Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

PRENOSIMO

Politički život - prenosimo NIN

   

 

Čedomir Jovanović

Mogu da razgovaram sa Miškovićem

Intervju vodio
Dragan Bujošević

Ne impresionira me toplina njegovog zagrljaja sa specijalnim tužiocem, niti činjenica da je bio na prijemu u BIA

Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno-demokratske partije, ponovo je u udarnim vestima medija, sa kojima je uglavnom u neprekidnom ratu. Iza njegovih leđa na tabli uredno su zapisane satnice zakazanih suđenja se urednicima. Ima ih tri ovih dana.
Razgovarali ste u holu Skupštine sa Zoranom Šamijem iz DSS-a koji je rekao da ne dolazite na sud povodom njegove tužbe da ste ga oklevetali kako se viđao sa ljudima iz “zemunskog klana”?

- Dao sam izjavu u istražnom postupku. I sa te tačke se nismo pomerili. Rekao sam Šamiju da ću se uvek pojaviti na sudu jer stojim iza svake svoje reči. Sud tu gubi vreme dopisivanjem sa Skupštinom koja formalno treba da se izjasni o mom imunitetu iako se, kao i uvek do sada, iza njega ne skrivam. To rade vladini ministri predvođeni Koštunicom.

Ovde je mnogo tužbi protiv medija?

- To je deo naše misija: moramo razdvojiti istinu od laži. Nije normalan život u zemlji u kojoj građani sami treba da procenjuju da li sam ja monstrum ili je monstruozno sve ono što mi godinama rade. Odgovor na to treba da daju institucije.

Koje institucije?

- Nekada policija, nekada Narodna banka, nekada poreske službe, nekada sudovi, nekada parlament.

Tvrdite da nijedna od tih institucija ne radi u vašem slučaju?

- Kada bi radile, država Srbija ne bi imala problem sa samom sobom, koji se samo najjasnije ispoljava na mom primeru i sudbini nekolicine ljudi oko mene. Specijalni sud je uradio svoj posao, pa šta. Koga to obavezuje? Ne obavezuje nikoga. „Politika” je na naslovnoj strani objavila izvode iz presude u kojoj je konstatovano da su Zoranove (Đinđića) ubice pokušale da me ubiju zbog osvete za hapšenje nakon otmice Miškovića i svega što sam uradio slamajući pobunu JSO-a. Sud je prihvatio moje odgovore na pitanja koja mene čine spornim u društvu ocenivši ih izuzetno važnim za formiranje jasne slike o tom vremenu: odlasci u Šilerovu, susreti sa kriminalcima, Centralni zatvor... Kriminalizacija Bebe, mene, posredno i Zorana, koja je zapravo jedini cilj tih ubica i njihovih političkih šefova u sudskom procesu tokom koga su oni branili svoju verziju Srbije a ne sebe, dobila je najjasniji odgovor u stavu sudskog veća koje ju je ocenilo neverodostojnom. Pet sudova je u različitim procesima učinilo isto dokazujući moju nevinost. I šta se promenilo? Ništa, osim ako promene nisu još žešći napadi Koštuničinog režima.

Portparol DSS-a Andreja Mladenović kaže da nema razgovora o anketnom odboru o “Delti”, dok se ne odgovori na pitanja da li ste vi zahtevali puštanje Šiptara i Kuma iz zatvora, da li ste saučesnik u otmici Miroslava Miškovića i da li ste uzeli pet miliona maraka od njegovog otkupa?

- U prevodu na razumljiv jezik on je rekao ono što svi znamo: da je ova vlast korumpirana i kriminalna i da je unapred osuđen na neuspeh svaki pokušaj raščišćavanja političke svakodnevice koji podrazumeva i proveru odgovornosti vrha vlasti. Pošto ja, evo, i po sudskim presudama – nisam kriminalac, tužilac neće moći da im odgovori kako bi oni želeli, a za to vreme ni mi nećemo moći da dokažemo ono što znamo – da su oni korumpirani.

Zašto niste u nezvaničnim razgovorima sa parlamentarnim strankama proveravali kako će odgovoriti na vaš predlog o anketnom odboru?

- Razgovarali smo i niko nije rekao ne. Mislim da je to “ne” izostalo iz straha od poistovećivanja sa “Deltom” i Miroslavom Miškovićem, jer je to politički teret koji niko više ne može da nosi. Upravo to je prvi uspeh LDP-a i javnosti u čije ime mi radimo.
Hoćete da kažete da će stranke potvrditi da sarađuju sa Miškovićem, ako ne podrže osnivanje anketnog odbora?

