvali neuspešna nastojanja Austrougarske monarhije da, krajem 19. veka, preko svog „visokog predstavnika” u današnjoj BiH Benjamina Kalaja, od Srba, Hrvata i tadašnjih muslimana napravi Bošnjake.

Šmunkovom zagovaranju stvaranja „bosanske nacije”, ipak, treba ozbiljno prići, jer njegov glas po ovom pitanju, i kada se izuzme bošnjačka politička elita, nije usamljen. Navešćemo nekoliko primera.

Na početku pregovora o promenama Ustava BiH, u novembru 2005. godine, zamenik državnog sekretara SAD Nikolas Berns je rekao: „Nestrpljivi smo da vidimo nestanak etničke podele, gde će ljudi sebe videti kao Bosance, a ne kao Bošnjake, Srbe i Hrvate”. 

Slične stavove zastupao je i bivši visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Pedi Ešdaun. A nekadašnji direktor Svetske banke Džejms Volfenson je prošle godine u Sarajevu rekao i ovo: „Biće nam drago da nastavimo da podržavamo razvoj vaše zemlje i stvaranje jedne nacije”.

Sve ove izjave tesno korespondiraju sa zaključcima Četvrtog kongresa Stranke demokratske akcije, održanog pre nešto više od dve godine. Kao jedan od najvažnijih zaključaka, predsednik SDA Sulejman Tihić je naveo rad „na afirmaciji bosanskog identiteta, kao zajedničke odrednice svih građana BiH”. Tako će se, po Tihiću, jačati osećaj pripadnosti i BiH i „bosanskoj naciji”.

Iste poruke već godinama upućuje i Stranka za BiH, a pogotovo njen lider Haris Silajdžić. On, istina, koristi drugačiji rečnik. Umesto „bosanske nacije” on upotrebljava termine „bosanskohercegovačke patriote” i „građanska država”.

Stvaranje „bosanske nacije” nije jedina tačka koja spaja nemačkog ambasadora i vodeće bošnjačke političare. Šmunk, takođe, tvrdi da dejtonski Ustav BiH, kao neprimeren Evropi, treba menjati: ukinuti nacionalne kvote i proporcije u organima vlasti, a BiH podeliti na pet-šest ekonomskih regiona, čije granice neće biti etničke. Znači li ovo da i ustavno uređenje Belgije nije po standardima Evropske unije?

Šmunk je, dakle, za razgradnju Dejtona, iako je on jedan od najuspešnijih mirovnih sporazuma od Drugog svetskog rata do danas. Ako bi se to dogodilo, onda bi BiH bila vraćena u preddejtonsku fazu – period i političkog i bukvalnog rata. Ili , u najboljem slučaju, vreme u kome bi, kao pred izbijanje rata, dva naroda (tada su to bili Bošnjaci i Hrvati) mogla da preglasavaju treći (Srbe). Zar je to nešto čime ambasador sme da se igra?

[objavljeno: 20.08.2007.]

 

 
 
Copyright by NSPM