Zoran   M. Cvijić

Intervju sa Mišelom Fušeom

EU mora bliže da odredi evropski identitet

- Prijem Turske u Evropsku uniju je poseban problem. Pregovori o njenom pristupanju su započeli oktobra 2005, delom zbog pritisaka Grčke, koja je shvatila da će lakše kontrolisati odnose sa Turskom ako se njen sused evropeizuje. Potom su pregovori suspendovani i najzad marta ove godine ponovo nastavljeni. Posle američke intervencije u Iraku, predsednik Buš je u više prilika rekao da je američki interes da Turska uđe u EU. Sa stanovišta Evrope prevashodni razlog za prihvatanje Turske jeste strah da je ne izgubimo, da se ona ne okrene panturskom nacionalizmu, da dovede u pitanje učinjene reforme. Sa stanovništa Turske, njenih intelektualaca i dela političara, ne svih, postoji strah da ne izgube Evropu - kaže u ekskluzivnom intervjuu za Danas Mišel Fuše, savetnik predsednika Saveta francuskog ministarstva spoljnih poslova, doskorašnji ambasador u Litvaniji, profesor na Visokoj upravnoj školi ENA i na Visokoj školi za novinarstvo.

Prema Fušeovim rečima, turska elita želi da nastavi modernizaciju, da ojačaju povezivanje sa Evropom i naročito da se odvoje od svojih suseda na jugu i istoku.
- Ali sem istanbulske elite i tri i po miliona imigranata u zemljama EU, Turci vrlo malo znaju o EU. Oni se boje asimilacije i ne shvataju da nema kompromisa već da nove članice moraju da prihvate sva do tada usvojena pravila EU i da je članstvo deoba suvereniteta. Turska predstavlja za Evropu slučaj sličan Rusiji, s razlikom što Rusija nije kandidat. Putin je jasno rekao da Rusija želi partnerstvo sa EU u svemu sem u institucijama. Rusija nije spremna da se odrekne dela svog suvereniteta. Unija je zajednica čije su se članice odrekle dela svog suvereniteta. Turska je zbog svoje istorije, kao i mnogoljudnosti u mnogome slična Rusiji. Tokom vekova je bila centar moći. Ona ne nalikuje centralnoevropskim ili državama evropskog jugoistoka koje su kroz istoriju tražile zaštitu i potvrdu svog suvereniteta. Treba pustiti da pregovori idu svojim tokom, a odluka će biti doneta kada za nju dođe vreme. Pitanje Turske primorava države članice EU da bliže odrede evropski identitet, kao i gde su granice njenog proširenja, bar za neko vreme - deset, petnaest ili dvadeset godina.

Prijem novih članica je suspendovan posle odbijanja Francuske i Holandije da prihvate ustav EU.

-Samo se zastalo. Pregovara se o pristupanju Hrvatske, postoji odluka o prijemu svih država zapadnog Balkana. Poljska stalno pokreće pitanje ulaska Ukrajine, a Rumunija Moldavije, iako za te dve zemlje kao i za kavkaske države ne postoje nikakve odluke. Za prijem Turske se u dobroj meri zalažu SAD. Tako da bi se, na kraju, ako bi se sledile američke želje sve evropske države, sem Rusije, našle u EU. Bila bi to neka konfederacija 45 država u kojoj bi šest država osnivača EU, plus Španija, možda i Poljska, činili neko čvršće udruženje.

Da li bi to bila Unija sa dve ili više "brzina"?

- Ne. Sadašnja EU je, ne bih rekao sa više "brzina", već sa više konfiguracija. Trinaest država čine evro grupu, dok su 14 izvan nje. Ni u šengenskoj grupi nisu sve članice. U grupi koja vojno učestvuje u operacijama održavanja mira samo je nekoliko država. Sa Iranom pregovaraju samo tri države: Nemačka, Britanija i Francuska... Prema tome, već sada postoje različite konfiguracije. Jedinstvenu Šengen zonu je započelo šest država, evro takođe. Vrlo značajnu grupu PRU, o kojoj se malo govori, gde se razmenjuju policijski podaci, u početku je činilo sedam država Unije. To je dobar način, nekoliko država pokrene neki projekat ne želeći da ih ostale članice koče, potom druge vide prednosti, pa ga i one prihvate, pristupe tom klubu koji nije zatvoren. Poput biciklističke trke, nekoliko krene u beg, postepeno ih drugi pristignu, da bi opet neki započeli novi iskorak iz grupe. Tako se povećava brzina svih. Ako tako ne bi činili kretali bi se brzinom najsporijeg!

Kada Unija razmišlja o eventualnom prijemu Ukrajine, Moldavije, Jermenije, ne vodi li ona računa da ne ugrozi političke i ekonomske interese Rusije?

- Rusija, naročito u Ukrajini i kavkaskim državama, ima ne samo u prošlosti već i danas svoje interese, ali i Unija ima svoje. To je zona zajedničkih interesa. Treba voditi pametnu politiku kako bi se olakšala i podstakla modernizacija Ukrajine, kako bismo je uključili u zajedničko slobodno tržište, a da ne narušimo ruske interese, naročito energetske. Znači, treba da izaberemo da li ćemo voditi politiku sukoba, ne vojnog već rivalstva, ili ćemo slediti politiku koja vodi računa o ruskim interesima, kao i o 12 miliona Rusa, stanovnika Ukrajine. Amerikanci nam savetuju - uzmite odmah Ukrajinu, Poljaci takođe, što zbog istorijske prošlosti, što zbog sadašnje sigurnosti.

Vi ste jedan od retkih koji govori otvoreno o velikom uticaju američke administracije na EU?

-Od samog nastanka Unije američka administracija je imala značajno mesto u njenom stvaranju. Posle rata, javnost Francuske nije bila naklonjena vezama sa Nemačkom. SAD su nas Maršalovim planom pomagale, i njime smo zajedno upravljali. U početku se javnost, koja je često konzervativna, opirala, ali se Unija postepeno gradila. SAD imaju jasnu viziju kakva treba da bude Evropa, koristan saveznik, dopuna NATO koji se širi i može da bude vrlo koristan, na primer, kada ohrabruje političku vlast da kontroliše snage odbrane.

Kažete da pitanje ulaska balkanskih država u EU nije pod znakom pitanja?

-Kad se raspravlja o granicama proširenja EU, ne dovodi se u pitanje prijem država koje vi nazivate balkanskim, a ja jugoistočno evropskim, jer smatram da balkanske države treba debalkanizovati! Slovenija nije samo član Unije, nego je i vrlo aktivna, već su ušli u evro zonu, a prvih šest meseci naredne godine će predsedavati Unijom, što može da bude značajno za Srbiju. Dobro se poznajete i spremni su da vam pomognu. Francuska od njih preuzima predsedništvo, tako da 2008. može da bude vrlo ohrabrujuća za Srbiju. Pri pristupanju nekom klubu dobro je imati preporuke članova. Prijem baltičkih država su pomagale skandinavske članice, Italija i u još većoj meri Austrija zastupale su interese Slovenije... Mi smo spremni, ali odluka je na državama jugoistočne Evrope. Treba ispuniti uslove, ali to je pre svega vaš posao. Sa naše strane nema prepreka, čekamo vas. Optimista sam. Pedesetogodišnjica Unije je prošla, iskustva su vrlo pozitivna.

Danas 7 4 2007