- Mi smo predložili tri teme. Veze Miškovića sa kriminalnim strukturama režima Slobodana Miloševića. Ukazali smo i na koncentraciju političke i finansijske moći koja ugrožava sve institucije u društvu i interese javnosti podređuje interesima male grupe ljudi. Konačno, otvorili smo prostor i za utvrđivanje odgovornosti nas koji smo došli posle 5. oktobra, kada je započeta nova monopolistička era “Delte”.

Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS-a, kaže da ne može anketni odbor da utvrdi ima li “Delta” monopolski položaj.

- Slažem se. To je utvrdila Antimonopolske komisija, a parlament treba da utvrdi prirodu odnosa političara i te kompanije jer mi verujemo da je na njima zasnovana ta nenormalna ideja po kojoj “Delta” postaje važnija od Srbije.

Zašto to ne utvrdi sud?

- Pa, ne treba sud da raspravlja zašto je Božidar Đelić bio na otvaranju “Delta sitija”.

Naravno da ne treba, nije to krivično delo?

- Nije. Ali, on treba da nam objasni motivaciju za taj čin.

Govorite kao da vi ili Zoran Đinđić nikada niste prisustvovali sličnom činu?

- Bio sam jednom. Na otvaranju klanice “Juhor” koju je država finansirala iz Fonda za razvoj...

...i koja je sada u vlasništvu – Miškovića?

- Govorim o vremenu kada je bila u stečaju i kada smo pokrenuli proizvodnju u njoj. Mišković ju je kupio posle nekoliko godina.

Još smo kod anketnog odbora. Nijedan odbor nije dao rezultat?

- Nije tačno.
Pa koji je rasvetlio neki problem?
- Anketni odbor koji se bavio planom upada specijalnih jedinica vojske u Biro za komunikacije Vlade Srbije 2001. godine.

Pa pred tim odborom se nisu pojavili ključni ljudi?

- Nisu se pojavili Koštunica i njegov kabinet. Nepojavljivanjem su naterani da priznaju da nisu birali sredstva u obračunu sa nama.

Da je odbor imao pravi rezultat, stvar bi se završila na sudu?

- I jeste, u akciji “Sablja”.

Tako što je Aco Tomić bio u zatvoru i posle mu država platila odštetu?

- To je bila nagrada što je po zahtevu Koštunice ćutao.

A što bi sada bilo drugačije?

- Tema anketnog odbora je od opšteg značaja i svaka stranka bi prirodno morala da bude zainteresovana za njegov rad, bez obzira na to da li želi, kao LDP, da potpuno promeni odnos politike i biznisa ili ne želi. Nema politikantstva u našoj nameri. Vidi se to i iz tema koje smo stavili na sto i iz ponude, svima drugima, da vode taj anketni odbor. Prvo sam to ponudio Nikoliću kao šefu najjače parlamentarne grupe, a posle njegovog odbijanja i svima drugima.

Politikantstvo je u tome što i ako bude i ako ne bude anketnog odbora, Čedomir Jovanović i LDP su – pobednici i dobijaju onoliko glasova više na izborima?

- To govori o našoj ozbiljnosti. Na osnivačkoj skupštini LDP-a u novembru 2005. otvorili smo temu “Miroslav Mišković i koncentracija moći u njegovim rukama koja ugrožava svaku instituciju društva”. Zahtev za anketni odbor podneli smo 6. novembra, a Miškovićevo nepismeno pismo stiglo je 20. novembra.

Zato što se nisu bavili ostalim monopolima?

- Odnosom prema Miškoviću definišemo pravila za sve. Ako on kao najveći bude izložen sili zakona, biće i svi manji od njega. Rekao sam da ne želim da Mišković bude moj Bogoljub Karić, nemam ništa lično protiv njega.

Teško je poverovati u to?

- On je moje optužbe za sistemski kriminal pokušao da izbegne isticanjem svoje tragedije i moje navodne odgovornosti za njegovu otmicu. Umesto da ode u policiju, završio je u mafijaškim novinama čiji je vlasnik. Pokazao je da sam o sebi ima najgore mišljenje. Uživam u naslovnoj stranici vašeg poslednjeg broja, na kojoj se on kao žrtva obraća meni kao svom dželatu s neskrivenim i toplim razumevanjem. Tužio sam ga za klevetu zato što hoću da mu pomognem da što pre shvati da, uprkos veličini svojih monopola, neće uspeti da monopolizuje istinu. Ćutao je šest godina, od kojih ja pet nisam bio u vlasti. On time samo pokušava da zločinačko udruženje koje je oko njega uvuče u sopstvenu propast.

