Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Politički život - prenosimo Politiku

   

Pod lupom

Đorđe Vukadinović i Slobodan Antonić

Ljuti kabineti

Kada iz kabineta krene napad – i to još ovako frontalni – na kolumniste, analitičare i druge nepouzdane elemente, to je pouzdan dokaz nervoze u vrhovima vlasti. A to, opet, može biti ili izraz bahatosti, ili , pak, znak nesigurnosti usled uzdrmanih pozicija. Da li je u slučaju gospodina Krstića (potpisanog kao «savetnik predsednika Srbije») reč o jednom ili drugom saznaćemo već u narednim danima. Ali je Gospodin Krstić u svom subotnjem članku u svakom slučaju promašio i temu i adresu.

Svi znamo da i najpametniji ljudi ponekad pogreše. Govoriti o nečijoj grešci, međutim, ne znači automatski tvrditi da ju je počinio imbecil. Niti da je neko ko pređe ulicu van pešačkog prelaza samim tim postao nepopravljivi prestupnik i moralna nakaza. Mi smo, recimo, ukazali da u opširnom predizbornom programu DS, napisanom na 124 stranice, nema ni jedne jedine reči o Kosovu. Tu ćete naći svašta – od zalaganja za uvođenje u školstvo «jasnih kritirijuma za ocenjivanje», do zaštite autorskih prava «reproduktivnih umetnika». Ali ne i makar jednu reč o Kosovu. Smatrali smo da je to veoma neobično u okolnostima kada odmah nakon izbora na dnevni red dolazi rešavanje tog bolnog državnog i nacionalnog pitanja. Takođe su nam padali u oči diskutabilni nastupi pojedinih dužnosnika DS na ovu temu – poput beskrajno ponavljanog stava kako «nisu važne teritorije nego ljudi». A čudilo nas je i svojevremeno uzdržavanje DS-a prilikom skupštinskog usvajanja platforme za pregovore o Kosovu.

Iz tih naših ukazivanja, međutim, ne proizilazi da mislimo kako je DS nepatriotska stranka. Tako nešto nikada nismo niti izrekli, niti napisali. A pogotovo to nije nekakav naš «aksiom», kako nam prebacuje g. Krstić. Mi samo govorimo o razlikama u shvatanjima i delovanju koje postoje između stranaka i političara. Iz tih razlika, uostalom, i sastoji se politika, a zadatak političkog analitičara je da na njih ukaže. Uzgred rečeno, mi uopšte ne mislimo da bilo ko ima tapiju na patriotizam. Nema je apriori ni Koštunica, baš kao ni radikali ili socijalisti. Ali to isto, naprimer, važi i za Evropu ili reforme, pa se opet od toga neprestano pokušava napraviti ekskluzivni posed jedne politike, jedne stranke ili jedne ličnosti.

Mi razumemo osetljivost naših kabineta na javnu reč. Ali, trebalo bi razumeti i da svako javno delovanje nosi sa sobom izloženost kritici. To, naravno, važi i za nas – bez obzira što nam se čini da je jedan deo tih kritika nepravedan i da uglavnom dolazi iz zainteresovanih i ostrašćenih stranačkih kuhinja. Uprkos tome, mi se trudimo da svaku našu kritiku potkrepimo argumentima. Jednaku obavezu imaju i drugi. G. Krstić nas je optužio da mi nekoga «protežiramo». Ali, za takvu optužbu u njegovom članku nije bilo nikakvog argumenta. Osim ako ne misli da takav zaključak automatski sledi iz toga što uočavamo da postoje – ili su barem tokom dužeg vremena postojale – razlike u politici DSS i DS po pitanju Kosova. Drago nam je ukoliko su te razlike u međuvremenu nestale. A biće nam još draže ukoliko se ispostavi da trenutni kosovski konsensus nije samo kratkotrajni patriotski izlet u funkciji lakšeg sklapanja vlade. Ali, ukazivanje na kolebljivost nečije politike ne znači protežiranje one druge strane. Inače bi naše kritike tzv. šestog principa trebalo protumačiti isključivo kao «protežiranje DS». Ne, g. Krstiću, mi nikoga ne protežiramo. Osim tri-četiri jednostavne stvari, za koje verujemo da treba da budu zajedničke svim građanima i svim dužnosnicima ove zemlje. To su: zdrav razum, istina, elementarno poštenje – i elementarni patriotizam.

Itekako smo svesni da nije nimalo lako snaći se u srpskoj političkoj močvari i u svakom trenutku razabrati gde se pomenute vrednosti nalaze. Uopšte nije isključeno da u tome ponekad i pogrešimo. Ali, to svakako nije zbog «protežiranja» bilo koga. U tom smislu, rado ćemo se složiti sa gospodinom Krstićem kada ukazuje na nedoslednost odlazeće vlade u tretmanu svog «tehničkog statusa». Ali, takođe, ne zaboravljamo ni svojevremenu kabinetsku farsu oko navodnog pokušaja atentata na predsednika Tadića. Sve u svemu, upravo pokušaju da se orijentišemo u ovom haosu isprepletenih interesa, strasti, sujeta i ideologija i iskrenom nastojanju da budemo od koristi demokratskoj javnosti, posvetili smo dobar deo svog vremena i karijere. I (ne)skromno verujemo da u tome nismo baš među najgorima. A slutimo da to isto sluti i g. Krstić. Inače, ne bi na čitanje naših tekstova i raspravu sa našim malenkostima trošio svoje dragoceno savetničko vreme.

 

 

 
 
Copyright by NSPM