Nije vam pregrubo to “zločinačko udruženje”?

- To je kvalifikacija iz člana 346 Krivičnog zakona. Ako mogu radnici gradske čistoće, profesori iz Kragujevca, Goran Kljajević i Rade Terzić da budu zločinačko udruženje... Postoje lovačka, carinska, putna, urbanistička, sportska, stečajna, prosvetna, auto, duvanska mafija. Na tom spisku nedostaje prva i najvažnija – politička mafija koja je preduslov postojanja ostalih.

A što niste u priči o Miškoviću i “Delti” rekli da su DOS, vlada Zorana Đinđića i vi toliko i toliko doprineli stvaranju te imperije?

- Da imamo osećaj krivice, ćutali bismo i otvarali “Delta siti” sa ostalima, očekujući finansijsku mrvicu.

Vladimir Popović piše da je Đinđić popustio i dopustio Miškoviću stvaranje monopola krajem 2002. godine?

- U poslednjoj fazi svog političkog delovanja Zoran je bio prisiljen na niz kompromisa pa i na okretanje glave od onoga šta su radili Karić, Mišković i ljudi slični njima, ali nije omogućavao stvaranje monopola.

U današnjoj “Politici” piše da ste sprečavali francuski “Leklerk” da uđe na tržište Srbije?

- Nije to radio Đinđić, ali jesu ljudi iz njegove vlade. Slabost i ranjivost Đinđića bili su svi ti neumoljivi prioriteti koji mu nisu dopuštali da se posveti onome što je iskreno želeo i smatrao užasno bitnim. Za njega je ekonomija bila značajnija od mučnih odnosa sa Koštunicom, Haškim tribunalom, pregovora o statusu Crne Gore. Želeo je da druge dve godine mandata posveti isključivo modernizaciji društva.

Popustio je Miškoviću zato što je ovaj pomagao njegove političke protivnike?

- Da li smo krivi što je stvorena monstrum kompanija? Indirektno da, jer nismo napravili mehanizme da se ni u jednoj kompaniji ne stvori ta koncentracija političke i finansijske moći. U početku Mišković nije bio naš protivnik, ali je vremenom sa drugim moćnim ljudima pomagao one koji su rušili Zoranovu vladu. Tada je Đinđić uradio jedini ustupak – odložio je sukob sa Miškovićem.

Da li Nelt stoji iza vas u ovoj priči, pošto se tvrdi da su oni u sukobu sa Miškovićem?

- U životu nisam video te ljude. Vi govorite o lažno kreiranom mnjenju po kome LDP ovo radi da bi podigao rejting. Pa ako je tu toliki politički profit, što i drugi ne uđu u tu priču. Nismo sebični, neka dođu.

Ako vi govorite o novim odnosima biznisa i politike, očekuje se da prvi kažete ko vas finansira.

- Rekli smo. Predali smo izveštaje institucijama kojima smo obavezni, Narodnoj banci i skupštinskom Odboru za finansije. Tražili smo izmene Izbornog zakona, Zakona o finansiranju stranaka. Hoćemo javnost. Pitao sam ljude iz Transparentnosti Srbije: ako hoćete imena naših finansijera, da li preuzimate odgovornost za ono što sutra može da im se desi – za bombu ispod kola, pretučeno dete na ulici, za finansijsku policiju koja maltretira.

Sve to mogu da kažu i druge stranke?

- Pa neka kaže Koštunica da li Miškovića i Vojina Lazarevića maltretira policija. Neka kaže Dinkić. Zato i kažem, neka nam se priključe u ovoj priči. I ponavljam, ponudio sam Nikoliću da vodi anketni odbor, ali on to ne može.

Zašto ne bi mogao?

- Ima slabiju argumentaciju u duelu sa Miškovićem i to znaju i Nikolić i Mišković. Ja nemam problem kao on da prikrivam odnose sa Miškovićem. Kažem, da, video sam se sa njim 28. juna. Pozvao me Dušan Mihajlović, svratio sam u “Deltino” za koji nisam ni znao, svratio na pet minuta i otišao.

U knjizi Zorana Mijatovića piše da ste se duže zadržali?

- Pitajte danas Mijatovića o tome. Mišković i danas može da traži sastanak sa mnom, ali ako hoće da čuje drugačiji odgovor od mene nego dosad, mora da promeni način. Tu nisu potrebni posrednici i ne pada mi na pamet da idem na tajne sastanke. Neka bira da li će doći u sedište LDP-a ili u Skupštinu.

Zašto vi ne biste otišli i “Deltu”?

- Zato što sam u ovoj priči u odnosu sa Miškovićem veći od njega, jer on predstavlja samo svoj interes, a ja interes nekoliko stotina hiljada ljudi. Mala mu je kancelarija. Neka dođe i postavi svako pitanje, ali neka pre toga odgovori institucijama koje od njega traže odgovore.

Sigurni ste da će mu tražiti?

- Traži mu Komisija, tražiće mu i Tužilaštvo. Ne impresionira me toplina njegovog zagrljaja sa specijalnim tužiocem kada se vodi istraga o duvanskoj mafiji, iz koje je on izuzet, iako je bio u njenom centru, niti činjenica da je bio na prijemu u BIA.

A da li vas impresionira što su, kako tvrde mediji, Amerikanci vas ostavili na cedilu, a otišli Miškoviću na noge?

- To su gluposti. Pozicija LDP-a nikada nije razvijana u skladu sa interesima američke ili bilo koje druge ambasade. Ovo nije prvi put da su se razišli interesi LDP-a i američke ambasade, ili interesi demokratske javnosti i SAD. Za njih je Milošević duže bio simbol mira i stabilnosti nego ratni zločinac. Za nas je uvek bio diktator.
Razgovarao sam sa ambasadorom Manterom. Pitao me je o srpskim tajkunima. Rekao sam da su im koreni u Miloševićevoj epohi, ali da je veći problem od toga što oni te odnose pokušavaju da zadrže. Rekao sam ambasadoru da treba da se vidi sa Miškovićem, kao što sam Jelku Kacinu rekao da treba da razgovara i sa radikalima.
Ne pridajem značaj odlasku ambasadora u klub “Privrednik”. Uostalom, to nije bio prvi susret njega i Miškovića.

Zar ne mislite da nije u redu da, ne pitajući ambasadu, objavite dokument za koji ona posle kaže da nije njen?

- Ne. Uradili smo nešto što je potreba ovog društva. Razmišljali smo i o šteti. Ona nije prevelika. Ako pažljivo pročitate saopštenje američke ambasade, nismo demantovani. Tamo se kaže da ambasada nije imala sastanak sa predstavnikom Miškovića. Mi nismo rekli da je ovo osoblje imalo taj susret, nego prethodno.

Moj pouzdani izvor tvrdi da niste hteli da se vidite sa zamenicom ambasadora, pošto je iz ambasade poslat demanti?

- Moj odnos sa bilo kojom ambasadom zavisi od njihovog stava prema suštinskim interesima našeg društva. Mislim da je suštinski interes da se prepozna opasnost koju predstavlja Mišković. Predsednik Amerike je to shvatio i potpisao je doživotnu zabranu ulaska Miškovića u SAD.
Nije bilo inicijative za moj susret sa zamenicom ambasadora, ima inicijative za razgovor sa ambasadorom i do njega će doći kada procenimo da je to susret partnera u poslu demokratizacije Srbije, a ne susret dveju strana koje bi da minimalizuju štetu koja je nastala zbog toga što su se razišle oko nekog pitanja.

Ali ljudi iz LDP-a, Ivan Andrić i Nenad Milić, razgovarali su sa zamenicom, vi niste?

- Bitno je da dokument koji smo objavili nije falsifikat. A razumem ambasadu što je demantovala. Da nije, bila bi optužena da ruši Vladu Srbije.
Inače, od tog papira iz ambasade su važnije fakture o transferu novca na Kipar u Miškovićevu firmu, policijski izveštaji stavljeni u fioke da bi se prikrilo njegovo učešće u švercu cigareta...

Do uredništva NIN-a je došao politički trač da su Amerikanci tražili da se ne pojavite na predsedničkim izborima jer bi to štetilo Borisu Tadiću?

- Glupost. Naravno da nije tačno. Nikada niko iz američke ambasade nije imao bilo kakav politički zahtev prema meni.

 

 

 

 
 
Copyright by NSPM